Nazubljena granica AI, i zašto je važna ako praviš startap

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Razumevanje načina na koji funkcioniše veštačka inteligencija za osnivače startapa nije samo tehnički detalj – to je poslovna prednost. Jedan vrlo koristan koncept koji može da pomogne za dobro razumevanje AI-a i realnosti i mudrosti njegove primene je „jagged frontier” (nazubljena granica). U pitanju je termin koji se često sreće i u stručnoj komunikaciji o veštačkoj inteligenciji, pa je i s te strane korisno znati na šta se tačno misli.

Primer Petrovaradinske tvrđave za shvatanje nazubljene granice

Obrisi zvezdaste tvrđave, poznate i kao „trace italienne” možda ne znače mnogo na prvi pogled. One su osmišljene tokom novog veka, u doba renesanse, kako bi izdržale artiljerijske napade i lakše se branile.

Ako bi napadači pokušali da se približe zidinama, branioci bi ih uhvatili u unakrsnoj paljbi sa isturenih krakova bastiona. Dok su branioci bezbedni iza zidina, napadači su izloženi vatri sa dve strane, kao u streljani.

Bilo bi sasvim tačno reći da je poenta takve tvrđave to da su zidine na nekim mestima udaljenije od centra nego na drugim

U redu, tvrđava, zidine i…

Da malo je, neintuitivno, ali postaje jasnije i veoma korisno u nastavku.

Kako je Itan Molik, profesor, preduzetnik i čovek široko priznat kao AI stručnjak, opisao u svom članku, ovakva tvrđava i njeni nazubljeni obrisi su dobra metafora za razumevanje sposobnosti LLM-ova.

Sposobnosti LLM-ova su kao kraci ove tvrđave, delovi zidina su bliži centru, a delovi su udaljeniji.

Te zidine koje se izdužuju u šiljke predstavljaju visoku uspešnost LLM-ova u rešavanju određenih intelektualnih zadataka, recimo u pisanju pesama, sastava, izveštaja ili koda. Što je deo zida istureniji, to je model sposobnijii. Što je zidina uvučenija, to je manje vešt u rešavanju zadataka.

Za startap osnivače, važno je razumeti gde AI zaista blista, a gde ima ograničenja:

Na primer, AI je izuzetno efikasan u pisanju soneta, međutim, kada ga zamolite da napiše pesmu od tačno 50 reči, često će pogrešiti. Slični paradoksi se javljaju i u poslovnom kontekstu. AI će često biti izvrstan u naizgled složenim zadacima poput generisanja kreativnih ideja za novi proizvod, ili u generisanju velike količine koda za određenu aplikaciju ali će se mučiti sa jednostavnim matematičkim operacijama koje bismo očekivali da budu lake, pa čak i osnovna matematika. Na primer, ako ga pitate šta je veće 9,11 ili 9,8, on će reći da je 9,11.

Znati gde je granica omogućava osnivačima da efikasno planiraju AI implementaciju i izbegnu česte greške u primeni. Samo što kako kaže Itan Molik: „Tu ne postoji priručnik za upotrebu. U nekim zadacima AI je izuzetno moćan, dok u drugima potpuno zakazuje ili pravi suptilne greške. I sada, ako ne koristite AI redovno, nećete znati koje su koje.”

U biti, nije uvek lako znati gde je ta granica, tako da je opreznost veoma bitna kada se procenjuje sposobnost AI.

Tvrđava je nevidljiva

Nama, ljudima, su te zidine tvrđave, ti krakovi, nevidljivi. Problem razumevanja AI sposobnosti leži u našoj težnji da ih posmatramo kroz ljudsku perspektivu. Često pretpostavljamo da ako AI može da reši složen zadatak, može rešiti i sve jednostavnije zadatke iz te oblasti. Međutim, realnost je drugačija – AI sposobnosti nisu uniformne niti predvidljive na način na koji očekujemo.

Ova razlika između percepcije i stvarnosti stvara dva česta problema u poslovnoj primeni AI:

• Potcenjivanje – kada odbacujemo AI jer ne razmišlja ‘ljudski’
• Precenjivanje – kada pretpostavljamo da AI ima šire razumevanje nego što zaista ima

I zato što posmatramo AI kroz ljudsku perspektivu, umemo da se iznerviramo kada model pogreši neku očiglednu stvar ili najjednostavniji problem. Ali naprosto on drugačije funkcioniše, drugačije je učen od malih nogu, taman dovoljno da da privid istovetnosti.

Otpisivati LLM-ove zato što ne razmišljaju kao mi, ili precenjivati ih jer ne poznajemo da je priroda njegove pameti drugačija, bi bila velika greška od strane osnivača startapa.

Dok neki osnivači još uvek pokušavaju da odluče da li je AI ‘dovoljno dobar’, drugi već grade konkurentsku prednost kroz pametnu kombinaciju AI i ljudskih sposobnosti. Ova razlika u razumevanju i primeni AI tehnologije može biti presudna za tržišnu poziciju u narednim godinama.

Za startap osnivače, ovo znači da je pravi trenutak da – Identifikuju oblasti gde AI može doneti najveću vrednost njihovom poslovanju, razviju strategije koje kombinuju AI sposobnosti sa ljudskom ekspertizom i iskoriste trenutnu prednost u tržišnoj utakmici, pre nego što primena AI postane standard u industriji.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.