4 IT događaja u jednom vikendu, i opet isto pitanje: Da li je moralo tako?

Prošlog četvrtka su u Beogradu održane tri velike konferencije iz oblasti tehnologija i preduzetništva. Paralelno sa njima dešavala su se i neka manja predavanja sa srodnim temama. Tom prilikom smo pričali sa nekim od organizatora ovih događaja i pitali ih o tome kako biraju datume i koji načini su im dostupni kako bi izbegli ovakva preklapanja.

Predlog o kom smo pisali je da se organizuje “treće telo”, posebni organ ili bar kalendar koji će pomoći da se IT ekosistem bolje uskladi.

Budući da poklapanja prošlog četvrtka nisu usamljeni slučaj, već su se i za vikend paralelno dešavali događaji poput PHP Srbija 2019, #Tarabica, Machine Learning Conference u Subotici i spark.me u Crnoj Gori, sa našim predlogom smo upoznali još troje organizatora.

Jedan od bitnih događaja održanih u četvrtak je bio WORLD.MINDS – simpozijum u organizaciji istoimene švajcarske organizacije i platforme Srbija stvara. Stupili smo u kontakt sa organizatorima iz Srbija stvara, koji su nam dali svoje viđenje situacije.

Naš događaj je bio zatvorenog tipa, tako da nije na taj način ugrožavao druge. Međutim, pošto su bili pozivani ljudi iz lokalne zajednice, oni sigurno nisu mogli da budu na drugim događajima.

Istina je da se sve više stvari preklapa, jer ima sve više događaja. Mislimo da je bitno negovati publiku i da će onda biti sve više publike na sve više događaja.

Kako kažu, ponekad je potpuno van njihove kontrole usklađivanje sa drugim dešavanjima u gradu. Ipak, paze da se ne poklapaju bar sa onim najvećim događajima. WORLD.MINDS je specifičan jer se planirao šest meseci unapred i izabran je datum koji je odgovarao svim stranama.

Mi ne organizujemo sami mnogo događaja godišnje, već uglavnom podržavamo druge. Primetili smo da se za velike događaje pazi da se ne preklapaju, ali za one pojedinačne teško je znati šta se dešava u gradu. To pogotovo važi za privatne, nezavisne događaje.

Na našu ideju o obrazovanju sistema koji će uskladiti IT i startap ekosistem, u Srbija stvara reagovali su pozitivno.

Mislimo da bi to na lokalnom nivou bilo odlično. Naravno, to je veliki posao i ko god da ga se prihvati – svaka čast. Postoje događaji koji su fiksirani, ali postoje i mnogi događaji koji uzimaju grantove od države. Za takve događaje je nemoguće znati bar do februara da li će i kada će se održavati.

Budući da svi sada organizuju konferencije – fakulteti, državne institucije, institucije, razni habovi – bilo bi dobro da sve postoji na jednom mestu.

Igor Spasić iz Heapspace-a smatra da su neka preklapanja nužna, pogotovo u ovim mesecima, kao i u septembru i oktobru koji su tradicionalno rezervisani za konferencije. On smatra da bi trebalo razlikovati događaje koje dolaze “iz zajednice” i one koje organizuju neke firme i koje su okrenute određenom proizvodu. U vezi sa tim, i pored povećanog broj konferencija, Igor misli da bi prioritet trebalo dati kvalitetu, a ne kvantitetu dešavanja.

Ukoliko su za isti datum zakazane konferencije sa različitom ciljnom grupom, to nije toliki problem. Međutim, kako ne bi došlo do takvog preklapanja, mi uvek pazimo na to šta se slično dešava i kod nas i u svetu.

Naša Heapcon konferencija je dosta velika, pa se godinu dana unapred zna kada će se dešavati. Trudimo se da objavljujemo datume što ranije jer se nadamo da i ostali, kao i mi, vode računa o tome šta se dešava u okolini. Informacije o ostalim događajima tražimo preko interneta, ali nemamo neki sistematičniji način pretrage od toga.

Igor nam je otkrio da je Heapspace interno već razmatrao sličnu ideju, ali da do realizacije nikada nije došlo zbog manjka resursa.

Naša želja je bila da se pokrene saradnja između zajednica konferencija. Ne samo da se zna datum, već na primer i predavači. Tako bi moglo da se organizuje da neki predavači ostanu u gradu između događaja, pa bi mogli i da se podele troškovi oko njihovog dovođenja.

Takođe, ukoliko bi postojao kalendar događaja, bilo bi dobro da postoji i opis kojoj ciljnoj grupi su namenjeni. Ako bi u slično vreme postojalo pet Java konferencija, po meni nema razloga da se to ne spoji u nešto veće.

Mi imamo dobru volju da radimo na ovakvoj ideji, ali naravno, neophodno je da postoji više strana koje učestvuju. Bolje je da uradimo zajedno nešto, nego više nas pojedinačno.

Marija Gogić je, između ostalog, radila na organizaciji prethodne dve Data Science konferencije. Njen stav je da povećani broj događaja može da predstavlja problem, pošto je lokalna IT zajednica ograničena sa publikom. Zbog toga dolazi do zagušenja, a uzrok tome je nedostatak komunikacije između organizatora.

Dešavaju se jako slični događaji, kao što su AI, Machine Learning i Data Science konferencije, koje organizuju različiti ljudi. Onda nastaje problem jer ne mogu da privuku toliki broj posetilaca, jer je ograničen broj onih koji se interesuju za ove oblasti.

Dok su organizovali Data Science Conference, pokušavali su da budu u kontaktu sa organizatorima drugih događaja. Njima je, takođe, prioritet bio da se ne preklapaju sa većim konferencijama, čak i sa onima koji nisu nužno bliski Data Science polju.

Marija je podelila sa nama da se i u okviru njihove organizacije razmatrala ideja o povezivanju, a otkrila nam je i šta je kočnica u realizaciji.

Mi smo takođe imali ideju da se naša zajednica nekako organizuje i poveže. Ne samo zbog određivanja datuma konferencija, već i zbog toga da bismo pomagali jedni drugima – od promocije, preko dobijanja sredstava, logističke pomoći, savetovanja, sve do druženja.

Međutim, kako se događaj približava i organizacija zahuktava, jako je teško izdvojiti toliko vremena da sednete sa ljudima iz zajednice kako biste razvijali strategiju.

Ideja ima smisla, ali treba krenuti od toga šta je cilj, pa razraditi način kako to može da se realizuje.