Polovina srpskih developera nije završila fakultet, prosečna plata je 1225€, a Javascript je jezik budućnosti?

Prvo veliko istraživanje srpskih programera, pokrenuto od 15 IT organizacija, je dobilo odgovore od 1650 ispitanika. Pogledajte prve rezultate obrade ankete, kao i sirove podatke.

Zoja Kukić - 28. Oktobar, 2015.

Prvo veliko istraživanje domaće dev zajednice završeno je u ponedeljak sa više od 1600 popunjenih upitnika. Pružiće nam odgovore na pitanja koja nas sve zanimaju, i u ovom tekstu ćemo predstaviti neke koji su nam u prvi mah delovali najzanimljivije.

Za početak, zanimljivo je da je broj programera koji se smatraju seniorima, mediorima i juniorima koji su popuniri anketu skoro potpuno izjednačen (31, 34 i 35%), kao i da su svega (ili čak?) 11% ispitanika žene. Najveći broj ispitanika bio je iz Beograda (56%), zatim iz Novog Sada (24%), a 7% ih je bilo iz Niša.

U kojim jezicima i na kojim platformama radimo?

U okviru pitanja za anketu developeri su označavali svaki jezik i tehnologije u kojima su radili do sada, a na prvom mestu se očekivano nalazi HTML/CSS, nakon kojeg sledi JavaScript i SQL. Više od polovine developera radilo je u PHP-u, a sličan broj i u Javi. Najmanje je zastupljena Scala i oba jezika za iOS — Swift i malo popularniji Objective-C.

Najveći broj developera (75%) dominatno radi za web platforme, 17% za standalone, a svega 8% za mobilne uređaje.

Kada je reč o jezicima u kojima bi developeri voleli da rade u budućnosti, prva četvorka ostaje nepromenjena, ali sa skoro duplo nižim procentima, a generalni utisak je da se biraju uglavnom jezici u kojima programeri već rade. Najmanje poželjan jezik je ovaj put C, sa kojima je ranije radilo 17% ispitanika.

Popularnost i upotreba programskih jezika

Alati koji se koriste

Čak 75% programera koristi nešto za verzionisanje koda i to je u najvećoj meri Git (89%). Mnogi paralelno sa njim koriste i SVN ili Mercurial.

Kada su editori koda u pitanju, u skoro identičnim procentima se koriste Sublime, Visual Studio i Eclipse, dok je četvrto mesto zauzeo PHP Stormom, koji PHP developeri skoro uniformno koriste, nakon kojeg sa 17% slede InteliJ i Netbeans.

Najpopularniji operativni sistem je Windows, na kome radi 70% domaćih developera, dok 44% koristi Linux, a 25% MacOS.

Obrazovanje

Više od 50% developera ima visoku školsku spremu, od čega su samo dve trećine sa nekih od tehničkih fakulteta. Skoro 30% ispitanika je nekada studiralo ili još uvek studira, a 13% ima završenu višu školu.

Činjenica da više od polovine developera nema relevantno fakultetsko obrazovanje uklapa se i sa globalnom statistikom, a samim tim ne čudi podatak i da je formalno obrazovanje ocenjeno sa 2.69/5 kao sredstvo za sticanje znanja o programiranju (mada treba uzeti sa rezervom, jer su ocene davali svi ispitanici, a ne samo oni sa završenim fakultetom). Jedinu nižu od te su dobili raznorazni kursevi i obuke na koje su domaći developeri išli. Najvrednije za dobijanje znanja ocenjeno je samostalno učenje i praksa (4,73/5), za kojom vrlo brzo ide i učenje uz iskusnije kolege (4,15/5).

U prilog ovim  pokazalo je da posedovanje relevantne diplome ne utiče mnogo ni na platu developera.

Prosecna plata programera fakultet

Imajući u vidu ove podatke, ne čudi i prijatno iznenađuje to što je u poslednjih mesec dana čak 30% ispitanika pročitalo knjigu o svojoj struci, 68% pogledalo video tutorijal, 29% posetilo programerski događaj, a 12% pohađalo kurs.

Što se tiče sertifikata za tehnologije kojima se domaći developeri bave, njih 22% poseduje jedan ili više i iako u većini procenjuju da nisu imali uticaja na njihovo zaposlenje ili platu, podaci su malo drugačiji.

plate programera sertifikat

Angažmani i zaposlenje

Od ispitanih developera, 60% njih je zaposleno, 15% su frilenseri, 13% vlasnici svoje firme i 12% su nezaposleni (uglavnom oni koji su još uvek studenti).

