Walmart uveo blockchain za praćenje porekla zelene salate — da li je u pitanju samo korporativno pomodarstvo?

Maloprodajni gigant Walmart prošle nedelje je poslao pismo dobavljačima zelene salate, spanaća i drugog zelenog povrća, i naložio da do 31. januara 2019. godine moraju da se uključe u njihov lanac za praćenje hrane zasnovan na blockchain tehnologiji, dok će farmeri, firme koje se bave logistikom i biznis partneri dobavljača Food Trust blockchain platformi morati da se pridruže do kraja septembra sledeće godine.

Walmart je zajedno sa IBM-om, koji je osmislio platformu, testirao novi sistem u proteklih 18 meseci. Testovi za praćenje bobičastog voća, manga, hrane za bebe, piletine i druge hrane na bazi blockchaina IBM Food Trusta pokazali su potpuniji prikaz sistema kretanja hrane nego što je to potrebno da bi bilo u skladu sa važećim američkim propisima.

Kako Walmart naglašava postavljanje lanca snabdevanja na blockchain čini proces lakšim za praćenje, transparentnijim i potpuno digitalnim. Svaki node blockchaina može predstavljati entitet koji je rukovao hranom na putu do prodavnice, što olakšava i omogućava da se brže vidi da li je jedna od bakterijama pogođenih farmi prodala zaraženu robu na određenoj lokaciji i to sa mnogo većom preciznošću.

Tokom testiranja, kada je proces snabdevanja premešten na blockchain, bilo je potebno 2,2 sekunde da se pronađe izvor hrane, dok je pre blockchaina ta procedura obično trajala oko 7 dana. To znatno smanjuje mogućnost da će zaražena hrana stići do potrošača, a i smanjuju se gubici farmera i maloprodaja u slučajevima kada se povlače čitave zalihe neke vrste voća ili povrća.

Walmart je primenu blockchain tehnologije u svom poslovanju ubrzao, a povod za to je bila i nedavna epidemija bakterije Ešerihije koli kojom je u Sjedinjenim Američkim Državama zaraženo 210 ljudi, a pet osoba je preminulo.

Da li je blockchain u korporativnoj upotrebi pomodarstvo?

Korporativna upotreba blokchain tehnologije je usmerena na upravljanje transakcijama sa puno ruku i istovremeno očuvanje istorije koja ne može da se menja. Blockchain uspostavlja autorstvo i/li vlasništvo koji makar u teoriji ne mogu biti lažni i eliminišu skupe slojeve u sredini zbog svoje P2P (peer-to-peer) strukture. Šifrirani podaci ostaju aktuelni na sistemima svih učesnika.

Walmart je do sada bio poprilično aktivan i zainteresovan za blockchain tehnologiju, pa je tako dobio patente za različite primene blockchain tehnologije, poput sistema vođenja elektronskih medicinskih kartona i arhiva, sistema upravljanja potrošnjom električne energije, sistem za primanje i slanje pošiljki, itd. Sistem poput Food Trusta može da se koristi i poboljšanje svih lanaca logistike, kao i za naplatu, pametne ugovore, itd.

Food Trust je zasnovan na IBM-ovoj verziji Hyperledger blockchain platforme, što je projekat otvorenog koda (open source digital ledger technology) koji hostuje Linux Fondacija.

Ipak, od kad je ova kompanija obelodanila da je poslala zahtev svojim dobavljačima da se priključe Food Trust platformi, naišli su na značajan broj kritika koje su se uglavnom odnosile na to da za ovakvu vrstu praćenja hrane nije potrebna blockchain tehnologija, već da problem mogu da reše povezane baze podataka, koje imaju dozvolu da koriste svi, zatim i da se dozvoli višestruka validacija ulaznih podataka, više kopija u koje podaci mogu samo da se dodaju, kao i da beleže ko je pristupao podacima.

Sa druge strane, ono što samu blockchain tehnologiju čini drugačijom je to što podaci na ledžeru mogu biti javni ili privatni, tačnije namenjeni samo određenoj grupi korisnika, što su u ovom slučaju korisnici Food Trust blockchain platforme. Razlika između ova dva modela je taj što je privatni blockchain zasnovan na koncenzusu svih učesnika i kod transakcije nije potrebno da se koriste javni node-ovi na decentralizovan način da bi se izvršila transakcija, već to rade privatni nodovi (permissoned nodes) koji imaju dozvolu da pregledaju transakciju, tj. u ovoj slučaju validnost unetih podataka.

Kao prednost blockchaina Bridižit Mekdermot, potredsednica Food Trusta, navodi da u privatnom blockchainu administrator može odrediti ko može da vidi podatke u jednom lancu nabavke i da na taj način spreči da pojedine podatke vidi konkurencija. Uz to ona navodi da će mogućnost pregleda podataka eliminisati mogućnost da jedna stavka u lancu uradi ili koristi jednu stvar, a druga drugu, što smatra manom postojećih baza podataka.

Takođe, podaci na blockchainu ne mogu da se menjaju, već samo da se dodaju, pa podaci koji drugi u lancu želi da unese zavise od prethodnih (vreme, lokacija, količina, farma sa koje roba dolazi, itd.). Oni koji se budu bavili unosom podataka neće moći da menjaju kod, pošto dobavljači nisu blockchain eksperti, već će biti u mogućnosti da uz pomoć blockchain aplikacije unose samo podatke o robi, koji su uslovljeni prethodno unetim.

Protivnici Food Trusta su takođe kao veliku manu celog sistema istakli ljudski faktor i nemogućnost provere da li su inicijalni uneti podaci zaista tačni, ali pobornici ističu da problem može da se reši nagradama u vidu tokena za korisnike koji se trude da ceo sistem ostane častan i da podaci u njemu budu istiniti, tako što će proveravati istinitost podataka.

Bilo kako bilo, IBM-ova Trust Food blockchain platforma je već tu i već se koristi, a kao i uvek, vreme će pokazati ko je u ovom slučaju bio u pravu.