12 važnih pitanja o Apple-ovom i Google-ovom zajedničkom praćenju kretanja svojih korisnika

Prošlog petka objavljena je saradnja kompanija Google i Apple na izradi zajedničkog sistema u praćenju pandemije. Ideja projekta je praćenje međusobnih interakcija i informisanje kada ste u blizini zaraženog. Ukoliko se projekat pokaže uspešnim, mogao bi biti jedan od značajnijih koraka za ukidanje mera socijalne distance, pošto iOS i Android koristi trećina svetske populacije.

Iz The Verge-a su pokušali detaljnije da saznaju kako će konkretno biti korišćene poverljive informacije, pa su pregledom objavljene tehničke dokumentacije izdvojili 12 najznačajnijih pitanja. 

1. Šta konkretno sistem radi?

Kada se pojavi novi slučaj, zdravstveni radnici pokušavaju da sakupe i izoluju sve osobe s kojima je zaraženi bio u kontaktu. Da bi to bilo moguće, Apple i Google prave sistem za praćenje kontakata (tracing system) na dnevnom nivou. 

Postoji jedna specifičnost u zajedničkom radu kompanija, Apple i Google zajedno rade na osnovnom okviru sistema, ali ne razvijaju aplikaciju. Fokusirani su na bezbednost i privatnost sistema.

2. Kako zapravo funkcioniše?

Sistem registruje uređaje koji su u blizini. Sve dok aktivno radi generiše kodove u toku čitavog dana koje telefoni u okolini razmenjuju i grade liste kontakata na dnevnom nivou. Zaražena osoba posle potvrđene dijagnoze dobrovoljno unosi svoj kod i dijagnozu u centralnu bazu. Sistem proverava da li ste bili u kontaktu sa kodovima koji se nalaze u centralnoj bazi i informišu ako je došlo do kontakta sa zaraženim.

3. Kako se unose podaci u centralnu bazu?

Nije razjašnjeno do detalja, ali se iz priloženih informacija pretpostavlja da će ovlašćeni iz sektora zdravstva upisivati dijagnoze, kako bi se izbeglo dezinformisanje i potencijalna hipohondrija.

4. Kako telefon šalje signale?

Metod rada utemeljen je na bluetooth signalima, tačnije na BLE (Bluetooth Low Energy) verziji za uštedu baterije na telefonu.

5. Na kojoj daljini funkcioniše?

U teoriji bluetooth signal ima raspon od 100 metara, ali raspon zavisi od specifikacija uređaja i reljefa prostora. Signal mogu da ometaju zidovi u blizini.

Inženjeri koji rade na projektu pretpostavljaju da mogu da prilagode raspon ignorisanjem slabijih signala koje uređaj detektuje, ali za sada nema konkretnijih informacija. 

6. Da li će postojati u obliku aplikacije?

Predviđene su dve etape za aktivaciju ove tehnologije. Sredinom maja biće omogućena bežična razmena podataka putem aplikacije kojom upravljaju službe za javno zdravlje. Aplikacija mora da se preuzme i instalira da bi se koristila, a razvijaju je državne ustanove. U drugoj etapi sistem će biti ugrađen u iOS i Android operativne sisteme, ali je i dalje neophodan pristanak da bi bila u upotrebi.

7. Koliko je bezbedna?

Sistem ne prati lokaciju i ne identifikuje korisnika u toku rada, a na osnovu bluetooth razmene kodova biće teško doći do konkretnijih informacija o korisniku. Anonimnost nestaje tek kada se unese dijagnoza u centralnu bazu.

8. Da li hakeri mogu da naprave listu svih obolelih?

Vrlo teško, ukoliko imaju samo kodove. Kodovi su segmentirani na tri nivoa: privatni (master) ključ koji je nepromenljiv i konstantno prisutan u uređaju; iz njega se generiše dnevni ključ (svakog dana) koji potom generiše kodove bliskih interakcija u toku dana. Proces je jednosmeran, a takođe je važno da se kodovi bliskih interakcija mogu videti samo uz posedovanje dnevnog ključa. Kada se uspostavi dijagnoza, korisnik deli dnevne kodove koji su prikupljeni za period kada se zarazio i ukoliko je bio u vašoj blizini dobijate obaveštenje.

9. Da li Google, Apple ili hakeri mogu da znaju moje lokacije?

Postoji mogućnost lociranja, tek kada se kodovi i dijagnoza unesu u centralnu bazu. Za sada je potvrđeno da je sistem osmišljen tako da ni Google ni Apple ne dele lokacijske podatke svojih korisnika.

10. Da li je moguće saznati s kim sam bio/bila u kontaktu?

Male su šanse da se kodovi razvrstaju tako da se uspostavi jasna slika kontakata. Čak i da dođe do krađe telefona, u telefonu bi ostali kodovi koje ste primili a koje je nemoguće razvrstati bez dnevnog ključa da bi se doveli u korelaciju sa konkretnom osobom.

11. Šta da uradim ako ne želim ovaj sistem?

Za početak, ne morate da instalirate aplikaciju. Kada bude ugrađena u operativni sistem uvek možete isključiti opciju “contact tracing”.

12. Koja je verovatnoća da je ovo još jedan oblik nadzora?

Sama svrha projekta je nadzor i zbog toga je teško odgovoriti na pitanje. Pretpostavlja se da će ove mere biti kratkoročne i ispuniti svoj zadatak – suzbijanje pandemije. Dobre strane sistema su da je na volonterskoj bazi i da minimalno deli poverljive informacije korisnika. Preostaje da vidimo da li će zamišljen protokol takav ostati i u praksi.

Podsetimo da se u proteklom mesecu diglo mnogo prašine oko upotrebe lokacijskih podataka. Već je poznato da Google deli informacije iz Google Maps-a radi prevencije epidemije i kreiranja politika javnog zdravlja. Nešto ranije vlada SAD-a pozvala je velike tehnološke kompanije da podele lokacijske podatke svojih korisnika, a da bi nadzor mogao nadživeti pandemiju opominje Edvard Snouden.