Beogradski taksisti blokiraju grad jer im smeta inovativna usluga startapa Car:Go

Pre dva dana oko 1.000 taksista se okupilo i krenulo u protestnu vožnju po Beogradu kako bi skrenuli pažnju javnosti na, kako smatraju, nelojalnu konkurenciju i sivu ekonomiju. Kako poslednjih par dana prenose mediji, problem je to što Vlada ne ispunjava njihove zahteve, a kao glavni ističu ukidanje Car:Go-a koji se bavi pružanjem taksi usluga suprotno zakonskim odredbama. U tom duhu, jedan od učesnika protesta rekao je za televiziju N1:

Vozači u Car:Go-u ne plaćaju porez i nemaju ispunjene nikakve uslove za taksiranje.

Uz iste zahteve protest je juče ponovljen, a taksisti su najavili da će štrajk nastaviti i u narednim danima, te da su spremni na radikalizaciju protesta. (Iako smo u nekoliko navrata pokušali da dobijemo zvaničan komentar od Ugovorne Privredne Taksi Komore Srbije, nismo uspeli da stupimo u kontakt s njima.)

Kompanija koju taksisti doživljavaju kao nelojalnu konkurenciju, Car:Go, je domaći odgovor na Uber. Ovaj startap od 2015. godine omogućava putnicima u Beogradu da naručuju vožnju preko aplikacije od vozača koji nisu taksisti. Osim drugačijeg načina poslovanja, Car:Go nudi niže cene prevoza i elektronsko plaćanje. Model po kom funkcioniše ova kompanija objašnjava Vuk Guberinić, osnivač i direktor kompanije Car:Go:

Mi radimo organizaciju i naplatu vožnje, a samu vožnju rade ljudi koji su za to registrovani — auto-prevoznici i rent-a-car kuće. Od taksista se razlikujemo po tome što je svaka naša transakcija elektronska, pa ne postoji način za bilo kakvu malverzaciju, svako plaća svoj porez i svako vozilo u našem sistemu ima dodatno osiguranje putnika.

Nelojalna ili zdrava konkurencija?

Problem taksista s drugim vidovima prevoza putnika nije od juče. Još pre tri godine taksi udruženja su negodovala i pokušavala da onemoguće kompanijama poput Ubera da posluju, a pre samo desetak dana taksisti su fizički napali vozača Car:Go-a.

Međutim, ono što taksisti zovu nelojalnom konkurencijom je mogući strah od zdrave konkurencije. Beogradska taksi udruženja trenutno imaju dogovor sa Gradom u okviru kog su definisane minimalne cene vožnji, a broj taksi vozila ograničen, što je dovoljno da uslovi povećan broj „divljih” taksija, pad kvaliteta usluge i variranje cena.

S druge strane, pojava startapa Car:Go i sličnih (nedavno je hrvatski prevoznik Cammeo najavio dolazak u Srbiju) je prilika za tržišno formiranje cena, ali i smanjenje koncentracije poslovanja u crnoj zoni. Takođe, pošto prevoz postoji zbog korisnika, značajno je i to što novine ove vrste proširuju ponudu gradskog prevoza.

Guranje ka sivoj ekonomiji

U Beogradu ima 6.700 taksi vozila (bez onih koji voze na crno), naspram čega Car:Go ne čini ni jedan odsto tržišta. To taksiste stavlja u poziciju moći koju nastoje da sačuvaju i time pošalju signal da inovacije na tržištu prevoza putnika nisu dobrodošle.

Ni zakon nije naklonjen onima koji korisnicima usluge prevoza nude nove opcije. Vanlinijske prevoznike i naručivanje vozila mobilnim telefonom, domaći Zakon o prevozu smestio je u ilegalne tokove i time ove grupe gurnuo ka sivoj ekonomiji. Svojevremeno su i kombi prevoznici koji voze putnike od vrata do vrata bili zahvaćeni ovom promenom u zakonu, ali su nakon protesta postigli dogovor s Ministarstvom saobraćaja o nastavku rada po postojećim propisima.

Uprkos postojanju strogih regulacija na tržištu, Gubernić objašnjava da se na njihov servis ne odnosi isti zakon kao na taksi prevoznike:

Ono čime se mi bavimo je u skladu sa zakonom, s tim da ne radimo po Zakonu o saobraćaju već po Zakonu o turizmu koji definiše iznajmljivanje vozila sa vozačem, odnosno limo-servis. Taj zakon je na snazi više od 20 godina i dosta dobro funkcioniše.

Uostalom, kad god dolazi strana delegacija u Srbiju, Vlada Republike Srbije za njih unajmi privatne auto-prevoznike.

Scenario koji se ponavlja

Osim u Beogradu, Car:Go je prisutan i u Budvi i Zagrebu, a namerava da se širi i u druge gradove. U glavnom gradu Hrvatske, gde Car:Go posluje od prošle godine, direktna konkurencija mu je Uber. Međutim, za razliku od Srbije, tamo postoji zakonska odredba koja dozvoljava najam vozila sa vozačem, a broj regulativa koje se odnose na njih se smanjuje.

Takođe, to što su se tehnološke inovacije našle ugrožene od strane taksi kartela koji pokušava da nametne opstanak regulacija nauštrb korisničkog iskustva nije usamljen slučaj u Evropi.

O tome da li su vozači koji dolaze po putnike pozivom sa aplikacije, radnici ili taksi-preduzetnici raspravlja se godinama. Vozači bez taksi-licence nisu dobrodošli u Dablinu i Berlinu, gde Uber posluje samo kao posrednik između taksista i mušterija. Servis je zabrane, pokušaje zabrana i delimične zabrane doživeo i u Danskoj, Poljskoj, Italiji, Hrvatskoj i Francuskoj, a taksisti skoro svake države Uber su dočekali protestima manje ili veće razmere.

Uprkos svemu tome, Uber opstaje. Jer, transformaciju tržišta kreira proizvod koji korisnicima pruža veću vrednost.