Više od 70% ispitanih developera radi na open-source projektima, na kojima provode 4 ili manje sati nedeljno i koji su dominantno postavljeni na GitHubu (72%).

Što se tiče frilensera— najveći broj klijenata dolazi im iz Severne Amerike i Zapadne Evrope, a do klijenata dolaze najviše preko onlajn platformi (41%) i preko preporuke (37%), dok 17% njih uglavnom radi za iste klijente. UpWork je najpopularnija platforma na kojoj tačno polovina developera ima nalog.

Developeri koji su vlasnici svojih firmi, pre preduzetništva su najčešće bili deo neke druge firme (69% njih) i dominantno se bave servisnim biznisom (80%). 82% njih zarađuje (tj. određuje sebi platu) više od 1000EUR, 63% više od 1500, a 20% više od 3000EUR.

Zaposleni koji su popunjavali anketu su dominantno članovi tima (73%), 19% njih su vođe timova, dok 5% ima jednu od vodećih uloga u kompaniji. Više od polovine njih ne radi ništa “sa strane”, van posla (63%), a od onih koji rade, većina tome posvećuje manje od 5 sati nedeljno.

Frilensovanje zaposlenih developera

Skoro polovina kompanija (47%) u kojima anketirani rade u domaćem su vlasništvu, 15% u mešovitom domaćem-stranom, a poreklo klijenata firme je u pozamašnoj većini strano (80%).

Više od polovine developera nije plaćeno za prekovremeni rad (59%), a od pogodnosti na poslu ubedljivo najučestalije je fleksibilno radno vreme.

Pogodnosti programera na poslu

Što se tiče plaćanja zaposlenih, 65% njih je zaposleno na tradicionalni način, preko Ugovora u radu, 17% je angažovano preko preduzetničke agencije. U prilično zanemarljivim procentima su oni koji su plaćeni bez ikakve prijave, ili preko Ugovora o delu, autorskog ugovora, virtuelnih računa i sl.

Dominantan razlog za promenu radnog mesta iz ugla domaćih developera bila je želja za sticanjem novih znanja i iskustava, a viša plata je na drugom mestu.

Razlozi za promenu posla programera

Ono što ste čekali — plate

Prosečna neto plata developera u Beogradu je 1296,3 evra, dok su u Novom Sadu i Nišu za približno 200 evra niže — 1083,7 i 1072 evra. Kada ova tri velika grada izbacimo iz računice, prosečna neto plata programera u unutrašnjosti je 922 evra, a na nivou cele zemlje je 1225€.

Razlike u platama seniora su malo drugačije — Beograd: 1871, Novi Sad: 1623, dok je ostatak Srbije prilično izjednačen sa Nišem — 1408 i 1403 evra. Seniorima i mediorima u ovoj analizi smatraju se oni koji su se tako samostalno opisali, a u narednim koracima ćemo se malo detaljnije baviti time ko je to zapravo.

Kod mediora opet nailazimo na slične plate na nivou Niša i Novog Sada i za 150 evra od njih višu prosečnu platu u Beogradu (1134 evra).

Kod juniora je rezultat zanimljiviji — oni u Novom Sadu su najplaćeniji sa prosečnom platom od 917 evra, za njima su početnici iz Beograda sa platom od 752 evra, dok u Nišu imaju 583, što je približno proseku za ostatak Srbije.

Plata programera — grad i iskustvo

Zanimljiva je i značajna razlika u platama između developera i developerki — prosečna neto plata muškarca je 1265 evra, a žena tačno 300 evra niža — 965.

Takođe, istraživanje je pokazalo da su zaposleni u kompanijama čije je vlasništvo u potpunosti stranog porekla znatno bolje plaćeni od onih u kojima ima domaćih vlasnika.

plata programera domaca strana firma

Od ispitanika koji nisu već preduzetnici, čak 41% njih planira da pokrene sopstveni biznis, a 36% bi to uradilo ako se pojavi dobra prilika. Od budućih preduzetnika, čak 70% razmišlja o planiranju startapa, tj. proizvoda okrenutog globalnom tržištu, dok 27% njih planira servisni biznis.

Od zaspolenih developera, 8% već radi sa strane na pokretanju svog biznisa, i opet u većini slučajeva je u pitanju startap.

