Čak i ako niste strastveni gejmer, velika je verovatnoća da ste čuli za video igre Call of Duty, World of Warcraft, Diablo ili čak Candy Crush. Te igre, koje igraju stotine miliona ljudi širom sveta i koje su u nekim slučajevima dostigle status kulturnih fenomena, potiču od jedne kalifornijske kompanije.

Ta kompanija, Activision Blizzard, sada se nalazi u centru jednog od većih skandala u tehnološkoj industriji. U proteklih nekoliko dana, optužbe za diskriminaciju i uznemiravanje žena unutar ovog gejming giganta prerasle su u lavinu problema. Usred tih problema, prvi značajni odlazak iz kompanije dogodio se kada je izvršni direktor kompanije Activision Blizzard rekao zaposlenima da će Džej Alen Brek, predsednik gejming studija Blizzard Entertainment, napustiti svoju funkciju. Ubrzo nakon toga je i šef ljudskih resursa napustio kompaniju.

Kriza koja se razvija i odgovor zaposlenih na nju deluju kao ponavljanje sličnih kontroverzi u velikim tehnološkim kompanijama. Međutim, moguće je da će posledice onoga što se dešava u Activision Blizzard-u imati efekta ne samo u gejmingu, već i u tehnološkoj industriji i korporativnom svetu.

Frat-boy kultura u kojoj su žene izložene stalnom seksualnom uznemiravanju

Prema tužbi koju je podnelo kalifornijsko Ministarstvo za pravično zapošljavanje i stanovanje, gejming gigant neguje tzv. „frat-boy kulturu”, odnosno ponašanje sa izrazito negativnim odnosom prema ženama, koje se prema stereotipu pripisuje članovima bratstava američkih koledža. U poslovnom okruženju, to podrazumeva da su zaposlene žene izložene stalnom seksualnom uznemiravanju, nejednakim platama i odmazdi njihovih nadređenih.

Ističući nedostatak žena na vodećim pozicijama u kompaniji i poteškoće sa kojima su se suočavali prilikom napredovanja, tužba takođe naglašava ogromne razlike u platama na izvršnom nivou između žena i muškaraca, i kaže da žene ne samo da napreduju sporije, njih takođe otpuštaju „brže od njihovih muških kolega”.

Prema tužbi, spomenuta kultura opisana je kao kao „plodno tle za uznemiravanje i diskriminaciju žena”. 

Takođe su istaknute situacije u kojima su „zaposlene žene bile loše tretirane zbog trudnoće”, kao i slučajevi u kojima su „žene koje pripadaju nekim rasnim manjinama bile posebno ranjive mete diskriminatorne prakse kompanije”.

Neadekvatan odgovor kompanije na tužbu i toksična kultura koja naizgled traje godinama

Izvršni direktor Activision Blizzard-a Bobi Kotik, koji je i sam u bio u središtu tužbe o seksualnom uznemiravanju, izdao je javno saopštenje kao odgovor na tužbu protiv seksualnog uznemiravanja i diskriminacije koja je podneta protiv kompanije, u kojem je napomenuo da je odgovor kompanije na optužbe mogao biti daleko bolji. 

„Naši prvi odgovori na pitanja sa kojima se zajedno suočavamo i na vašu zabrinutost bili su, iskreno govoreći, gluvonemi“, rekao je Kotik.

Direktor korporativnih komunikacija kompanije okarakterisao je podnošenje tužbe i istragu kao „netačnu” i „iskrivljenu” u izjavi. Dok je izvršna potpredsednica kompanije Activision Blizzard za korporativne poslove, navode tužbe navodno opisala kao „činjenično netačne, stare i van konteksta”.

Kotikov odgovor usledio je nekoliko sati pre nego što su stotine zaposlenih organizovali protest zbog „odvratnog odgovora” i kako bi izvršili pritisak na kompaniju da učini više na rešavanju niza pitanja, uključujući nejednake plate, rodnu diskriminaciju i uznemiravanje. 

Iako Džej Alen Brak nije lično optužen za seksualno uznemiravanje, on je lično imenovan kao rukovodilac koji navodno nije dovoljno učinio kada su prijavljeni ovi problemi. Imajući u vidu to, kao i stavove dobrog dela vrha kompanije, deluje da su problemi oko uznemiravanja prisutni u kompaniji duži niz godina. 

O tome svedoči i činjenica da tužba takođe optužuje Activision Blizzard da nije postupio po brojnim žalbama koje se odnose na uznemiravanje, diskriminaciju i odmazdu muških kolega zbog tih pritužbi, i kaže da su pogođene žene „dodatno obeshrabrene od toga da se žale jer je poznato da je HR osoblje blisko sa zaposlenima koji su ih navodno uznemiravali”. 

Moguća prekretnica kako za gejming, tako i poslovni svet?

Čitav slučaj praktično predstavlja sukob između Kotika, veterana u industriji koji je 1991. postao izvršni direktor Activision-a, i njegovih zaposlenih. To bi moglo završiti kao prekretnica ne samo za Activision Blizzard, već i za gejming i tehnološku industriju uopšte, a obe su se godinama suočavale s optužbama za seksizam, rasizam i ogroman nedostatak raznolikosti.

