Zašto proizvod, a ne outsourcing? Zato što je izazov, nosi herojsku crtu i zabavno je

Zašto se baviti proizvodom i osnivati startup kada možeš sasvim fino (ako ne i odlično) da zaradiš kucajući kod po instrukcijama nekog klijenta iz Nemačke?

Ljudi koji se bave prodajom programerskih usluga na stranom tržištu su verovatno puno puta postavili sebi ovo pitanje.

Šanse da startup koji ima svoj proizvod uspe u odnosu na firmu koja se bavi uslugama programiranja su verovatno desetostruko manje. Uz to, zarada pri pružanju usluga je astronomska u poređenju sa prosečnim platama i “normalnim” poslovima u Srbiji da se zaista dovodi u pitanje mentalno zdravlje programera koji pokreću svoje startupe.

NA ŠTA MISLIMO KAD KAŽEMO “OUTSOURCE-ING”?

Termin je, kao i većina novijih reči u srpskom jeziku, već prihvaćen u engleskoj verziji, jer naš jezik ne stiže da smisli termine koje donosi nova era tehnologije.

U najširem smislu outsource-ing predstavlja obavljenje specifičnih usluga za klijenta, koje ona/on ili ne zna ili nema vremena da uradi.

Klijent obično ima ideju o tome šta želi da napravi: prezentacioni sajt, blog, online prodavnicu ili specifičnu web aplikaciju koja će pomoći pri obavljanju njenog/njegovog biznisa.

Tim koji pruža usluge može da radi sve od osmišljavanja, dizajniranja, programiranja ili marketing-a klijentskog proizvoda.

Suština je da klijent u velikoj meri diktira to kako će proizvod izgledati, koje će biti njegove funkcionalnosti, koliko para će uložiti i kad će proizvod biti gotov.

Na timu koji pruža usluge je da ispoštuje zahteve, odradi posao profesionalno, na vreme i da svoje usluge pošteno naplati. Klijent je zadovoljan, projekat je gotov i prelazi se na novog klijenta i novi projekat (postoji i opcija održavanja završenog projekta na mesečnoj bazi – ili kraće na “srpskom” jeziku – “maintenance”).

NA ŠTA MISLIMO KAD KAŽEMO “PROIZVOD”?

Kod proizvoda ne postoji jedan klijent. Tim koji počinje da pravi proizvod vidi priliku da stvori nešto novo što bi potencijalno moglo gomili klijenata da reši određeni problem. Osnovna ideja je da napravi jedno rešenje i da se proda velikom broju klijenata. Jasno je da se ovakvo rešenje mnogo bolje skalira u novčanom smislu, ali su i rizici znatno veći. Kad smo se već dotakli te teme…

RIZICI?

Rizik pravljenja svog proizvoda je ogroman:

• Da li je problem koji rešavamo realan? Ako jeste, da li je dovoljno intenzivan/frekventan da ga treba rešavati?
• Da li će neko platiti za naše rešenje? Koliko?
• Da li naše rešenje može da se primeni i van tržišta sa kojim smo krenuli? Koliko je veliko tržište koje gađamo?
• Da li je naš biznis model održiv?

Uzmimo Uber za primer:

• Veoma realan problem. Ljudima je prevoz potreban svakodnevno i ponekad im je toliko potreban da bi platili gomilu para samo da ih neko odveze od tačke A do tačke B.
• Ljudi širom sveta uveliko plaćaju za usluge Uber-a.
• Uber je krenuo iz San Franciska i trenutno je dostupan u preko 70 zemalja.
• Neodrživ biznis model – Uber i nakon deset godina postojanja posluje sa gubicima i kako stvari stoje teško će to promeniti.

Ovo je samo jedan ekstreman primer startup giganta koji i dalje nije pronašao biznis model. Ogromna većina startup-a ne prođe prve dve tačke od gore napomenutih četiri.

Rizik pružanja outsource-ing usluga takođe postoji, ali je neuporedivo manji. Bitno je da imate stabilnu bazu klijenata, dobru cenu za svoje usluge i nekoga ko će brinuti o tome da programeri dobiju najbolje grickalice, kraft pivo i sto za stoni tenis.

Da ne pominjemo činjenicu da naplata usluge klijentima ide redovno i ubrzo nakon što počnete da se bavite projektom.

Prvi ozbiljniji profit od proizvoda može da ne dođe i nekoliko godina – srećno sa objašnjavem toga zaposlenima ili, još gore, svojoj ženi.

Evo konkretnog primera: ukoliko programerske usluge prodajete u zemljama Skandinavije (i ako pritom znate da prodajete), cena programera po satu može da ide i do 80€ po satu. Ako želite u Beogradu da platite senior programera možete da izdvojite 40€ po satu. To ostavlja nekih 40€ po satu zarade. Pomnožite to sa brojem ljudi koje zapošljavate, brojem sati u mesecu i dođosmo do onog pitanja sa početka:

ZAŠTO BI SE IKO BAVIO PROIZVODOM?

Pa za početak – zato što je izazov!

Šta se desilo sa tom herojskom crtom ljudi, željom da se uhvatimo u koštac sa nerešivim problemom i rešimo ga?

Drugo – zabavnije je!

Svako ko je makar neko vreme radio outsource-ing usluge zna koliko je užasno kada moraš slepo da pratiš ono što klijent zahteva, ma koliko ti nelogično i glupo zvučalo. Kod proizvoda je potrebno saslušati svoje klijente/kupce, ali je poslednja reč na tebi.

Treće – ako odradiš sve kako treba i usput imaš malo sreće – ogromna zarada!

I sa outsource-ingom je moguće zaraditi gomilu para, ali se zarada i glavobolja oko skaliranja firme nesrazmerno povećavaju. Za svakog novog klijenta, potreban je novi programer, za svakih deset programera, potreban je jedan menadžer. Kako biznis počinje da raste, tako raste i glava direktora i ubrzo ona matematika od malopre sa zaradom od 40€ ne izgleda više realna.

KAKVA JE SITUACIJA U SRBIJI?

Mi smo zemlja koja je zahvaljujući talentovanim inženjerima i pametnim ljudima dospela na jako dobar glas sa pružanjem svojih usluga. Firme i programeri prodaju svoje usluge u inostranstvu i dobro zarađuju od toga. Strane firme dolaze u Srbiju i daju lepe plate svim tim pametnim ljudima da sede kod njih u firmama i rade opušteno. Čak iako im padne na pamet da smisle nešto novo – neka smisle dok su u firmi, na taj način će firma polagati pravo na to.

I dalje smo “mladi” kao preduzetnička nacija.

Potrebno je da prođe neko vreme da sazrimo i steknemo samopouzdanje. Da shvatimo da uvek možemo da se bavimo pružanjem usluga, ali da možemo i znamo da odemo korak dalje od toga.

Izreka kaže: “Until you step into the unknown, you don’t know what you’re made of.”

Osmelimo se i probajmo!

Autor članka je Ivan Stepanović, preduzetnik i neko ko je veći deo svoje karijere posvetio pružanju usluga klijentima. Nakon završenog Elektrotehničkog fakulteta prelazi put od inženjera do Project manager-a da bi konačno završio tako što otvara svoju firmu. Trenutno je fokusiran na kreiranje proizvoda i podizanje startup-a.

Članak je originalno objavljen na startuphype.rs.