Zašto je upis u informatička odeljenja skandalozno propao i kako se situacija može popraviti?

Iako je za narednu školsku godinu predviđen upis u 13 računarskih odeljenja u srednjim školama u Srbiji, tek četiri su uspele da popune kvotu. Odnosno, od 300 predviđenih mesta za učenike obdarene za informatiku i računarstvo, prema zvaničnim podacima Ministarstva 126 je ostalo prazno. Da bi svršeni osnovci položili prijemni ispit za upis u neko od ovih odeljenja trebalo je da ostvare 120 i više bodova od maksimalnih 240.

Ovim povodom smo iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tražili komentar i dobili tabelu sa predviđenim kvotama i brojem upisanih na informatičkim odeljenjima nakon raspodele učenika u obrazovne profile na osnovu liste želja i poena koje su ostvarili:

Odeljenja su prema planu popunjena samo u Prvoj beogradskoj gimnaziji, gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, Šabačkoj i Mitrovačkoj gimnaziji.

S obzirom na to da je za formiranje odeljenja potrebno najmanje 15 učenika, iz Ministarstva kažu:

U tabeli su obeležene škole u kojima se ne mogu formirati odeljenja. Ovim učenicima je ponuđen upis u druge škole u skladu sa njihovim uspehom. Ukupan broj učenika koji su polagali prijemni za ovaj smer je 556, a ukupno 280 učenika je polozilo prijemni. Beograd je iznenađenje jer se očekivala veća zainteresovanost učenika. Naime, iako je posle prijemnih ispita mogućnost za upis na 80 mesta imalo 98 učenika, u Beogradu je želje iskazalo samo 29 učenika.

Danas prenosi da im je povodom nastale situacije Irena Brajević, direktorka Osme gimnazije u Beogradu, rekla kako su odeljenja za učenike obdarene za informatiku i računarstvo ove godine beogradske gimnazije dobile prvi put, i ističe da je informacija o tome stigla kasno, svega dva dana pre početka prijavljivanja učenika za polaganje prijemnog. Kao drugi problem navela je da nov način bodovanja po kom netačan odgovor donosi negativne bodove nije objašnjen u Konkursu za upis učenika u srednje škole Ministarstva prosvete.

Danas je razgovarao i sa Srđanom Ognjanovićem, direktorom Matematičke gimnazije u Beogradu, koji im je objasnio da je prijemni za informatička odeljenja bio lakši od onog za matematička i da sistem bodovanja nije razlog zbog kog su rezultati prijemnog tako loši. On takođe smatra da se razlog nalazi u tome što učenici nisu bili informisani o uvođenju informatičkih odeljenja.

Direktor gimnazije „Veljko Petrović” u Somboru dr Ladislav Fekete, koji se u toku ove godine suočavao sa menjanjem odluke Ministarstva o tome da li će računarsko odeljenje biti odobreno u ovoj školi, poražavajuće rezultate vidi kao posledicu oprečnih informacija koje su deca dobijala:

U slučaju naše gimnazije rezultat je takav da je od 34 izašlih đaka zadati kriterijum od 120 i više bodova ostvarilo samo troje. Takav rezultat delom objašnjavam pratećim uslovima sa kojima su se ta deca suočavala. Do nedavno se govorilo kako računarskog odeljenja neće biti, pa onda da hoće, isto tako da nema plana i programa, pa da ga ima. To su demotivišući uslovi. S duge strane, bilo je učenika koji su pokušali da reše zadatke, ali su se zbog negativnog bodovanja našli ispod crte.

Sve ovo ukazuje na to da je ubuduće neophodno pomoći IT branši na kojoj svi deklarativno temeljimo budućnost. Pri sledećem upisu treba krenuti pravovremeno sa ulaznim informacijama i prema roditeljima i prema školama i prema deci kako bi znali da će računarskih odeljenja biti i da se njihov trud isplati.

Zanimljivo je da su iz Sektora za srednje obrazovanje i vaspitanje odraslih Ministarstva prosvete za Blic rekli: „Među najpopularnijih 16 profila u Srbiji, polovina je u medicinskim školama. Visok indeks popularnosti je i za elektrotehničara informacionih tehnologija, kao i za profile u Vazduhoplovnoj akademiji.” Zbog velikog interesovanja za smer elektrotehničar informacionih tehnologija čini se da planirane kvote za računarstvo i informatiku zaista nisu ostvarene zbog neobaveštenosti, a ne nepripremljenosti.

