Uprkos karantinu Beograd imao najzagađeniji vazduh na svetu, uticaj pandemije na klimatske promene neizvestan

Agencija za zaštitu životne sredine utvrdila je visoke koncentracije suspendovanih čestica PM10 u periodu između 26. i 29. marta i potvrdila da izvor dolazi iz atipičnog transporta peska sa nekoliko hiljada kilometara udaljenih lokacija na istoku. Kako navodi Nemanja Milović, osnivač i urednik sajta Klima 101, glavnog domaćeg medija o klimatskim promenama, na osnovu ovih podataka potrebno je obratiti pažnju da je, bez obzira na smanjenje saobraćaja i dalje visok nivo zagađenja.

„Sada se definitivno pokazuje da saobraćaj nije glavni izvor zagađenja u Beogradu i Srbiji. U stručnim krugovima je to već poznato, ovo je samo dokaz i potvrda hipoteze”, navodi Milović i ističe da su se mere koje država predlaže i donosi kako bi smanjila zagađenje vazduha, među njima i subvencije za kupovinu novih električnih i hibridnih vozila, ovom situacijom pokazuju kao manje relevantne.

„Ljudi spaljuju sve i svašta”

Među razlozima visokog nivoa zagađenja, pored vazdušne mase i čestica sa istoka, naš sagovornik navodi i intenzivnost i raznolikost aktivnosti individualnih ložišta.

„Kraj je grejne sezone, ljudima ponestane kvalitetno gorivo i počnu da spaljuju sve i svašta. Moguće je i da zbog mera izolacije sede kod kuće i više troše električnu energiju.”

Scenario sa manjim zagađenjem vazduha u Srbiji je moguć, ali država mora da preduzme dve mere. 

„Potrebno je da prestanemo da pravimo struju od uglja i da uspemo da pomognemo ljudima koji se greju nekvalitetnim čvrstim gorivima da pređu na efikasnije mere grejanja. Ćak i sama upotreba šporeta na pelet u tom slučaju bi pomogla.”

Kako će pandemija uticati na klimatske promene?

Istovremeno, na globalnom nivou je pokrenuto pitanje da li karantin uči čovečanstvo novom i efikasnijem načinu života. Među podacima koji pokazuju pozitivan uticaj pandemije na zaštitu životne sredine ističe se značajno smanjenje emisije ugljen-dioksida, počevši od Kine koja je u toku četvoronedeljnog perioda u februaru i martu pokazala smanjenje emisije ugljen-dioksida za 25 odsto.

Kako navodi Al Jazeera, stručnjaci predviđaju da bi u ovoj godini emisija ovog gasa mogla opasti za 5 odsto, što je najznačajniji pad još od Drugog svetskog rata.

Međutim,  ova statistika nije od velikog značaja za koncentraciju ugljen-dioksida i zaštitu životne sredine, kaže Milović. 

„Tih nekoliko nedelja kada je emisija pala u Kini na globalnom nivou ima vrlo mali uticaj. U ovom slučaju, dolazi do pada emisije, ali ne i do pada koncentracije ugljen-dioksida, već do usporenja emisije. Jasno je da ovakve mere ne mogu da budu trajno rešenje, zato je važnije da uspemo da na održiv način smanjimo emisije.”

U ovom trenutku nameće se i pitanje da li će države imati sluha za ulaganje u čiste tehnologije prilikom osmišljavanja ekonomskih paketa za obnovu. Situacija može imati dva ishoda. 

Kako navodi dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor i istraživač na Fizičkom fakultetu u Beogradu, u okviru razgovora za sajt Klima 101, države mogu pogoršati situaciju i uložiti u „prljavu” industriju, radi sigurnosti i u žurbi da nadoknade propušteno u toku pandemije.

S druge strane, upumpavanje značajne količine novca posle pandemije prilika je da se uspostave nove prakse ulaganja u čistu tehnologiju. Đurđević podseća na mere sprovedene posle ekonomske krize 2008. godine, kada su Kina i Sjedinjene Američke Države forsirale prljavu tehnologiju kao sigurno rešenje za eksponencijalni razvoj tih privreda.