Zašto se neuspeh slavi u startap ekosistemu i zašto ne bi trebali da ga se bojite ako pravite svoj startap

Većina startapa završi svoj život neuspešno. To je činjenica koja proganja iskusne internet preduzetnike i one obaveštenije.

Optimizam je, naravno, na mestu, jer ako osnivači ne veruju u svoj proizvod, ko će drugi? Međutim uvek treba da bude prisutna i ona otrežnjujuća misao da se većina startapa grade na pretpostavci koju valja testirati. To je zdrava “dozica” straha, ukorenjena negde ispod optimizma. Ona je odličan motivator da se radi napornije i pažljivije, da se misli onoliko koraka unapred koliko je to moguće.

Na neuspeh se može naleteti posle svakog značajnog trenutka na mapi razvoja startapa, tako da je ključno naučiti nositi se sa njim.

Ako stvari ne idu kako treba, pivot je izuzetno važan metod za internet preduzetnike. U pitanju je promena kursa startapa, promena fokusa tamo gde je to potrebno, bilo da je reč o kanalima distribucije, marketinškoj strategiji, demografiji koju ciljate…

Zato je i rano testiranje svih značajnih pretpostavki veoma bitno: uradite to odmah, sa malo para, čim možete.

Startapi najčešće propadnu kada ponestane novac, ali kako god da se to desi, bitno je da osnivači znaju da žive sa neuspehom, ali i da na njega gledaju na radikalno drugačiji način, u odnosu na kako se to radi u opštoj kulturi ili tradicionalnom korporativnom sistemu vrednosti.

U Srbiji i okruženju postoji atmosfera i ustanovljena kultura koja neuspeh povezuje sa sramotom i vidi ga kao katastrofu koja diskvalifikuje preduzetnika od daljih pokušaja da pokrene nove poduhvate u budućnosti.

Zato je bitno da definišemo na kakav nesupeh ne mislimo.

Dolazak na poziciju zahvaljujući privilegovanom položaju u stranci i strukturama moći, nekompetentan rad usmeren ka čuvanju fotelje i ostvarivanja lične koristi, te uništenje velike firme sa puno zaposlenih – to je maligna vrsta neuspeha koja ne bi trebala da se prašta i na žalost svakodnevnica na ovim prostorima.

Međutim, kada se pravi startap, neuspeh je važna lekcija.

Proces razvoja startapa ne možete naučiti u školi. Iako ima dobre literature, iako ima saveta, ne možete se držati teorija i ustanovljenih metodologija kao pijani plota. Samim tim i kada krene nešto naopako, ako znate zašto se to desilo, ako ste sposobni da objektivno analizirate sve faktore, onda je neuspeh važna lekcija.

Mudri investitori i preduzetnici iz startap ekosistema će vam reći da je neuspeh sasvim u redu, da je to na zdrav način prihvaćen element startap kulture.

Neuspeh na najbolji način može da vas nauči uspehu.

Ovo nije neka fraza kao iz popularne literature. U Silicijumskoj dolini, svetskom centru inovacije i startap preduzetništva, neuspeh se gotovo pa slavi, jer je to put ka uspehu. Jako je malo startapa koji su bilo šta uradili iz prve.

Investitori zato na preduzetnike koji su imali iskustvo sa neuspehom gledaju u pozitivnom svetlu: oni su gladni uspeha i dodatno motivisani, bogatiji za važno iskustvo. Često se dešava da se ljudi koji imaju više neuspelih startapa iza sebe nađu u upravnim odborima velikih i uspešnih startapa, kako bi za stolom bio neko trezveniji i pažljiviji, manje optimističan. Neko od njih može čak da postane i CEO kompanije.

Ovo ima smisla jer osnivači startapa, internet preduzetnici, na svoj posao gledaju kao na životni poziv. Slobodno i radno vreme prestane da bude dominantna podela nečijeg života, dok razvija startap. Razmišlja se o svakom aspektu, najmanjim sitnicama, pa se sem konstante metodološke analize onoga što se radi, sprovodi povremeno i introspekcija.

Ove dve stvari mogu puno da vam kažu o neuspehu: s jedne strane objektivno, na osnovu realne metrike, s druge strane lično, na osnovu sopstvene analize vrlina i mana, osobina koja vam idu ili ne idu u prilog, znanja i veština koje imate ili trebate steći, spoznavanja sebe samog i svojih mogućnosti.

Uostalom, startap počinje sa neuspehom, gradi ideju od nule, često suočen sa establiranim konkurentima i uspešnijim proizvodima.

Imajući u vidu i domaću društvenu stvarnost, koja je daleko od idealne, neuspeh je okvir u kome većina startapa počinje da deluje, pa u tom kontekstu, možete da se krećete samo na gore.

Zato, neuspeh jeste nešto od čega treba bežati, ali ako vam se nađe na putu ne dozvolite da vam to bude poslednja stanica.

***

Povod za ovaj post je Međunarodni dan neuspeha koji se obeležava sa ciljem sputavanja straha od neuspeha i promene percepcije neuspeha kao načina za učenje i prilike za unapređnje sopstvenih znanja i sposobnosti.

The International Day for Failure nastao je 2010. u Finskoj. Cilj inicijative je da 13. oktobar postane međunarodni praznik do 2020. i da što više ljudi podeli svoja iskustva i neuspehom naučene lekcije.

Kako je tvoj sopstveni neuspeh pozitivno uticao na tebe ili tvoju karijeru? Podeli svoja iskustva i pomozi na taj način drugima, ovde ili na Twitteru  #dayforfailure