U narednim danima nastojaćemo da dublje analiziramo i uporedimo različite aspekte ove ankete, a pozivamo vas da nam u komentarima i sami predložite informacije koje smatrate relevantnim, a nisu obuhvaćeni u ovom prvom koraku.

Podsećamo još jednom da je ovo istraživanje pokrenulo zajedno 15 različitih IT organizacija: Agile Coaching Serbia, DaFED, Drupal Srbija, Hadoop Srbija, HeapSpace, Honorarci.rs, IT Serbia Podcast, JS Belgrade, LevelUp, PHP Srbija, Silicone Drinkabout, Startit, Unity Srbija, WP SrbijaWebinarium. Učestvovali smo svi zajedno u sastavljanju pitanja i distribuciji ankete, a kako planiramo ovo da ponovimo u narednih godinu dana i krenemo da dobijamo i pregled trendova, znači nam i svaka sugestija na sama pitanja i predmete analize.

Za dalje analize, želimo da dobijemo povratnu informaciju od vas — šta bi bilo zanimljivo za uporediti i izanalizirati?

Možete pogledati ili preuzeti ceo dataset na ovoj stranici.

Komentari i predlozi

Hvala svima koji su izdvojili vreme i popunili ovu anketu, mnogi od vas su nam ostavili dodatne komentare i na tome posebno hvala. Neki od njih su konstruktivni, drugi kratki, poneki pohvalni, ohrabrujući, a pojedini i isfrustrirani. Neke od njih smo izdvojili ovde, a pozivamo vas da ih ostavite i ispod teksta.

Nažalost je u našoj prirodi da nismo open source okrenuti i koliko god ljudi delili svoje znanje, uvek može više. tldr; srpska scena je podeljena, i me jako pogađa. Čak i unutar samih zajednica ima nebrojano mnogo struja.” Voleo bih da vidim više kraćih radionica i događaja (npr: spontani meet-up povodom neke nove tehnologije), ali i više hakatona (učestvovao sam 4 u toku 2015. godine i mislim da su fenomenalno iskustvo).

Trenutno se mnogi razgovori u zajednici (ili bar delu zajednice koji dolazi na okupljanja) svode na traženje načina da se što brže, i uz što manje truda zaradi na nekom trendu, korišćenjem poluznanja u nekom polugotovom rešenju. Srećom, i pored toga se uvek može naići na izuzetne inženjere, ali naučnog kadra (videti http://cs.stackexchange.com/) fali. Onako, baš baš fali. To je to neko mišljenje koje sam želeo da podelim. Što se tiče ideje za unapređenje, smatram da bi trenutno bilo najefektivnije organizovati malo više radionica. “We are developers, we write code.” – Erik Meijer

Više besplatnih radionica od strane starijih kolega ne bi škodilo, ja bih prva volontirala. Iako mislim za sebe da sam još uvek junior, nakon 3godine iskustva u istim tehnologijama mislim da bih mogla nekome da pomognem svojim iskustvom.

Polako, ali sugurno se postiže napredak u edukaciji i razvoju što više programera, a samim tim sve više kvalitetnih proizvoda izlazi. Unapređenje bi se svakako postiglo time što bi se izborilo da Programiranje postane obavezan predmet, bar eto u srednjim školama, kao i samom decentralizacijom IT događaja. Pravi primer je WWVršac, takvih događaja bi trebalo biti više u različitim gradovima. Posledice centralizacije i te kako osećamo mi koji smo baš udaljeni od Beograda ili Novog Sada, npr. mi u Novom Pazaru.

Iako se mozda cini da ima dosta dobrih programera, vecina je mediokritet . Jasno mi je da vecina ljudi ne radi zbog pasije nego novca, ali ako stvarno hocemo da poboljsamo scenu treba nam vise jednoroga i ljudi koji idu van komfora, koji ce edukovati (pro-bono) ostale kolege. Na ovim prostorima jako malo ljudi razume “Pay it forward” i sreo sam dosta ljudi koji se ustrucavaju da pruze pomoc zbog toga sto se plasie da ce im neko preuzeti posao i postati bolji od njih. Licno smatram da sam najvise naucio tako kada sam ucio druge.

Dev scena je u ranom pubertetu. Izgleda kao školsko dvorište. Unaprediće se kad sazri, a za to recepta nema, samo godine rada. Trenutno su na “sceni” najglasniji ljudi koji su više dizajneri nego programeri, i generalno je to trend, da je važniji izgled, nego sadržina.

