Vazduh u Čačku, rastućem IT centru zemlje, noćas je bio veoma opasan po zdravlje

Vrlo opasno po zdravlje ljudi, tako je opisano zagađenje vazduha izmereno u Čačku. Najveći udeo u zagađenju su imale PM2,5 čestice koje su juče u Čačku izmerene na 600,6 µg/m3, a granična vrednost za ovaj grad je 25 µg/m3, piše Ozon press. 

Ove sitne čestice mogu da uđu duboko u delove pluća i krvotok, te dovedu i do prevremene smrti. Pritom, Čačanima vazduh nije bio zagađen samo juče, već poslednjih nekoliko dana nezdrav ili veoma nezdrav. 

U 22h u Čačku najveće zagađenje u poslednjih 100 godina. Narod ne može da diše… pic.twitter.com/yaHqz8XCor

— Mirko Poledica (@MikiP78) January 20, 2021

Kako Ozon press navodi, tamošnje vlasti se uopšte ne bave ovim problemom, niti nadležne institucije alarmiraju građane, pa im preostaje da se o kvalitetu vazduha informišu sami putem aplikacija i sajtova. 

Kvalitet vazduha je u sprezi s tehnološkim razvojem

Ono što očigledno donosiocima odluka nije jasno, jeste da za razvoj privrede infrastruktura jeste neophodna, ali za privlačenje i zadržavanje talenta neophodano je obezbediti i dobar kvalitet života, a to podrazumeva i zdravu životnu sredinu. 

U junu prošle godine u tom gradu je otvoren Naučno-tehnološki park, u koji se na samom otvaranju uselilo sedam inovativnih kompanija. Koliko je taj projekat bio važan, pokazuje činjenica da je državi vrh bio na otvaranju, a u njega su ulagale druge države i inostrani fondovi. 

Kako sve veći broj IT kompanija posluje u tom gradu, tamošnji Fakultet tehničkih nauka stalno povećava broj studenata na IT smerovima. 

Evropa gubi 1,6 biliona dolara od posledica zagađenja vazduha

Kvalitet vazduha nije samo važan za stanovnike jednog grada, već negativno utiče i na čitavu ekonomiju. Svetska zdravstvena organizacija je 2015. procenila da su ekonomski troškovi prevremene smrti i invaliditeta usled zagađenja vazduha u Evropi blizu 1,6 biliona dolara.

Kako su objasnili, zagađenje vazduha uzima svoj danak u ekonomiji na nekoliko načina: košta ljudske živote, smanjuje radnu sposobnost ljudi, utiče na vitalne proizvode poput hrane, šteti kulturno-istorijskim spomenicima, smanjuje sposobnost ekosistema da obavlja funkcije koje su društvima potrebne, a na kraju košta i sanacija ili restauracija. 

Dakle, za stabilan ekonomski razvoj, nužno je voditi računa o kvalitetu vazduha. Međutim, da bi nadležni počeli da se bave rešavanjem tog problema, prvom moraju da prestanu da negiraju da on postoji.