Umetna pamet

Jer nomen est omen.

Vukašin Stojkov
31/12/2024

Otkako sam letos doživeo svoj “a-ha” momenat sa veštačkom inteligencijom, taj izraz je krenuo da mi smeta sve više.

Iako se može reći da je to sve statistika, kao neko fasciniran mogućnostima ove vrste tehnologije biram da to posmatram kao nešto drugačije. Svakako kao nešto bliže umetnosti nego statistici.

Stoga mi to “veštačko” ne leži. Pridev veštačko ima neko pogrdno značenje. Veštačka koža. Veštački osmeh. Cveće. Hrana.

Iako poreklo vuče iz veštine, iz veštosti, u svakodnevnom govoru je naprosto ocrnjena.

Onda dolazimo do inteligencije.

Iz nekog razloga mi nije dovoljno da za nešto lepo koristim reč stranog porekla, posebno u ovom slučaju jer se u svakodnevnom govoru inteligencija svodi na izuzetnu mentalnu britkost i brzinu, i izostavlja osobine koje imaju lepe stvaralačke i spontane rezultate. Verovatno to nekim ljudima upravo čini tu reč adekvatnom u izrazu VI.

Pošto ste već videli naslov, vidite i kuda ovo ide

Za ljude koji su optimisti oko VI i vide u njoj više od statistike, predložio bih jedan drugi izraz — umetna pamet.

Umetno se već u zapadnoj varijanti našeg jezika koristi kao pridev umesto reči veštačko, što će nekima biti prepreka iz istorijskih i političkih razloga.

Ako me VI ne laže, vuče poreklo od glagola umetnuti, ubaciti, veštački dodati. Ne znam da li u zapadnoj verzijiji ima negativnu konotaciju kao veštačko u svakodnevnom govoru, ali barem mom uvetu lepše zvuči i asocira na lepu, uzvišenu umetnost, pre nego na hladno, veštačko hranjenje algoritama milijardama brojeva.

Ako umesto reči inteligencija iskoristimo opštiju reč, koja pritom nije stranog porekla, pamet, dobijamo izraz iz naslova, umetnu pamet, koja je meni barem mnogo lepša i prigodnija od veštačke inteligencije.

Al idemo i korak dalje

Deo problema sa izrazom VI je i to što se ne koristi skoro uopšte u svakodnevnom govoru. Pretpostaviću da je uzrok tome dominantna američka kultura s jedne strane, i slabo poznta i nedovoljno intuitivna alternativa, Ve-I. A delom sam ubeđen i da je uzrok toga što nam svima zapravo izraz veštačka inteligencija para uši.)

Skraćenica za umetnu pamet bi bila U(metna)P(amet), odnosno U-Pe.

Nije da se baš klizi sa jezika, a?

Stoga, ako već uzimam slobodu da krojim jezik uprkos odsustvu mandata za isto, nek ide život. Hajde da prekršimo još pravila i da potpuno izmislimo skraćenicu koja je protivna konvenciji, ali koja dobro zvuči.

Umesto U-Pea, možemo da odemo na UM. UM dobra zvuči. Došao bi od UMetne pameti. Ima i tu prednost što zvuči kao reč um. A ja bih eto rekao i da su LLM-ovi baš super mali umovi koji su nam pri ruci u džepu kad nam god zatrebaju.

Kad već ovako krvnički skrnavimo jezik, hajde i ovo. Može da se koristi i kao glagol.

Ako treba da kažeš nekome da uzme i da ej-ajuje nešto (kao da izgugla, dakle da pita lepo AI i informiše se pre nego što krene da te smara za gluposti), možemo da im kažemo uzmi umuj, ili izumuj. Kad je bal…

———
ilustracija u tekstu je od @nickfloats, naslovna je inspirisana ovom njegovom.

Vukašin Stojkov

Objavio/la članak.

utorak, 31. Decembar, 2024.

IT Industrija