Zmajevi dolaze! - NEXT Berlin 2013

Slučaj prognane princeze Deneris i njenog brata Viserisa Targariena (Game of Thrones) jedan je od primera lean startap metodologije koji je verovatno inspirisao organizatore NEXT konferencije održane u Berlinu 23. i 24. aprila sa prigodnim nazivom  “Here be Dragons”.

Deneris iako veoma mlada, vizionar sa jasnom misijom. Učiniće sve što je potrebno kako bi vratila tron dinastiji Targarijan i uspostavila vladavinu nad sedam kraljevstava Vesterosa.

Crossing the Narrow Sea za Deneris jednako je što Crossing the Chasm za nas danas. Njihovi vitezovi naši su preduzetnici, njihovi mačevi naši mekovi, međutim pitanje je ko su i čiji su zmajevi? Na to pitanje tražili smo odgovor dva dana i čini mi se da ga je u poslednjem trenutku pronašao čovek koji dolazi iz budućnosti, inače zovu ga i srpski zet, Brus Sterling.

No o tome nešto kasnije, a da lean startap ima svetlu budućnost svedoče i formule ove metodologije koje su počele uspešno da se primenjuju i u novim još uvek neistraženim Design Fiction prostranstvima.

Nemojte biti lenji, zamislite uvek budućnost sa vašim projektom u njemu i kakav će doprinos on imati na neki pixel čovečanstva osim na to kako će uticati na metrike vašeg investitora i vaš račun u banci. Još bolje dizajnirajte vaš fantasy prototype i pustite ga da živi, pratite onda njegove efekte i vidite da li će da preživi. U međuvremenu, pogledajte kakva čuda stvara SuperFlux svakako jedan od utisaka sa konferencije koji se teško daju prepričati.

Brus Sterling, za koga valja pretpostaviti da ima dobro poznavanje vremena koje dolazi, upozorava nas da zmajevi neminovno dolaze, a kada dođu biće bolno.

Vaša priča o zmajevima počinje onda kada počne i došaptavanje investitora kako je došlo vreme da avaturističke duhove osnivača polako zamene racionalniji i u stvarnosti utemeljeniji profesionalci, egzekutori (executives). I sve to baš nakon teške i krvave borbe, prvo da dođete do dobrog seeda koje može osvojiti svet a onda do VCa koji je finansirao vaše ambicije da formirate moćnu imperiju.

To je trenutak kada ćete se verovatno setiti i velikih startap vitezova novije istorije. Stiv Džobs želeo je imperiju koja će trajati i posle njega, večno. Namerno je prevideo da će, prvo, možda trajati, a sasvim sigurno ne onako kako bi on želeo da traje, jer je i ranije bio u manjini (tačnije jedini) i da nije bilo njegovih jedinstvenih odluka, ne bi bilo ni tako jedinstvene kompanije. Ono što će trajati, jeste sećanje na to kakva je to imperija bila dok je on bio njen imperator.

Sasvim sigurno Stiv nije želeo puno da se bavi dizajniranjem fikcije, više ga je zanimao interaction design, inače bi video neminovnost patetične sudbine jednog HPa, ili možda jalovost Nokie, konfekcijski portfolio Samsunga ili smežurane mišiće Sonya.

Dosta vam je epskih predanja? Evo malo realnosti.

Those who live by disruption die by disruption!

Kroz ledenu tišinu u dvorani Brus nadovezuje drugačije istine jednu za drugom.

“Vi ste mala elita, mladih i pametnih ljudi koji rade vredno kako bi jednu još manju elitu bogatih ljudi učinili bogatijom, baby boomer finansijere…. O tome će suditi istorija, o tom savezništvu hakerske kulture i off-shore tax-avoiding elita. To je taj veliki zmaj koji dolazi, a vi to znate jer ste njegov mozak i nervni sistem. Sve dok činite bogate ljude bogatijim vi ste deo problema. Sa druge strane i kada sačuvate više para za sebe to vam nije dovoljno. Od toga pravite rakete za vaš put na Mesec, umesto da gradite bolje društvo.”

