Aleksandar Čabrilo: Uslužni biznis biva neopravdano potcenjivan u našoj IT javnosti

Aleksandra sam upoznao gotovo u prošlom životu — kada je naša organizacija krenula da se bavi projektima u vezi sa startapima i preduzetništvom, poput prve startap konferencije na prostoru bivše države, beogradskog How to Weba, stupili smo u kontakt s njim preko Srpske asocijacije poslovnih anđela.

Od tih dana smo svi dosta daleko dogurali, i mi kao organizacija, i srpska startap scena, ali i Aleksandar, koji je došao do toga da se nalazi na čelu rastuće firme koja ima više od 250 zaposlenih u 5 gradova.

On je izgradio dosta uspešnu karijeru u oblasti pružanja konsultantskih usluga u izgradnji tehnoloških proizvoda, da ne kažemo autsorsingu, a pritom u okviru firme kreira i neke sopstvene, dosta inovativne proizvode.

U Startitu smatramo da su uslužni biznisi, naravno, sasvim legitimni i često dosta uspešniji od startapa, delom i zbog manjeg rizika, ali imaju i manji potencijal zbog nemogućnosti skaliranja koje proizvodi omogućavaju. Generalno, svi ljudi sa kojima sam tokom godina pričao su saglasni sa time da je izgradnja proizvoda jedini put ka stvaranju velikog i izuzetno uspešnog biznisa. Svi sem Aleksandra.

Sa njim sam pričao o nekim manje poznatim aspektima istorije srpskog IT-a, tome koliko su vredni proizvodi, a koliko usluge, budućnosti i tome da li je za srpske firme teže da uspeju na tržištu nego što je drugima.

Malo ljudi zna da je INTEL imao razvojni centar u Beogradu, kakvu si ulogu ti imao u tome?

Imao sam sreću da, posle završenog fakulteta u Beogradu, počnem karijeru u Holandiji, u startapu Silicon Hive koji je nastao kao spinoff iz Philips Researcha, a razvijali smo paralelne procesore i sisteme za obradu slike i videa.

Posle nekog perioda sam poželeo da se vratim u Srbiju i da pokrenem svoju kompaniju, i tako je krajem 2008. nastao HTEC. U međuvremenu smo tim i ja nastavili konsultantski rad za Silicon Hive i kada je bilo jasno da INTEL želi da kupi Silicon Hive videli smo priliku da dovedemo INTEL u Srbiju, tako što bi kroz transfer dela našeg tima napravili Silicon Hive u Beogradu, a kasnije i INTEL-ov srpski razvojni centar.

Tako se i desilo, što nam je na kraju bila velika lična satisfakcija. Taj razvojni centar je 5 godina radio na razvoju tehnologije za kamere na mobilnim telefonima, sve dok INTEL nije odlučio da se povuče sa mobilnog tržišta nakon čega se, nažalost, zatvorio.

Vremenom je HTEC postao dovoljno veliki da smo nastavili saradnju sa INTEL-om, ovaj put direktno, na nekoliko razvojnih projekata.

Da li je HTEC firma koja pruža usluge ili pravi proizvode?

Ako bih morao da nas nekako kategorišem rekao bih da smo firma koja se bavi istraživanjem i razvojem, to nam je bila vizija od nastanka. Pored INTEL-a danas radimo na razvoju aplikacija iz oblasti veštačke inteligencije sa Qualcommom, radili smo i sa IBM Researchom, SAMSUNG-om u IOT oblasti za ARTIK platformu, i sa nekoliko startapa na razvoju njihovih inovativne proizvode.

Ono što znamo najbolje su tehnologija i biznis oko tehnologije, što smo videli kroz rad sa mnogim velikim tehnološkim i tradicionalnim korporacijama, što nas je ohrabrilo da kreiramo i naše proizvode.

Vrlo ozbiljno radimo na dva proizvoda koji imaju izgledne šanse za uspeh. HUMEDS je namenjen dijagnostifikovanju srčanih aritmija i praćenju lečenja pacijenata sa hroničnim srčanim oboljenjima. Kardiovaskularne bolesti uzrok su polovine svih prirodnih smrti, a samo u Srbiji svake godine od ovih oboljenja umre oko 50.000 ljudi i u najproduktivnijem dobu života, između 30. i 60. godine života. Svaki dan imamo oko 60 srčanih udara, a jedna od 3 osobe koje dožive srčani udar nikada pre toga nisu bile u bolnici.

