Živimo u kamenom dobu medicine

Decembra prošle godine Marina je nakon par nedelja zabrinjavajućih simptoma koji su joj ometali svakodnevicu rešila da proveri krvnu sliku. Tom prilikom joj je otkriven dijabetes tipa 2, što znači da njen pankreas ne koristi insulin na pravi način i da Marina mora da promeni svoju ishranu i poveća kretanje. Marina, i svi mi sa njom, živi u  kamenom dobu medicine – slepa je za stanje svog organizma. Umesto da u realnom vremenu ona i njen lekar prate stanje organizma i odreaguju na “bagove” svoje fiziologije pre nego što se razviju u bolest, ona ih otkrije tek kada se stanje razvije i kada može biti kasno da se ublaže dugotrajne posledice bolesti.

“Kameno doba” je termin kojim je čuveni preduzetnik i investitor Mark Andrisen (Netscape, A16Z) nazvao trenutno stanje u medicini i dijagnostici, gde nemamo kontrolu nad zdravljem i kvalitetom života. Tehnologija i kompjuterske nauke u sprezi sa sa genetikom, biologijom i medicinom ovo menjaju na bolje. Budućnost zdravstvene zaštite je stoga u prevenciji i zaustavljanju bolesti u ranim fazama razvoja – detekcije malignih oboljenja kroz jedan uzorak krvi ili razvijanje personalizovanih lekova uz pomoć interneta DNK.

Zbog ovoga će Nobelove nagrade u medicini u budućnosti biti dodeljivane  računarskim naučnicima, a ne lekarima, prema predikciji futurologa i predavača Singularity univerziteta Hosea Kordeire.

Dva puta iz kamenog doba

Ovo će biti revolucionaran preokret, koji će, između ostalog, biti vođen quantified self rešenjima i ulaskom big data i cloud tehnologija u medicinu.

Kvantifikovanje ili merenje sopstva (po slobodnom prevodu → quantified self) odnosi se na pokret koji zastupa inkorporiranje tehnologije u prikupljanje podataka o svakodnevnom životu osobe u odnosu na inpute – unos hrane, fizička aktivnost, spavanje, merenje pritiska, biohemije…

Ulazak ovog koncepta u mejnstrim (Apple Watch, između ostalog) poklapa se sa hajpom oko “big data”, a neki predlažu da će za najoptimalnije rezultate biti potrebno prešaltati razmišljanje ka kvantifikovanju svih nas zajedno – tj. da će najoptimalnije preporuke za pojedinca doći od podataka prikupljenih na velikom broju ljudi. Recimo, Marina s početka priče bi, u skladu sa svojim metrikama, mogla dobiti savete zasnovane na rezultatima miliona ljudi sa istom dijagnozom i stanjem organizma, i terapijama koje su njima uspevale.

Preduslov za ovo je i integracija cloud tehnologija sa zdravstvom i medicinom. Sa razvijanjem koncepta computation-as-a-service, ogromna količina podataka se skladišti u virtuelnom prostoru, a posledično i da biotech i farmaceutskim kompanijama uštedi vreme i novac tokom R&D faze, za bioinformatiku, statistiku, probni dizajn opita. Sa napretkom sintetičke biologije i smanjenjem troškova, ovo obećava da će više timova moći da doprinosi novim idejama i pokušajima bez potrebe za glomaznom i skupom infrastrukturom.

Fascinantno je pogledati komentare biotehnoloških timova o (ne)upotrebljivosti clouda pre 5 godina i videti gde je sada – zato je izlazak iz kamenog doba moguć samo kombinovanjem kompjuterskih nauka i “prirodnih”.

Za kraj — idemo ka vrlom novom dobu personalizovane medicine, kada će načini na koji se lečimo danas delovati primitivno i varvarski, kao što mi posmatramo prakse iz srednjeg veka. Ipak, još mnogo posla nas čeka pre nego što ova vizija postane i stvarnost, kao što opisuje ovaj strip XKCD-a.