Vidi se dosta pozitivnih pomaka, ali jos nismo na nivou koji mislim da mozemo da postignemo.

Suvise kasnimo sa uvodjenjem novih tehnologija i slabo se koriste funkcionalni jezici. Kvalitet koda koji se isporucuje je na niskom nivou. Najveci broj projekata je posvecen odrzavanju aplikacija koje su razvijane u zastarelim tehnologijama.

Mala, uobražena, neefikasna. U više navrata sam viđao timove koji su skloni višemesečnom razvoju modula koji su dostupni za sitne novce jer lead dev voli tehničke izazove a gazda nije dovoljno tehnički potkovan da bi znao za jeftiniji i brži način i dok god ne probiju liniju profitabilnosti on će ih tolerisati. Imamo privid uspeha jer je novac koji dobijamo odličan za naše standarde, dok i dalje padamo daleko iza nekog US standarda. Tipičan scavenger mentalitet, u ovom slučaju mi kupimo ostatke zapada i presrećni smo sa istima. To je neko najkraće moguće poređenje dev timova ovde i u US iz mog ličnog iskustva u radu sa jednima i drugima.

Malo je inertna, voleo bih da kompanije malo vise eksperimentisu sa novim tehnologijama/frameworcima kao sto su Go, Clojure, React, …

Ništa ja tu ne bih menjao

Suviše konzervativna i “tvrda”. Suviše predrasuda, premalo praktičnog iskustva. Nedostaje i avanturističkog duha, mada su oni koji ga imaju često na svetskom nivou.

Dobijam utisak da pare pocinju polako da uzimaju zamah, nekako se izgubio onaj osecaj da ljudi zele da rade na cool projektima i stvarima i prvenstveno gledaju novac. Sto je ok, svi mi radimo za pare, ali nestaje ta draz za radom sa novim tehnologijama i sticanjem novih iskustava zarad vece kolicine para.

Mislim da ste na dobrom putu i da radite odlicne stvari za srpsku it, a samim tim i dev scenu. Malo bih ubrzao pokrenuto povezivanje dev zajednica ali i to je zapoceto.. Hvala Vam

Više događaja kao što su Pyconn, DjangoCon, ja bih iskreno voleo da Srbija(neki grad po izboru, ne mora to da bude Beograd) hostuje tako neki veliki event. Vise nekih manjih radionica, recimo to rade RoR zajednica, DJango Girls takodje, mislim da toga kod nas nema dovoljno. Ja sam jedan od onih koji nije zavrsio fax, nego različite kurseve, i veoma mi znače ovakve stvari, volim da slušam iskusnije programere, pratim njihove blogove. U suštini vise community rada.

Mnostvo mladih programera ima problem ponasanja u enterprise env. Vecina ocekuje tretman kao u startup-u o kome su procitali u jednom od TC clanaka. Working ethics je vroma nizak kod Junior devs u Srbiji.
Bolja edukacija o radu, timovima, agile metodologijama verovatno moze poboljsati njihov odnos prema zaposlenju.
Seniori su previse “”religiozni”” kada je u pitanju diversifikacija platformi koje znaju i na kojima su stekli iskustvo.
Vise meetup-a preduzetnickog i startup duha bi verovatno pomoglo long-term.”

Promovisati programiranje kod devojčica i žena, objasniti da nije “muško” zanimanje. Rodna, kao i svaka druga raznovrsnost, doprinosi stvaranju zdravijeg i kreativnijeg okruženja.

Treba povezati prave i iskusne programere sa fakultetima i visokim skolama. Oni bi pomogli u stvaranju programa, bez suvisnih predmeta. Studijski programi danas nisu prilagodjeni potrebama na trzistu.

Mnoooogo je napredovala u poslednjih par godina. Bas ima dosta ljudi koji se cimaju da sve ovo bude na visikom nivou i uporedivo sa globalnom scenom. Mozda malo vise naprednijih besplatnih kurseva. Trenutno postoji mnogo načina i mesta gde ljudi besplatno mogu da nauče osnove, ali jako je teško naći nekog iskusnijeg ko hoće i može da se posveti. Pet projekti bi trebali da budu malo ozbiljniji od običnih todo-ova, kalendara, appova za sastanak i managemen-t vremena. Tu se uče osnove, ali da bi se veći broj podigao na viši nivo od početničkog potrebno je nešto ozbiljnije.

More work, less talk :)