Skoro polovina smrti od ovih bolesti se dešava usled malignih srčanih aritmija koje se relativno lako leče, ali je u postojećem zdravstvenom sistemu detektovanje i dijagnostifikovanje istih izuzetno težak, dugotrajan i skup proces. Mi smo u saradnji sa jednim od vodećih kardiologa u zemlji razvili sistem koji korisnici mogu da koriste u udobnosti svog doma, snime EKG signal samo pritiskom uređaja uz grudi, bez prethodne pripreme i kabaste aparature sa kablovima, a algoritmi i veštacka ineligencija na cloudu su sposobni da detektuju kada se aritmija dogodila i da klasifikuju aritmije, praktično omogućavajući automatsku dijagnostiku.

Nakon skoro 4 godine razvoja i medicinske validacije rešenja, malo pre ovog intervjua smo konačno dobili sve potrebne sertifikate za plasman medicinskog uređaja u Evropi. Imamo partnerstvo i u Kini gde smo u procesu medicinske validacije i očekujemo da budemo spremni za to tržište do kraja godine.

Pored ovoga razvijamo i SAAS proizvod koji ima za cilj da reši neefikasnost u komunikaciji unutar kompanija i unutar timova, pošto nam nijedan od alata koje smo koristili interno (slack, hipchat, skype, hangout) nije bio adekvatan, prirodan… Ovaj naš proizvod će podržavati nelinearnu komunikaciju, kao i struktuirano kreiranje korporativne baza znanja, uz mnoge druge funkcionalnosti koje ćemo uskoro predstaviti javnosti.

Kako balansirate proizvodni i uslužni biznis, i koji ima više potencijala?

Da bi se adekvatno razvili, projekte smo spin off-ovali u zasebne startape, koji pak možemo da maksimalno pomažemo svim resursima HTEC grupe, i tako dobijamo optimalnu kombinaciju stabilnosti i nezavisnosti i inovativnosti.

Sad, kada je vrednost u pitanju, naravno da proizvodi omogućavaju maksimizovanje vrednosti, ali smatram i da uslužni biznis biva neopravdano odbacivan u našoj javnosti. On može da bude izuzetno uspešan, izazovan i inovativan, ukoliko se vodi na pravi način. Stoga, mi sigurno nećemo prestati da se bavimo uslužnim poslom, ma koliko da proizvodi koje razvijamo budu uspešni na tržištu.

Ako pogledate Accenture, to je uslužna kompanija vredna 100 milijardi dolara. Nema mnogo proizvodnih kompanija koje vrede toliko. Takođe, McKinsey i Deloitte otvaraju svoja digitalna odeljenja kako bi bili u mogućnosti da nakon definisanja strategije digitalne transformacije, na kraju istu i implementiraju.

To je upravo ono gde se mi krećemo — želimo da se pozicioniramo negde između Accenture i tehnoloških instituta, dakle kao kompanija koja može da definiše i kompletira proces digitalne transformacije svojih klijenata koristeći najnovije tehnogije, ali i da učestvujemo na istraživačkim projektima za razvoj novih tehnologija sa drugim razvojnim centrima.

Čuo sam da razvijate hardverski proizvod koji se ugrađuje ljudima u mozak? Kako to izgleda u praksi, i koliko je daleko primena brain—computer interfejsa?

Angažovani smo na projektu koji finansira DARPA, agencija američkog ministarstva odbrane koja finansira napredna istraživanja na kome radimo sa nizom drugih istraživačkih institucija, sa ciljem da se razvije sistem za duboku stimulaciju određenih delova mozga, kako bi se pomoglo pacijentima sa teškim neuralnim oboljenjima ili oštećenjima.

