Beograd je 3. najbolji grad za rad na daljinu i 6. najzagađeniji grad na svetu

„Pešačke ulice s kafićima, galerijama i prodavnicama, gomila novih tehnoloških i coworking prostora, drevna tvrđava i živopisne pijace su samo neke od stvari koje će vas dočekati u šarmantnom Beogradu”, tako je srpska prestonica opisana na listi 50 najboljih gradova za rad na daljinu.

Ne samo da se Beograd na takvoj listi našao, nego je zauzeo treće mesto, odmah posle prestonica Estonije i Gruzije, a ispred Balija, Berlina, Ljubljane, Ciriha, Barbadosta… Uz to, kao prednosti navode dobar internet, niske troškove poslovanja i života generalno, kao i geografsku poziciju zemlje u odnosu na region. 

To jesu važne prednosti, koje treba da razvijamo. Kako je izvesno da postoji interesovanje stranaca da žive i rade ovde, država svakako treba da proširuje kapacitete za rasvoj uspešnih startap ekosistema i IT industije. Međutim, razloga za slavlje nemamo dovoljno, pošto u izveštaju nema podataka o kvalitetu vazduha u glavnom gradu Srbije, a Beograd i na listima najzagađenijih gradova često zauzima najviše pozicije. 

Na Svetski dan vazduha prošle godine, bio je šesti na listi najzagađenijih gradova prema podacima sajta AirVisual, ali beležio je on i “bolje” rezultate. Srbija je 2019. godine bila prva u Evropi po broju smrtnih slučajeva od zagađenja, po glavi stanovnika. Beograd je toliko puta na listi AirVisuala bio prvi, da je prestala da bude vest da je nazagađenija prestonica. 

Vazduh u trećem najboljem gradu za rad na daljinu je često vidljiv, pa je čak i bez merenja jasno da je situacija loša, a ko zna kakva bi tek bila da je monitoring kvaliteta vazduha u skladu sa evropskim standardima. Međutim, kako bismo poboljšali situaciju i tu smo počeli da manipulišemo podacima, kao pre nekoliko meseci onima o pandemiji.