Država već isplatila 1.3 miliona € subvencija IT firmama — vreme je da se štetna praksa prekine

Uputili smo dopis sa peticijom Ministarstvu privrede da 1) ukine poslednju predloženu subvenciju za zapošljavanje, i 2) inicira promenu zakona kojim bi se ukinula mogućnost da IT firme dobijaju takve podsticaje.

Vukašin Stojkov - 16. Novembar, 2016.

Putem BIRN-ove baze informacija o subvencijama investitorima, javno.rs, može se videti da je Ministarstvo privrede u periodu od 2009. do 2012. dodelilo 1.7 miliona evra subvencija IT firmama. Od Ministarstva smo dobili podrobnije informacije o njima, uključujući i informaciju da je iznos realizovanih subvencija nešto manji i da iznosi 1.3 miliona evra.

Dobili smo i komentare više učesnika ovog procesa, od samog Ministarstva preko firmi koje su dobijale ove subvencije, te analitičara domaće ICT industrije, s kojima možemo doneti još bolje zaključke u vezi sa tim da li su ove subvencije dobra ili loša stvar za domaći IT.

Naš stav je ostao isti, tako da smo prošle nedelje poslali dopis sa 3295 vaših potpisa Ministarstvu privrede, u kome im tražimo da otkažu poslednju najavljenu subvenciju, u visini od 1.6 miliona evra, kako ne bi naškodili domaćoj IT industriji, te da otkažu mogućnost da IT firme dobijaju takve subvencije u budućnosti.

“Tada smo zapošljavali nezaposlena lica”

Uvidom u bazu javno.rs se jasno može videti kojim ICT firmama su dodeljene subvencije u periodu 2009-2012. Prema njihovim podacima, to su Telvent DMS, Power Symbol Technology (iliti PS Tech, današnja Endava), RT-RK, HintTech, Seavus i Cim Grupa:

tabela

Prema zvaničnom odgovoru Ministarstva koje smo dobili na upit povodom ovih podataka, dobili smo informaciju da je ukupan iznos isplaćenih sredstava nešto manji.

ministarstvo-privredeU periodu od 2009-2012. godine podržane su tri investicije u oblasti IT industrije. Ukupna visina podsticaja koja je isplaćena investitorima je 1 310 000 evra, otvoreno 400 novih radnih mesta.

1. Televent DMS d.o.o  Novi Sad, šifra delatnosti: 6201, računarsko programiranje
Ugovor je potpisan 10. 02. 2011. godine, ukupno dodeljena sredstva podsticaja su iznosila 900.000 evra, predviđeno otvaranje 150 novih radnih mesta.  Projekat uspešno realizovan.

2. Power Symbol Technology d.o.o Beograd, šifra delatnosti: 6201, računarsko programiranje
Ugovor je potpisan 15.10.2012. godine, ukupno dodeljena podsticajna sredstva su iznosila 210.000 evra, predviđeno otvaranje 35 novih radnih mesta. Projekat uspešno realizovan.

3. RT-RK d.o.o. Novi Sad, šifra delatnosti: 7219, Istraživanje i razvoj u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama
Ugovor je potpisan 19.11.2009. godine, ukupno dodeljna podsticajna sredstva su iznosila 200.000 evra, predviđeno otvaranje 40 novih radnih mesta. Projekat je završen.

Ugovori o podsticajima su bili potpisani sa još tri investitora, ali su oni raskinuti ili zbog nepoštovanja ugovornih obaveza ili je investitor odustao od zahteva za podsticajnim sredstvima, pa je ugovor sporazumno raskinut. U slučaju raskida ugovora, bilo povodom nepoštovanja ugovora, bilo sporazmno, sve isplaćene tranše se povlače aktivacijom bankarskih garancija.

Pored ministarstva, kontaktirali smo i svih šest firmi sa kojima su potpisani ugovori. Uprkos našim naporima, odgovore smo dobili samo od Endave, RT-RK i HintTecha.

Milenko Berić, CFO novosadske firme RT-RK koja je 2009. dobila podsticaj u iznosu od 200.000€ tvrdi da je tada situacija na IT tržištu rada bila dosta drugačija.

milenko-bericVrlo kratko ću iskomentarisati da je 2009. bila drastično drugačija nego 2016. po pitanju raspoloživosti IT kadra. Mi smo tada bili zapošljavali nezaposlena lica, prva zapošljavanja ili sa biroa itd.

Danas to bilo kako više nije slučaj, tako da porediti period 2008/2009. (pre gotovo 10 godina) sa današnjom situacijom ima jako mala smisla.

Ja lično nemam neki poseban problem sa subvencijama u bilo kom sektoru dokle god on adresira lica koja mesecima sede na birou bez posla. Međutim, u ovoj situaciji ispada da porez koji jedna firma plati državi, država preusmeri drugoj firmi koja ovoj prvoj (pre)uzme kadar jer je u prilici da samo zbog te subvencije ponudi veće plate.