SUBNETS projekat je revolucionaran po tome što je ovo prvi potpuno integrisan sistem za duboku stimulaciju moždanih zona, koristi gusto pakovane elektrode za snimanje i stimulaciju neurona, a integrisani sistem za procesuiranje podataka omogućava personalizovanu terapiju u zavisnosti od odziva pacijenta na stimulaciju u realnom vremenu.

Rej Kurzveil, direktor istraživanja u Google-u i glavni futurista kompanije tvrdi da će neokorteks moći da se spoji sa spoljnim svetom, čak i sa cloudom, do 2030. godine. Mislim da je ovo preoptimistično, ali se ipak malo plašim toga da tehnologija dve ili tri generacije iznad ovoga što imamo danas bude iskorišćena u pogrešne svrhe.

Ti sam živiš i radiš u San Francisku — kako je došlo do toga, i da li je prisustvo tamo nužan element uspeha?

Da, ovde sam dve godine, i razlog za preseljenje mi je bio taj što je naše glavno tržište je u Americi — ovde nam je većina klijenata i partnera, najveći deo prihoda generišemo odavde, tako da je bilo logično da preselimo sedište kompanije u San Francisko da budemo bliže klijentima kako bismo mogli još brže da se razvijamo.

To svakako nije nužan element, ali mislim da kojim god poslom da se bavite treba da budete tamo gde su vam klijenti, tržište, kapital. Mi smo prvo napravili kompaniju, kad smo bili u mogućnosti da finansiramo sami svoju međunarodnu ekspanziju došli smo u USA jer nam je većina klijenata ovde i mislimo da je za naš posao to najbolja odluka. Gde ćemo biti za par godina zavisi od toga kako se posao dalje bude razvijao.

Kako vam je uspelo da radite sa američkim firmama i institucijama poput Ministarstva odbrane, uprkos tome što ste iz Srbije? Koliko je vaše poreklo bitan faktor?

Mislim da američke kompanije odlučuju da rade sa nama skoro isto kao i sa firmama iz bilo koje druge zemlje iz Evrope. Najveći izazov je je potpuno nepoznavanje toga šta mogu da očekuju od nas, a nepoznavanje znači rizik.

Ukoliko možete da dokazete stručnost, kompetencije, dokažete da možete da date vrednost klijentima ili partnerima, nije mnogo bitno odakle zapravo dolazite. Svakako da bi bilo lakše da smo počeli u Nemačkoj ili Americi, ali nama je velika satisfakcija što razvijamo svetsku kompaniju upravo iz Srbije.

Skoro ste pisali kako mnogi naši ljudi imaju nedoumice oko toga kakav će im biti prijem u inostranstvu, ili manjak samopouzdanja i strah da će ih diskriminisati zato što su iz Srbije. Ja to nisam doživeo do sada ali mogu da razumem zašto bi to neko sa manje iskustva pomislio.

Razmislite o tome i na ovaj način — verujem da sigurno ima ljudi koji imaju različito mišljenje o ljudima iz Izraela, ali to njima ne smeta da budu sjajni u poslu, da su prepoznati po tome i priznati, da ceo svet zna da je to zemlja inovacija. Ne moraju svi da ih vole, ali svi ih poštuju.

To treba i mi da postanemo, da gradimo društvo i ekonomiju baziranu na znanju i inovacijama. Imamo toliko toga sličnog sa njima, stoga hajde da se ugledamo, da ne trazimo izgovore zašto je nešto teško i zašto nešto ne može, nego da nađemo način kako da uradimo šta želimo i kako da dođemo do cilja. Hajde da ulažemo u sebe da budemo što bolji, da se držimo jedni drugih, da nesebično podržavamo jedni druge i da se radujemo uspehu naših ljudi, jer što više imamo uspešnih biće i ostalima bolje.

Ja gde god da sam sa ponosom uvek kažem odakle dolazim. Razumem kad neko iz velike zemlje retko zna gde je Srbija, jer nije morao to da zna, ali se onda potrudim da mu svoju zemlju predstavim na najbolji mogući način. Verujem da ukoliko to postane nešto što radimo svi mi iz domaćeg IT-a, da neće proći dugo pre nego se to što smo iz Srbije pretvori iz neutralnog ili negativnog faktora u pozitivni.