Zašto je poznati domaći IT preduzetnik obrisao LinkedIn nalog?

„Na LinkedIn-u danas preovlađuju populističke poslovne teme, od kojih je većina na nivou ‘profesionalnog self-helpa’. ‘Ispliva’ i poneka korisna informacija, ali uglavnom se boriš sa strujom neprosvetljenog sadržaja, bez ikakve dubine”.

Bilo da ga doživljavate kao korisnu i živu platformu za poslovno umrežavanje, ili kao „nužno zlo” na kome je imperativ biti prisutan, a koje nevoljno posetite jednom u nedelju dana — sve su šanse da koristite LinkedIn. Već sedamnaest godina, ta društvena mreža korisnicima nudi okruženje za sticanje profesionalnih poznanstava, ali i za potragu za zaposlenjem ili za potencijalnim kandidatima. Ima preko 700 miliona članova, i smatra se jednim od ključnih alata za razvoj biznisa i zapošljavanje bez koga se, naprosto, ne može.

Ipak, da to mišljenje nije univerzalno, potvrđuje slučaj Ilije Studena, osnivača IT kompanije A51, koja razvija jedan od najpoznatijih i najuspešnijih domaćih veb proizvoda ActiveCollab. Reč je o softveru za upravljanje projektima, raspodelu zaduženja, nadgledanje napretka i uopšte organizaciju vremena, za klijente kao što su NASA, Microsoft i Apple. Pokrenut je 2006. godine, a do sada ga je koristilo preko 50.000 timova širom sveta.

Krajem avgusta ovaj uspešni domaći preduzetnik napustio je popularnu onlajn platformu, a o svojim razlozima za takav potez, govorio je za Startit Dnevnik.

„Sećam se ranijeg perioda, kada si na LinkedIn-u mogao da ostvariš kontakte samo sa ljudima koje lično poznaješ i sa kojima si već radio”, objašnjava Ilija. „Nije bilo tako lako da do tebe stigne spam poruka ili ponuda od marginalne važnosti”. 

U jednom trenutku, nastavlja Ilija, LinkedIn je promenio kurs, i sada se više pažnje usmerava ka prikupljanju što većeg broja pratilaca, stvaranje velikih mreža… 

„Ako ne koristiš mrežu redovno, tj. ako se uloguješ jednom mesečno, verovatno će te dočekati 50 ili 180 pozivnica. Ponekad se dešavalo da imam trocifreni broj pozivnica, što je apsurdno. Uglavnom su to bile meni nezanimljive ponude, koje spadaju u tipičan business development spam”.

Kako Ilija objašnjava, „ranije su konekcije na LinkedIn-u bile smislenije”. Platforma je bila dizajnirana tako da se korisnici nisu povezivali s ljudima sa kojima nemaju stvarni profesionalni kontakt u realnom životu. Način na koji je mreža jednog korisnika bila uređena, slao je širu poruku i govorio dosta toga o njemu samom. 

„Tehnički, to je bio nešto ozbiljniji, umreženi CV, gde je tvoj profil jedna od tačaka u okviru profesionalne mreže. To je danas potpuno razvodnjeno, pa je danas LinkedIn HR platforma za ‘proganjanje’ ljudi. Ili proganjaš ljude ne bi li popunio rupe u timu ili organizaciji, ili ih spamuješ poslovnim ponudama”.

Ipak, Ilija ne poriče da određeni profili korisnika mogu da imaju koristi od te društvene mreže.

„Ljudi koji traže posao i žele da ostanu u ‘talent pool-u’, verovatno bi trebalo da ostanu na platformi. U tom slučaju, LinkedIn je verovatno prvo mesto na kojem bi trebalo biti prisutan. S druge strane, u nekim kompanijama, poput naše, do talenata se mahom dolazi putem preporuke. Za one pozicije koje ne popunimo na taj način, objavimo oglas i reklamiramo ga — što na LinkedIn-u, što na Facebook-u”. 

Uzmeđu te dve platforme nema većih razlika — u smislu da je LinkedIn, za razliku od Facebook-a, predviđen za profesionalno umrežavanje, ocenjuje Ilija. Prema njegovom mišljenju, prefiks „profesionalno” vremenom se izgubio i danas je reč o „samo još jednoj mreži na kojoj ljudi dele objave”. 

„Uža grupa ljudi koje pratim na Twitteru, u okviru privatne liste, nudi mi kvalitetniji i relevantniji sadržaj nego što mi je LinkedIn pružao. Na LinkedIn-u danas preovlađuju populističke poslovne teme, od kojih je većina na nivou ‘profesionalnog self-helpa’. Povremeno ‘ispliva’ poneka korisna informacija, ali uglavnom se boriš sa strujom prosečnog, neprosvetljenog sadržaja, bez ikakve dubine”. 

Kako Ilija zaključuje, u sadašnjem vremenu, kada nas informacije preplavljuju sa svih strana, preporučljivo je da se pažljivo bira šta će se pratiti, ne i da se bude svuda prisutan po svaku cenu. 

„Recimo, ja na LinkedIn-u ne bih tražio ljude za svoju kompaniju. Imam osećaj da ne bih došao do njih. Verovatno bi poruka koju bih nekome uputio bila poput jedne od generičkih poruka regrutera, koje kvalitetni ljudi dobijaju na nedeljnom, ili čak dnevnom nivou. Radije bih se opredelio za traženje kandidata pomoću široko usmerenog oglasa, ili putem mreže poznanstava i osoba sa kojima aktivno radim”.

Statistika pokazuje da je od 2009. do 2019. godine rast broja korisnika na LinkedIn-u bio konzistentan, sa povećanjem od 15 do 20 miliona na kvartalnom nivou. Više od dva nova člana priključuju mu se svake sekunde, a, prema ambicioznoj projekciji nekadašnjeg izvršnog direktora Džefa Vajnera, njihov broj mogao bi u jednom trenutku da dostigne i cifru od tri milijarde.

Ipak, već neko vreme „lebdi” teza da ne postoje jasni benefiti koje LinkedIn nudi, te da „pasivno stečeni kontakti” ne pružaju opipljivu vrednost za korisnike. Da li je i mišljenje Ilije Studena samo jedan od izolovanih stavova, ili smo zaista svedoci urušavanja platforme i njene osnovne svrhe, pokazaće budućnost.

Predstavljamo poslodavca
SAP-157x157-1.png

SAP

SAP je globalni lider koji se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje.

SAP se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje. Preko 4.800 organizacija u svim industrijama oslanjaju se na SAP rešenja u optimizaciji lead to money procesa, kako bi sklopili više dogovora za više novca, u rekordnom roku.

Danko Novović

Unesite termine za pretragu