Čini se da je do sada Kotik pratio sličnu strategiju kao pojedine tehnološke kompanije koje su se suočavale sa korporativnim skandalima — pre svega Uber i Zenefits — pokretanjem istrage koju bi vodila spoljna advokatska firma. Ali, takve istrage nemaju uvek ishod kakvom se zaposleni nadaju, a zaposleni u Activision Blizzard-u već se bune protiv Kotika zbog toga što nisu uključeni u proces odabira treće strane koja će vršiti reviziju kulture preduzeća.

Podstaknuti tužbom u Kaliforniji, nekoliko zaposlenih u gejming industriji sada govori o seksualnom uznemiravanju, razlikama u platama i drugim aspektima kulture. Sada će sve oči biti uprte u to kako će se rukovodstvo Activision Blizzard-a nositi sa situacijom i da li će se suočiti sa većim posledicama ili promenama osim Brakovog odlaska. Ukoliko do toga dođe, to bi mogao biti signal da se nove generacije profesionalaca u gejmingu odlučno suprotstavljaju starim navikama, kao i jasna poruka da veliki renome i uvažavanje zajednice — koje je Blizzard donedavno imao — više nisu opravdanje, i ne garantuju ćutanje.

Tome u prilog ide peticija koju je potpisalo više od 2.600 zaposlenih, u kojoj zahtevaju ukidanje pojedinih klauzula koje „štite nasilnike i ograničavaju mogućnost žrtava da traže restituciju”, poboljšanu zastupljenost i mogućnosti za žene, transparentnost plata i potpunu reviziju kompanijske politike. Gejming industriji potrebne su stvarne promene, posebno kada se govori o poziciji žena i transparentnosti plata i čini se da ovi zaposleni nameravaju da ih dobiju. Imajući u vidu da je u pitanju kompanija ovolikog obima i kulturnog statusa kao što je Activision Blizzard, posledice potencijalno mogu biti dalekosežne, kako na gejming industriju, tako i na poslovni svet uopšte.

Sa druge strane, akcije kompanije su juče zabeležile rast, a tokom sastanka investitora, Kotik je obećao da će do promene doći i dodao da će kompanija otpustiti svakog menadžera za kojeg se utvrdi da nije dovoljno uradio kako bi sprečio ovakvu vrstu uznemiravanja. Međutim, ni on, niti drugi rukovodioci nisu odgovorili na zahteve i zabrinutosti koje su zaposleni izneli, a nije se razgovaralo ni o Kotikovoj odgovornosti u celoj priči.

Iz tog ugla, postoji određena doza skepticizma da će do promene zaista doći. Tako posmatrano, deluje da je Kotik otpustio nekolicinu većih imena, kako bi umirio mase, dok akcije nastavljaju da beleže dobre rezultate. Deluje da kompanija čeka da oluja prođe, kao što su to činile mnoge pre nje, posebno u tehnološkoj i gejming industriji.

Gejmeri su nastojali da organizuju bojkot

Sa druge strane, obožavaoci Activision Blizzard naslova su pokušali da bojkotuju igre u znak solidarnosti sa zaposlenima. „Možete podržati #ActiBlizzWalkout ako ne igrate njihove naslove“, napisala je jedna korisnica Twittera. U komentarima su drugi korisnici predložili da čak deinstaliraju igre.

Pored toga, hiljade igrača neizmerno popularne masivne multiplejer igre World of Warcraft (WoW) takođe je pokazalo podršku bojkotom igre. Neki veliki Twitch strimeri, na čijoj platformi WoW ima veliku publiku, jednostavno su prestali da strimuju WoW, dok su drugi otvoreno govorili o bojkotu. Osim toga, grupe igrača su se masovno okupljale na serverima kako bi se zajedno sa njih izlogovali, u znak solidarnosti sa zaposlenima u Blizzard-u.

Razvoj igara često podrazumeva dosta prekovremenog rada i potencijalno stvara nezdravu radnu kulturu, i sve je više glasova u gejmingu koji se zalažu za reviziju trenutnih praksi. U tom kontekstu, često se navodi da je za deo problema odgovoran stav industrije koji se oslanja na ljubav zaposlenih prema gejmingu, za razliku od nadoknade. Prema ovom stanovištu, strastveni ljubitelji video igara „žive svoj san” praveći ih, te stoga trpe mnoge stvari koje verovatno ne bi trebalo. Velike korporacije to koriste kako bi stimulisali zaposlene da obave posao, ali kada se to spoji sa frat-boy kulturom koja se često sreće u gejmingu, tada dolazi do nepodnošljive radne atmosfere koje dovode do ovakvih skandala.

Ostaje da vidimo da li će se nešto značajnije promeniti, i da li će zbog nekadašnjeg ugleda kompanije zajednica i sama industrija ovog puta smoći snage za veće promene.