Čini se apsurdnim.

Iz istog grada je i firma HintTech, koja se prijavila za subvenciju, ali je ubrzo potom odustala od iste. Dejan Ćurčić, koji je u to vreme bio direktor te kompanije, takođe smatra da je 2009. situacija bila drugačija nego danas.

dejan-curcicUgovor o subvenciji smo raskinuli naredne godine i vratili dobijenu tranšu sa kamatom, u skladu sa zakonom. Razlog za to je pre svega bila nemogućnost da u datim uslovima ispunimo ugovornu obavezu koja se ticala rokova i načina struktuiranja investicije u vezi sa izgradnjom poslovnog objekta.

Na kraju, investiciju u obimu od oko 1.000.000€ i zapošljavanje 60 ljudi smo svakako realizovali, ali pod uslovima koji su nama odgovarali i bez ijednog dinara subvencije.

Imajte u vidu da smo te 2009, još uvek bili zemlja sa nedovoljno iskorišćenim kapacitetima IT usluga, za razliku od situacije danas.

U načelu se protivimo subvencijama u sektoru IT usluga, i smatramo da neki drugi sektori, kao što je npr. proizvodnja IT komponenti ili bilo koja druga proizvodna aktivnost koja ne angažuje stručnu IT radnu snagu, može da bude podržana od strane države jer tu ima prostora za ostvarivanje poslovnih koristi za investitore koje pak idu u prilog interesima naše privrede.

Jedini odgovor koji smo na temu subvencije od 210.000€ iz 2012. dobili od firme Power Symbol Technologies, odnosno Endave, naslednika ove beogradske firme, je stigao u vidu članka gospođe Branke Radovanović, direktorke Endave DOO Beograd, u sklopu njihovog komentara na inicijalnu vest o poslednjoj predloženoj subvenciji Ministarstva privrede u iznosu od 1.6 miliona evra za tu firmu.

Celokupan članak možete pročitati ovde, a mi bismo kao reprezentativan deo ovde izdvojili sledeće:

branka-radovanovicNa osnovu iskustva i pozitivne prakse smatramo da IT zajednica treba da se bori da što više kompanija (udruženih ukoliko su male) u ovom sektoru konkuriše i dobije svaki mogući podsticaj za razvoj.

IT zajednica treba da radi na uvođenju novih podsticaja za strateški razvoj ove oblasti imajući u vidu da će sve ostvareno imati višestruki značaja za ukupan napredak zemlje (što između ostalog uključuje veći devizni priliv novca, angažovanje nezaposlenih lica kroz programe obuke i prekvalifikacije, povećanje priliva novca u budžet kroz uplate poreza, doprinosa i slično).

Ne slažemo se i ne pružamo podršku inicijativama da podsticaj koji postoji u ovoj zemlji bude ukinut  samo za IT sektor iz razloga “nepostojanja nezaposlenosti u ovoj oblasti” i dovoljnog broja obučenih kadrova koji bi zadovoljili trenutne zahteve tržišta ne vodeći računa o značaju i uticaju koji on ima na zemlju u celini.

Na kraju, ne treba da zaboravimo da je najvažniji dugoročan cilj pre svega ulaganje u obrazovanje i školovanje novih IT stručnjaka, a za ostvarenje ovog cilja je potrebno angažovanje svih nas.

Uprkos nezvaničnim indicijama da su još neke IT firme primile značajne subvencije, nismo uspeli da dođemo do podataka koji bi ovo potvrdili.

Iz Ministarstva privrede tvrde da su gore navedene subvencije sve koje su pružene firmama ICT sektora, a kad i ako dobijemo nove informacije podelićemo ih sa vama — verujemo da je transparentnost rada državnih organa na razvoju naše industrije nužan preduslov da taj rad bude i uspešan.

“Konačnu odluku o dodeli podsticaja doneće Vlada”

Da li je zaista situacija na IT tržištu 2009. i godinama pre i posle bila značajno drugačija nego danas, da li je tada bilo nezaposlenih IT-jevaca i IT-jevki? Da li su tada subvencije za zapošljavanje bile opravdane?

Moguće, ali je teško reći sada — svakako u ovom trenutku pre svega treba da se okrenemo sadašnjosti i budućnosti.

Kao što smo već navodili, uprkos nekim od iznetih stavova u korist subvencija za zapošljavanje u srpskom IT-u, mi u Startitu ostajemo pri svom inicijalnom stavu.

Duboko verujemo da ne samo da nisu dobre već su i štetne, a taj stav zasnivamo na sopstvenim saznanjima i činjenici da čak i ministri Vlade potvrđuju da je ovaj kadar deficitaran. Drugim rečima, bilo koja subvencija za zapošljavanje jača kapacitete za zapošljavanje kadrova koji su već zaposleni u drugim firmama, ili sveže kreirane kadrove sa univerziteta, koji bi trebalo da budu dostupni svim firmama na tržištu.

Jedan od najvećih razloga zbog kog smo odreagovali sa inicijalnim i ovim člankom je u neku ruku i žal za time kako bi se mogla razviti domaća IT industrija ukoliko bi ogromna suma od 1.6 miliona evra bila iskorišćena za rešavanje nekih od sistemskih problema.

Neke od najznačajnijih je naveo i dobri poznavalac i analitičar domaće ICT industrije, Slobodan Marković.

sloba markovićPodsticaji za investitore davani su i ranije domaćim i stranim IT kompanijama, međutim, 2012. godine sprovedene su opsežne javne konsultacije države i IT zajednice, a rezultat toga je bila prva Strategija razvoja IT industrije, doneta početkom 2013.

Ovaj dokument, kao zvanično usvojena (i još uvek važeća) državna politika u ovoj oblasti, nije predvideo postojanje podsticaja za investitore u oblasti IT kakve danas vidimo.

Konsenzus IT zajednice u Srbiji i tada i danas mislim da je suštinski isti i svodi se na manje poreskog opterećenja i birokratije, bolji zakonski okvir za poslovanje i nove biznis modele, kvalitetnije obrazovanje i bolju infrastrukturu. Mislim da je veliki problem što je malo od pomenutog realizovano od 2013. do danas i što je izostala intenzivnija saradnja države i IT zajednice, koja je mogla da spreči nastanak situacija poput ove sada.

Umesto što se bavi stvarima koje IT zajednica ne traži i ne očekuje, država je već odavno trebalo da ima pune ruke posla oko, recimo, donošenja regulative za mikrofinansiranje i funkcionisanje rizičnih fondova, podsticanja privatnih ulaganja u startape, istraživanje i razvoj i obrazovanje, unapređenja IKT infrastrukture po školama, uvođenja brzog interneta u mestima koja ga nemaju itd.

Iz Ministarstva privrede smo u izjavi dobili informaciju da će o poslednjoj najavljenoj subvenciji u iznosu 1.6 miliona evra za kompaniju Endava “konačnu odluku o dodeli podsticaja doneti Vlada”, a vredno pomena je i to da u ovoj instituciji prepoznaju da je nedostatak IT kadrova značajno sistemsko pitanje, kao što se vidi iz njihove izjave.

ministarstvo-privredeBudući da je Ministarstvo u fazi izrade plana i programa Godine preduzetništva za 2017. godinu u kojoj se svakako planira sektorski pristup kako za prehrambeni, drvni… pa tako i za IT sektor, otvoreni smo za dijalog i podršku svakoj dobroj inicijativi u cilju unapređenja podrške manjim IT kompaijama i stvaranju novih radnih mesta.

Kako bi se prevazišao problem nedostatka kadrova u ovom sektoru, koji je posledica neodgovarajućih obrazovnih politika i nedostatka vizije tokom prethodnih decenija, Vlada Republike Srbije usmerila je svoje aktivnosti na jačanje kadrovskog potencijala, kroz uvođenje dualnog obrazovanja, ne samo u srednjim školama, već i u visokoobrazovnim ustanovama.

Nastojimo da animiramo i maksimalno uključimo celu akademsku i privrednu zajednicu u ovaj proces kako bismo što pre prevazišli ovaj problem.

Manje izjava, više delanja

Ovakva otvorenost za rad na rešavanju problema nedostatka kadra s jedne, i otvorenosti na dijalog sa IT zajednicom s druge strane, je hvale vredan. Ipak, verujemo da je i za Ministarstvo privrede i druge državne institucije bitno da se sa reči što više i što pre fokusiramo na dela kada je u pitanju razvoj domaće IT industrije.

Usled gore navedenog argumenta, da je realizovanje subvencija za zapošljavanje u IT-u u ovom trenutku štetno za IT industriju, Ministarstvu smo poslali dopis sa peticijom koju je potpisalo preko 3000 predstavnika zajednice, u kojem pozivamo Ministarstvo privrede da 1) povuče preporuku za dodeljivanje poslednje najavljene subvencije od 1.6 miliona evra, te 2) da inicira promenu zakona po kome se u budućnosti neće pružati mogućnost subvencija za zapošljavanje u IT industriji, bez obzira na to da li je firma domaća ili strana. (Za ovakvu promenu zakona već postoji presedan — važeća Uredba o uslovima i načinu privlačenja ulaganja zabranjuje subvencije za razvoj širokopojasnih mreža.)

Verujemo da će to biti izuzetan signal Ministarstva i Vlade da shvata prioritete za razvoj domaće IT industrije, te da su tom razvoju posvećeni i delima, a ne samo izjavama.

Svim potpisnicima peticije zahvaljujemo na zajedničkom učešću u ovom poduhvatu, i nadamo se da će imati pozitivan rezultat, i da će se pokazati da ujedinjenjem zajednice oko zajedničkih stavova možemo zajedno sa državom kreirati poslovno okruženje u kome će se razvijati mnoge nove uspešne IT kompanije.