Od druge polovine dvadesetog veka procenat žena na fakultetima je konstantno rastao i to skoro za svaku oblast, sem jedne. Do sredine `80-ih godina procenat žena na kompjuterskim naukama rastao je veoma brzo i pretekao čak i medicinu, a onda kada su žene počele da u ovoj oblasti čine više od 35% studenata, procenat je počeo naglo da pada do danas, kada je između 15 i 20%.
Do kraja drugog svetskog rata veliki broj visoko-obrazovnih institucija bio je rezervisan samo za muškarce, a kada se polako otvarao i za studentkinje bilo je tu različitih problema, kao što npr. MIT do `60ih godina nije imao smeštajne kapacitete na kampusu za žene, ali kako su se ove prepreke uklanjale tako je i broj žena u ovim oblastima rastao. Sve dok barijere nisu postale kulturološke, `80ih godina.
Razlog ovog pada prvo su obradili u vrlo kratkom, ali punom informacija, prošlogodišnjem podkastu NPR-a, a ako ste došli po brz odgovor on je marketing.
Ideja da su kompjuteri za dečake postala je narativ. Postala je priča koju smo govorili sebi u vezi sa kompjuterskom revolucijom. Pomogla je da se definišu gikovi i kreirala je techie kulturu.
Naime, ovaj pad se desio paralelno kada je upotreba personalnih računara u kućama počela da raste. Ti računari su u početku bili najvećim delom igračke, a promovisani su tako da su namenjeni pre svega za dečake. To je dovelo do toga da su od tog perioda dečaci već imali iskustvo rada sa kompjuterima pre upisa fakulteta, dok devojčice uglavnom nisu, te su se stoga odlučivali za druge oblasti studija.
Evo jednog primera:
I dve tv reklame:
Brojevi žena inženjera u Evropi nisu mnogo drugačiji i prosek je na 17%, a dosta variraju od zemlje do zemlje. Tako je npr. procenat žena u inženjerskoj populaciji u Velikoj Britaniji svega 9%, u Španiji 18%, Italiji 20%, a Švedskoj 26%.
Međutim, postoje izuzeci, koji možda i potvrđuju ovu teoriju. Tako npr. u Iranu studentkinje zauzimaju čak 70% svih budućih inženjera.
Rad na rastu na ovom grafikonu je veoma važan. U Americi se predviđa da postoji 1.000.000 mesta za one sa ovim znanjem za koje ne postoji putanja kreiranja, u Srbiji se priča o 200.000 — da bi se ove pozicije ispunile neophodno je da se žene uključe u igru.
Jelena
ponedeljak, 4. Januar, 2016.
Tekst je oodlican. Rado, takodje.
rada
sreda, 23. Decembar, 2015.
Temu sam i ja malo proučavala, pa evo jednog istraživanja, pride : http://kompkamp.blogspot.rs/2015/10/sta-zaista-udaljava-zene-od-tehnologije.html
Jovana
utorak, 22. Decembar, 2015.
Svaka čast Zoja na podršci svim zenama koje zele da se bave programiranjem! Dodala bih da ne retko mogu biti dosta kreativnije i inovativnije i da je to ono što treba da im bude zvezda vodilja.
Marija Zaric
utorak, 22. Decembar, 2015.
Odlican tekst. Po jednoj statistici 40% zena koje imaju diplomu iz IT struke nikada se time nisu bavile ili nakon 5 godina jednostavno odustanu od bavljenja tim poslom. Imala sam kontakt sa gospodjom iz Izraela koja je pocela da se bavi programiranjem u svojih 60 godina. Koliko god generalizovati nedostatak zena u IT-u, toliko je i sve individualno. Sve zavisi od osobe od osobe. Od upornosti, zelje da se konstantno uci i napreduje. Sa druge strane primer moje rodjake koja je trebalo da bira izmedju dva predmeta u skoli, a to su likovno ili informatika, uciteljica joj je naglasila kako ne treba da uzima informatiku, bice joj tesko. Sistem razmisljanja treba menjati kompletno, to je sigurno. Bilo bi dobro napraviti neku konferenciju gde bi okupili i zene predavace iz IT struke jer po svemu sudeci ni njih nema. Cheers!