IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Otprilike trećina zaposlenih u Basecamp-u izjavila je da daje otkaz nakon što je kompanija, poznata po alatima za vođenje projekata i uticajnim osnivačima koji su objavili 5 knjiga o menadžmentu, najavila nova pravila kojima se zabranjuju razgovori o politici na kanalima poslovne komunikacije. Pored toga što je događaj interesantan sam po sebi, budući da je u pitanju uticajna kompanija u oblasti onlajn softvera i misli o poslovanju, novosti aktuelizuju pitanje o mešanju politike i poslovanja kojih smo se nedavno dotakli, pitajući se i da li je samo pitanje vremena da se slična dešavanja ponove i u Srbiji.
Ovu priču je otpočeo Džejson Frid, izvršni direktor i jedan od osnivača Basecamp-a, detaljno je opisao nove smernice u objavi na blogu, nazivajući društvene i političke rasprave velikom distrakcijom. Dodao je da će kompanija takođe zabraniti komitete, smanjiti beneficije kao što su dodaci za fitnes i prestati da „razmišlja previše o prošlim odlukama”.
U trenutku objavljivanja novih pravila, Basecamp je imao 57 zaposlenih, uključujući i Frida. Od tada je najmanje 20 njih javno objavilo da namerava da podnese ostavku ili je već podnelo ostavku, navodi New York Times.
Okidač nastao pre više od decenije, spiskom smešnih imena mušterija
Povod za razvoj ove situacije je nastao pre malo više od 10 godina kada su predstavnici korisničke službe Basecamp-a počeli da vode listu imena koja su im se činila smešnima. Imena su uglavnom bila američkog ili evropskog porekla, ali mnoga od njih su imala azijske ili afričke korene. U kontekstu nedavnih društvenih nemira u SAD-u, lista „Najbolja imena ikad” počela je da stvara nelagodu kod mnogih zaposlenih u Basecamp-u. Kako navodi Kejsi Njuton iz Platformer-a, ono što se nekada smatralo duhovitim izduvnim ventilom u sklopu kompanije, sve više je delovalo neprimereno i često rasističko.
Diskusija o listi i o tome kako bi kompanija trebalo da bude odgovorna za njeno stvaranje dovela je direktno do toga da Frid zabrani zaposlenima da vode „društvene i političke rasprave” na internim forumima kompanije. Pored njega i suosnivač Basecamp-a govorio je o ovom pitanju i u svom blogu.
Međutim, obe objave izbegavale su raspravu o stvarnom nizu događaja koji su doveli do novih pravila, a koje su bile direktno povezane sa radnim mestom. U stvari, svi događaji su se odvijali na istom onom softveru za internu komunikaciju koji Basecamp prodaje drugim kompanijama uz obećanje poboljšanja kohezije i smanjenja stresa na radnom mestu.
Suosnivač Basecamp-a dodao je u svom saopštenju da će nuditi otpremninu do šest meseci zarade svima onima koji ne vide budućnost u kompaniji usled novih pravila.
Coinbase, startap za trgovinu kriptovalutama, najavio je gotovo istu zabranu prošle godine, sa sličnom ponudom otpremnine za zaposlene koji se nisu složili sa tim. Kompanija je rekla da je 60 njenih zaposlenih dalo otkaz, što je oko 5 odsto radne snage.
Takve politike su u suprotnosti sa dugogodišnjim misijama tehnoloških kompanija da transformišu društvo
Kako je Washington Post u svojoj analizi pisao, mnoštvo IT preduzetnika i programera reagovalo je negativno na poteze Basecamp-a i ostalih tehnoloških kompanija koje sve više ograničavaju političke razgovore na poslu. Mnogi IT-evci u Americi smatraju da je nemoguće izostaviti političke razgovore na radnom mestu. Neki su kritikovali rukovodioce Basecamp-a jer na ovaj način idu linijom manjeg otpora, umesto da su radili na tome da stvore prostor za teške razgovore. Razgovor o politici i društvenim promenama ne sprečava kompanije da budu uspešne, posebno u vreme kada mnoga preduzeća ostvaruju rekordnu dobit tokom pandemije. Basecamp je odgovorio na reakciju zajednice rekavši da radnici mogu da vode razgovore sa drugim voljnim zaposlenima na drugim aplikacijama kao što su Signal ili WhatsApp.
Sa desnije strane spektra, u uvodničkom članku redakcije Wall Street Journala, se iznosi stav da je neprimereno zahtevati od biznisa da obezbede platformu za političku diskusiju svojim zaposlenima, dok neki uticajni tehnološki preduzetnici ističu velike prednosti Basecamp-a kao radnog mesta uz impliciran stav da je sloboda političke diskusije na radnom mestu nebitna stavka.
Working at Basecamp:
– 40 hours a week (32 in summer)
– work anywhere in the world
– make 90 percentile of SF level
– no managers, minimal meetings
– twice a year meetups
– allowed to work on side projects
– contribute to open source
– can’t talk politics at work— Sahil (@shl) May 4, 2021
Da li ovo ima neke veze sa Srbijom?
U Srbiji izostaje bilo kakva reakcija IT zajednice na bitna politička i socijalna pitanja. Jedan od retkih poziva na ovakve reakcije ostaje stav Marka Mudrinića iz Netokracije prošlog leta, kao i stav direktora kompanije COING sa kojim je Startit Dnevnik nedavno obavio intervju. Kompanija COING je među prvima u Srbiji, koja se javno, jasno i glasno, oglasila po pitanju društvenih promena u Srbiji. COING je do sada, sa Nenadom Milanovićem kao njenim direktorom, bila veoma glasna i angažovana, za neke i do granice agresivnosti, u promovisanju uvođenja istopolnih zajednica u Srbiji. U javnosti su stajali iza stavova da aktivno „diskriminišu diskriminatore”.
Startit Dnevnik je letos pisao i o tome koliko su beloruski IT-evci uključeni u politička dešavanja. Tamošnji dizajneri, testeri, programeri, direktori i analitičari organizuju demonstracije gde drže zastave, cveće i transparente, na kojima je između ostalog pisalo da žele da „poprave bag” u državnom sistemu, iako deluje da su na kraju jači, autokratičniji, možda pobedili, makar na štetu svoje države.
Pitanje kako kompanije treba da se postave, i u kojoj meri uopšte treba da imaju svoj stav, vrlo je kompleksno. Sve više ljudi se pita na koji način bi to trebalo da rade, a da se to ne odrazi loše na jedinstvo tima i na misiju kompanije.
Može delovati ironično da tehnološke kompanije usvajaju anti politične stavove, posebno imajući u vidu da je upravo u ovom sektoru veliki broj kompanija pokrenut sa izjavama o misiji gde se navodi da žele da promene svet na bolje. Ostaje nam da vidimo kako će se dalje ovi trendovi razvijati na američkom i globalnom nivou, i da li je samo pitanje vremena kada će se naći i kod nas.