Za razvoj (IT) privrede neophodna kvalitetna infrastruktura, ali plan beogradskog metroa to neće omogućiti

Kako prenosi stručni portal Beobuild, izneseni infrastukturni plan sadrži niz nelogičnosti koje dovode u pitanje osnovne pretpostavke svakog metro sistema.

Preduzetništvo je visoko na listi prioriteta svake države koja želi da se ekonomski razvija. U našem delu sveta se upravo u ovoj grani države vide način da se izvuku iz finansijske krize i stvore poslovi.

Postoji veliki broj teorija o tome kako je najbolje podstaći rast preduzetništva uopšte, pa samim tim i IT industrije, koja važi za najzdraviju srpsku privrednu granu. Ipak, svaka od tih teorija uključuje razvoj infrastrukture. Činjenica je da startapi zahtevaju povoljan i kvalitetan poslovni prostor, brzi internet, komunalne usluge i — prevoz.

Dobra infrastruktura je jedna od stvari koja je Silicijumsku dolinu, još sedamdesetih godina prošlog veka, učinila onime što danas jeste. Zato je važno ulagati u saobraćajni sistem i razvijati ga na pravi način. Pojednostavljeno, ukoliko vaš radnik mora da dnevno izgubi više sati u putu, lakše će se odlučiti da potraži grad u kome ne postoji taj problem. Za IT stručnjake, svi znamo, to ne predstavlja problem.

Problematični plan beogradskog metro sistema

Kako prenosi stručni portal Beobuild, višedecenijski plan o izgradnji metroa u poslednjoj iteraciji donosi i nove probleme. Uobličen je plan generalne regulacije sa detaljnom razradom za prvu fazu prve linije metroa, koja bi trebalo da poveže Makiš i, na kraju, Mirijevo. Plan generalne regulacije rađen je na osnovu nove studije francuskog partnera, kompanije EGIS.

Po oceni Beobuild-a, ovaj plan sadrži niz nelogičnosti, koje dovode u pitanje osnovne pretpostavke svakog metro sistema.

Oko 50 odsto linija prolazi po obodima naselja koja imaju malo stanovnika ili kroz potpuno neurbanizovana područja. Zaobiđene su brojne kritične tačke saobraćaja, kao što je Železnička stanica u Prokopu, Klinički centar i Slavija. U planu je predložena trasa opravdana činjenicom da će se na tim lokacija u budućnosti graditi naselja. Dakle, prioritet se stavlja na neizgrađena zemljišta, umesto na rešavanje sve većih problema u saobraćaju koje građani imaju.

Linija 1, koja bi trebalo da prolazi kroz centar grada, ujedno bi trebalo da je i prioritetna linija, mada ovo treba uzeti sa rezervom. Najavljeno je da bi se samo dva stajališta nalazila u jezgru Beograda — „Trg republike” i „Francuska“. Ovo se može uporediti sa četiri stanice u „Beogradu na vodi”, gde nisu planirane ni javne institucije ni velike poslovne četrvti. Interesantna je činjenica da se upravo u ovom naselju planira i da se prve dve linije ukrste. To znači da korisnici Linije 2 neće moći da dođu u centar grada bez presedanja.

Tu nije kraj — plan takođe onemogućuje optimalno kombinovanje sistema sa ostalim vidovima saobraćaja, pre svega kroz nedovoljnu povezanost železničkih stanica sa javnim prevozom. Komentar stručnjaka „Beogradskog železničkog čvora”, jeste da plan sadrži i tehnički nesaglediva rešenja, poput ukrštanja metroa i železnice na Sajmu.

Rani javni uvid plana

Ukoliko se obećanja ne uzmu sa rezervom, za eventualno rešavanje problema koje novi plan stvara ostalo je još malo vremena, pošto je početak izgradnje najavljen za kraj godine. Na javnom slušanju u Skupštini Srbije na temu „Kvalitet vazduha u Srbiji”, rečeno je da je vrednost metroa tri milijarde i da Beograd ima dovoljno para da sprovede mere.

Svi zainteresovani pojedinci, udruženja i institucije, ipak, imaju priliku da podnesu svoje primedbe na plan.  U toku je rani javni uvid plana i trajaće do 6. marta 2020. godine, svakog radnog dana od 9 do 18 časova, u zgradi Gradske uprave Grada Beograda, u Ulici 27. marta 43-45 (sala u suterenu).

Ovo je vrlo važan korak u planiranju pošto se, konačno, postavlja pitanje: Kome ovaj i slični planovi idu u korist, pošto je sigurno da su vrlo nepovoljni za razvoj IT industrije?

Predstavljamo poslodavca
admin-ajax.php-3-1-1.png

Quantox

Tim iz cele Srbije.

Quantox je posvećen tim IT stručnjaka sa više od decenije iskustva u proizvodnji web i mobilnih aplikacija za klijente iz preko 15 zemalja širom sveta. Veoma samouvereno kreiramo apsolutno svaku vrstu digitalnog proizvoda, od desktop i mobilnih aplikacija, do uređaja za virtuelnu realnost.

Marko Marković

  • Wednesday, 12. February 2020.

    Odjednom na svim izvorima informisanja koje koristim, Danas, Startit, Beobuild primecujem manje vise istu kritiku plana metroa. Iako sam nisam siguran da je ovaj plan optimalan. Voleo bih da me i oni koji ga prave, a i oni koji su protiv pravljenja nahrane nekim, bilo kakvim podacima, pa cu ja da ih procesiram, ako treba i sam. Jer, primecujem da svi komentarisemo na osnovu nekih intuicija i hipoteza. Hajmo malo da se svi bolje informisemo i sagledamo ovo na sirok nacin. Imamo li nekakav open data gde mozemo proveriti gde su kriticne tacke.. Postoje li neke zvanicne studije? Ipak su za ovaj projekat placeni profesionalci.. Zbog cega gledamo metro izolovano od svega ostalog? Ako ce biti izgradjen za (daj boze) 5 godina. Za to vreme, ima jos nekoliko najavljenih infra projekata, tako i stambenih i poslovnih.. Svi oni zajedno ce oblikovati kretanje stanovnistva. Ja recimo smatram da bi cak vise od metroa doprinela najobicnija subvencija drzave da se otvaraju veci poslovni prostori na lokacijama kao sto su Rakovica i Cukarica na primer. Jer sve te guzve i nelagodnosti koje dozivljavamo su rezultat cinjenice da ljudi iz naselja koja su planski pravljena pre 30+ godina (sa poslovnim prostorima i postrojenjima koji su propali) primorani da putuju na Novi Beograd i ‘krug dvojke’ radi posla. Beograd ima mnogo vise stanovnistva van samog centra, a guzvu prave ljudi koji moraju da se cimaju do centra ili preko centra radi posla. Eto jedne hipoteze. Al ja necu trvrditi da je to pravi pogled, kao sto ne tvrdim da je vas pogled pogresan. Medjutim, hajmo malo ozbiljnije da diskutujemo o ovome, jer u suprotnom upadamo u stanje `pokvarene ploce` a treba nam pragmatizma. Hajde da hipoteziramo, ali i da dokazujemo nekako te hipoteze. Na samom kraju, ako utvrdimo da aktuelni plan nema smisla, znamo sta nam je ciniti. Ali hajde da to zaista utvrdimo.

  • Thursday, 20. February 2020.

    Potpuno se slažem sa Milošem. Dodao bih samo činjenicu da, naprimer, Mirijevo ima 150.000 stanovnika, a u predmetnoj “analizi” se apostrofira kao “obodno naselje koja ima malo stanovnika ili je potpuno neurbanizovano područje”.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu