Zašto Slack nije mogao da uspe samostalno i morao je da se proda?

Slack, aplikacija za komunikaciju i kolaboraciju timova, biće prodana Salesforce-u za 27,7 milijardi dolara. Slack je prošle godine imao prihode od 833 miliona, ali nije uspeo da ostvari profit od izlaska na berzu.

Šta se desilo sa softverom koji je 2015. godine, samo 18 meseci nakon lansiranja, imao milion korisnika dnevno, i tako postao najbrže rastući softver za preduzeća u istoriji?

Softver nije imao ko da proda, barem ne dovoljno brže od glavnog konkurenta Microsoft-a. I to je uglavnom to, kako navodi Kejsi Njuton, osnivač Platformer News-a.

Gigant je napravio svoju verziju softvera sa istom funkcionalnošću i povezao ga sa svojim Office 365 paketom. Slack je tada čak objavio javno pismo u New York Times-u u kome im je poželeo „dobrodošlicu” u svet čet softvera za radna okruženja. U tekstu su se nalazile i „pretnje” kako su „tu da ostanu” i pomalo patetične izjave kako Microsoft mora ovime da se bavi sa ljubavlju ukoliko želi da uspe.

Za četiri godine Slack je povećao broj korisnika sa četiri na 12 miliona, dok je Microsoft Teams došao od nule do 115 miliona.

Slack je bio izuzetno popularan u Silicijumskoj dolini, najviše zahvaljujući svom popularnom osnivaču i piču koji su mnogi doživljavali kao hrabar. Naime, kompanija je najavila kako će „ubiti e-mail” ili bar smanjiti oslanjanje na njega. Način da to postignu je bio kroz integraciju brojnih servisa u čet softver, čime je Slack trebalo da postane svojevrsna komandna konzola čitave organizacije.

Kompanija je u javnom pismu Microsoft-u iznela uverenje (sada znamo pogrešno) da najbolji proizvod uvek pobedi na kraju, i da građenje ovakvog sistema za komunikaciju zahteva promišljenost i zanatsku sposobnost.

Lekcija koju su naučili je da su za četiri godine ovim pristupom uspeli da postignu samo 10 odsto onoga što je Microsoft postigao praktično kopiranjem Slack-ovog osnovnog dizajna. Činjenica je da većini radnika uopšte nije bitno koje alate koriste niti ih zanima da ih sami biraju, već koriste ono što im se nudi. Iza onoga što im se nudi najčešće stoji ogromna kompanija.

Salesforce jeste takav gigant, pa sada ostaje da se vidi šta će uraditi sa kompanijom. Oni imaju mešovite rezultate sa svojim akvizicijama — dok neke postaju uspešnije nego ranije, druge nisu te sreće.

„Realnost je da možete da imate najbolji proizvod, ali to nije dovoljno. Morate da imate distribuciju. Salesforce ima menadžere prodaje, imaju ljude koji se bave finansijama. Imaju sve što im je potrebno da prodaju softver”, izjavio je CEO Box-a, kompanije koja pruža cloud usluge upravljanja sadržajem i deljenja datoteka za preduzeća.

On je dodao i kako ova akvizicija postavlja Microsoft Teams i Slack na ujednačenije pozicije, pošto je jedina prednost koju je Teams imao bila upravo distribucija.

CEO Salesforce-a je već najavio da planira da poveže Slack sa Customer 360 koji već poseduju. Ovaj softver služi kao čvorište koje povezuje i sinhronizuje podatke o svim klijentima koje korisnik ima.