Velike korporacije sve više utiču na razvoj „Wikipedije mapa”, glavne open-source mape sveta

OpenStreetMap, slobodni i otvoreni projekat za mapiranje, pod sve većim je uticajem velikih korporacija, prenosi Bloomberg.

Projekat je osnovan 2004. godine, i bazira se na radu dobrovoljaca koji unose podatke i mapiraju svet. Jedna od posledica takvog pristupa je mnoštvo informacija sa lokaliteta pojedinih korisnika, zbog čega OSM ponekad imaju bolju pokrivenost u ruralnim sredinama od Google Maps, ili beleže i staze i prolaze koji ne postoje nigde drugde.

U vreme osnivanja projekta nije bilo mapa dostupnih javnosti, jer je većina bila pod kontrolom država ili zatvorenih institucija. Međutim, tokom godina, s razvojem različitih IoT funkcija i drugih proizvoda, nekomercijalne mape koje mogu slobodno da se koriste dobile su na značaju i za komercijalne projekte.

Kako prenosi Bloomberg, 2019. godine je istraživanje pronašlo da su kompanije Microsoft, Apple, Amazon i Facebook, između ostalih, postali zapaženi editori mapa, što je počelo da menja njihov karakter. Korporacijama se više isplate otvorene mape od rešenja poput Google Maps, te su počeli da ih menjaju kako bi bolje odgovarale njihovim potrebama.

Apple, koji delom koristi OSM za Apple Maps, je 2018. godine bio zaslužan za 80 odsto izmena postojećih podataka o putevima, a Amazon je počeo da inkorporira podatke svojih dostava u mape. Facebook koristi OSM mape kao osnovu mnogih usluga, a i startap Mapbox je dosad uzeo preko 300 miliona dolara investicija kako bi razvio sistem za distribuciju OSM mapa komercijalnim klijentma.

Pojedine velike korporacije su se skoro pa podelile po kontinentima na osnovu prioriteta, a često se dešava da specifični poslovni modeli diktiraju prirodu unosa. Na primer, prema najnovijim podacima, startap Grab dejstvuje u Singapuru, gde je znatno poboljšao lokalnu mapu preciznim podacima o tome gde su moguća skretanja. Ovakvi primeri najbolje ilustruju moć otvorenog pristupa i slobodnog doprinosa projektima.

Ipak, korporativni uticaj, koji je u 2020. godini iznosio 17 odsto ukupnih izmena mapa, postavlja niz pitanja o prirodi otvorenog pristupa. Mnogi se boje da će taj uticaj zaći i u upravni odbor neprofitne organizacije, kao i da se same mape koriste u svrhe za koje nisu namenjene – sakupljanje ličnih podataka, poput geolokacije korisnika. Sakupljene informacije se često ne prosleđuju matičnoj organizaciji, te se tako ne ostvaruje ni reciprocitet.

Pored toga, postoji i briga da će se sve većim korporativnim unosima izmeniti lokalni karakter mapa i demotivisati zajednica, te da će tako OSM postati samo još jedan odraz megakorporacija koje oblikuju celokupni internet. Ipak, nema sumnje da se trenutno ove otvorene mape razvijaju na nove i zanimljive načine zahvaljujući korporativnom učešću, a ne nasuprot njemu. Na zajednici ostaje da posmatra situaciju i blagovremeno reaguje u sopstvenim interesima.