U istom dopisu u kom smo dobili tabelu, iz Ministarstva su problem neinformisanosti adresirali na sledeći način:

Za sledeću godinu će se raditi više na popularizovanju ovog profila. Beogradske gimnazije su tek ove godine dobile mogućnost da upisuju ovaj obrazovni program jer je novi nastavni plan i program usvojen 14. marta na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta. Takođe, u Somboru i Užicu je bila mala zainteresovanost. Za ovaj program je potreban prijemni ispit koji je zahtevan.

U srednjem stručnom obrazovanju u području rada Elektrotehnika postoji obrazovni profil elektrotehničar za informacione tehnologije koji se već pet godina upisuje veoma uspešno. Ovaj plan i program isto dobro razvija IKT kompetencije (kompetencije za informacione i komunikacione tehnologije – prim. aut.) kod učenika. U 26 elektrotehničkih škola se realizuje u 31 odeljenju. Za ovaj profil nije potreban prijemni i veoma je popularan. MPNTR je ove godine povećalo i broj odeljenja ovog profila. Interesantno je da je u 11 škola za upis u ovo odeljenje trebalo barem 90 bodova, što predstavlja veoma visok prag.

Međutim, ne bi se svi složili da je prikazana realna slika situacije i da  je dovoljno da se od sledeće godine radi na popularizovanju odeljenja za računarstvo i informatiku, pa tako Dragan Tomić, predstavnik inicijative Digitalna Srbija i direktor Microsoft razvojnog centra u Srbiji, objašnjava:

Najveći problem je što je ispalo da su deca kriva i da nema zainteresovanih, a to je najgore moguće tumačenje situacije. Zapravo je sistem nakaradan i napravljen je tako da deca ne uspeju. Prijemni je sličan onom za Matematičku gimnaziju, a deca su morala da urade pola kako bi bila primljena u računarska odeljenja. Da bi se taj prijemni uradio, nije dovoljna klasična priprema već je potreban ozbiljan rad u specijalnom režimu. Deca van Beograda nemaju uslove za takvu pripremu.

Dakle, ne može Ministarstvo da zahteva 50 odsto bez neke kalibracije testa i gledanja šire slike. Takođe, bilo je mesta sa previše kandidata (na primer, Beograd) gde oni koji su prošli nisu imali prilike da apliciraju u gradovima gde ima otvorenih mesta. Na primer, ja bih svoju decu poslao u Sombor ili Novi Sad ako bi tamo bili primljeni.  A u ovoj konstelaciji to je manje-više nemoguće. Još jedan problem koji vidim je preveliki fokus na matematici na ovom prijemnom. Činjenica je da je matematika bitna za informatiku, ali nije presudna i potencira se previše.

Činjenica je da je nepunih mesec dana svakako kratko vreme da se spremi zahtevan prijemni. Ako uz to uzmemo u obzir i lošu obaveštenost škola i dece o tome kako će prijemni tačno da izgleda i kakav je sistem bodovanja, rezultati nisu iznenađujući. Ipak, dobro je da smo se pomerili s mrtve tačke i da su uvedena odeljenja koja su potrebna i za koja postoji interesovanje (o čemu govori podatak da se na IT smerovima u tehničkim školama uvek popunjavaju kvote) i da sada znamo šta je naredne godine potrebno uraditi drugačije.

Što se tiče dece koja su ove godine želela da upišu računarstvo i informatiku, ali u njihovoj školi nije moglo da se formira odeljenje, iz Ministarstva su nam rekli kako su svi učenici obavešteni o tome i da su se opredelili za duge škole. Možda je ovo pravo mesto da se postavi pitanje zašto Ministarstvo ne bi napravilo presedan i dozvolilo upis čak i u školama koje nemaju dovoljno đaka za formiranje odeljenja i bar kao pilot projekat upisalo učenike u planiran broj odeljenja bez polaganja prijemnog ispita.