IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Američka agencija za hranu i lekove zvanično odobrila igranje jedne video-igre kao vid terapije.
Sredinom meseca potvrđeno je da je video-igra EndeavoRx zvanično dobila status leka na teritoriji SAD-a. Američka agencija za hranu i lekove autorizovala je doktore da prepišu igranje ove video-igre kao lek za decu uzrasta od osam do 12 godina, koja imaju ADHD sindrom ‒ često okarakterisan kao poremećaj pažnje usled hiperaktivnosti.
Kako piše The Verge, ovoj odluci prethodilo je sedam godina ispitivanja efekata koji nastaju dok se igra EndeavorRx, na uzorku od 600 dečaka i devojčica koji su igrali igru pet dana u nedelji, u intervalima od 25 minuta, četiri nedelje. Utvrđeno je da trećina ispitane dece posle mesec dana igranja ne pokazuje merljiv nedostatak pažnje, najmanje u jednoj od kategorija merenja pažnje. A prilikom posmatranja nuspojava moguće su glavobolje i frustracije, koje bi se mogle rangirati kao „blaži” simptomi u odnosu na one koje stvaraju lekovi.
Igra je napravljena tako da igraču stvori više simultanih izazova za motoričke aktivnosti, i na taj način aktivira specifične delove nervnog sistema koji igraju ključnu ulogu u održavanju pažnje. Istovremeno koristi algoritme koji se adaptiraju kako bi uporedo usmerili terapiju tako da odgovara na individualnom nivou.
U razgovoru sa Markom Ferekom, predsednikom neprofitne organizacije Buđenje i autorom knjige „Hiperaktivni sanjari” pokušali smo da uporedimo koliko se EndeavoRx razlikuje u odnosu na biofeedback terapiju na čijoj distribuciji radi njegova organizacija.
„Uz softver imamo i uređaj veličine telefona koji imaju osetljiva tri senzora, koji prepoznaju naše trenutno stanje. Djeluje na način da kada igram neku igricu, recimo situacija u kojoj riba pliva, ako uređaj primeti da sam ja koncentriran riba ide prema dnu, a ukoliko nisam riba ide na površinu. Cilj je održati koncentraciju kroz pokrete ribe. Što sam više koncentriran osvajam više bodova i više napredujem”, navodi Ferek i objašnjava da je princip uporediv s vežbanjem u teretani i da se koncentracija trenira slično kao i drugi mišići na telu.
Ferek je objasnio da bi EndeavoRx, u slučaju da nema slične senzore i nadogradnje, najverovatnije funkcionisala na principu gde igrač nije stimulisan tako da mu igra bude previše uzbudljiva.
„Pretpostavljam da su napravili takav način da igrica nije previše stimulativna, kao što su pucačine, ali ima mini-zadatke gde zaista moraš biti koncentriran, gde si na neki način prisiljen da je održavaš i da imaš vlastitu stimulaciju. Pretpostavljam i na osnovu ovih poznatih nusefekata koje su naveli, da se naprežeš dok igraš, kao u treningu, kad naprežeš mišić”.
U okviru dosadašnjeg zalaganja za povećanje rasprostranjenosti upotrebe biofeedback tehnologije Ferek je predstavio pomenut metod video-igara i hrvatskom obrazovnom sistemu. Interesovanje je pokazalo 20 škola koje u ovom trenutku koriste video-igre u okviru rada sa decom koja imaju probleme u razvoju.
Naš sagoornik bez dileme pretpostavlja da će u bliskoj budućnosti upotreba biti još šira, pošto ova vrsta tehnologije već sad poseduje značajan uvid u ljudsku koncentraciju, a pokazuje i sve veću efikasnost, preciznost i dostupnost.
„Verujem da će biofeedback i ovakva vrsta igrica postati sastavni deo terapije za ADHD, ali i da će za nekih pet godina biti sastavni deo obrazovanja, općenito u terapiji i radu sa decom, gde će deca u okviru kurikuluma dobiti zadatak da odigraju dva-tri sata tjedno te igrice. I gde se mogu skupiti rezultati i videti da mogu da primenljivi i za decu koja nemaju probleme u razvoju, već radi jačanja kognitivnih sposobnosti”, objašnjava Ferek, a na pitanje šta bi mogao biti najveći izazov odgovor je ‒ implementacija modela koji prevazilazi sadašnje probleme u obrazovnom sistemu: nedostatak stručnog kadra, prostora i vremena.
Objavio/la članak.
sreda, 24. Jun, 2020.