Ipak vrlo brzo smo se pribrali (doduše organizatorima je trebalo malo više). Who cares, kažemo mi, idi matori živi svoj SF i skini nam se sa grbače, slede mojih tri minuta, ne želim niko i ništa da mi to pokvare. Hodamo dalje u jednakom ritmu, flip, flop, flip flop….

Ostalo manje više znate. Kao i na svim sličnim konferencijama, niz mladih a i starijih ljudi, mahom muškog pola, iznosi svoje genijalne mind-blowing ideje u nadi da će kofer na kome piše 10 000 EUR pripasti baš njima i dati im vremena da se pripreme za sledeći nastup gde će ulog biti za jednu nulu veći i tako redom.

Njihove ideje zaista nisu bile ništa fascinantnije od naših ovde, mi smo čak naše čuli i u pravom dvoru u prisustvu pravih kraljeva samo je zmaj nedostajao.

Dalje…

Fascinantan bio je Harper Reed, ne toliko po onome što je uradio, koliko po tome kako je izneo to što je uradio na ovoj konferenciji. To je veština zbog koje bih želeo ponovo da se rodim, pa da možda u u novom izvlačenju telenata, zalomim i tu premiju, jer sa tim se ipak rađa. Ostali se istreniraju donekle, ali zato koliko god dobri bili ostaju u senci ovakvih gospodara scene. I danas mi u glavi odzvanjaju Brusove reči i Harperova pojava.

Heroina bila je Džes Erikson ( Jess Ericsson ) koja sa Berlin Geekettes menja tužnu polnu strukturu preduzetništva u Berlinu (verovatno jedina statistika koja se vekovima bitno ne menja ni na istoku ni zapadu).

Carevi bili su svi vitezovi okruglog stola na temu stanja startap ekosistema u Berlinu. Za stolom su sedeli najistaknutiji predstavnici lokalne startap scene, program je vodila zvezda silikonske doline, zaboravih ime, vidite je udobno zavaljenu na čelu stola.

Podelili su vino sa nama, štreberima iz prvih redova i trudili se da nam dočaraju ono što se vidi čim sletite, zlatno doba startap preduzetništva u Berlinu.

Svi se slažu da je trenutno u Evropi mrtva trka između Londona i Berlina, a ovaj potonji dobija više simpatija onih romantičnijih, donkihotski nastrojenih duša, koji na putu ostvarivanja svoje misije menjanja sveta na bolje zarade onoliko koliko im je potrebno i obično ništa više od toga. Naizgled, svi se prepoznajemo u ovoj grupi, zar ne? Potom kupimo porše.

Između ostalih, ispričali su i divnu priču o preduzetniku iz daleke Australije koji je od svih gradova na planeti izabrao Berlin da u njemu začne svoju korporaciju.

Posle par čaša vina, uzeo sam majk i rekao im da sam tokom panela doneo odluku da evo i ja preselim svoj biznis u Berlin, ostaje samo da posle panela popričamo oko detalja, tipa da vidimo ko će od vas biti moj anđeo. Ispratili su me aplauzom uz po koju ovaciju, čime se panel i završio. Naravno slagao sam, čekao sam taj trenutak, podlo isplanirao gde i kada da se pojavim i sa kim da se upoznam, vrlo brzo sedeo sam pored čoveka koji je nosio kofer sa 10 000 eur. Balio o svom startapu.

Prenzlauer Berg

Za kraj par reči o Berlinu, tačnije moje kompetencije završavaju se u granicama Prenzlauer Berga. Upavo tako izgleda moja lična fantazija o Beogradu neke daleke budućnosti u kojoj će svoje startape pokretati moji sinovi.

Nakon par dana šetanja što po krovovima što po ulicama i parkovima, gospođa Restak primetila je neobično veliki broj trudnica i parova sa malom decom. Nije je mrzelo, čuknula je Vikipediju i otkrila da Preznlauer Berg ima najveći natalitet u Evropi. Talenti stižu u velikom broju, dakle kao što rekoh najbolje podneblje za startape svih žanrova.

Neka zmajevi budu sa vama! Uživajte u prizorima zlatnog doba.