Umesto iPhone-a, Kinezi prave maske i to 200 miliona dnevno — ali zašto je tako teško dobiti najbolje maske?

Kineske fabrike na dnevnom nivou proizvode približno 200 miliona maski, što je dvadeset puta više u odnosu na početak februara.

U želji da se odgovori na povećane zahteve, vlasti u nekim kineskim provincijama donele su odluku da velikom brzinom dodeljuju licence za otvaranje novih proizvodnih pogona. Fabrikama koje inače proizvode obuću, automobile i iPhone-ove, dopremeljene su mašine za proizvodnju maski. Sve one koje su proizvodile pelene, uloške i ostale proizvode od vlaknastih materijala, takođe su prešle na maske.

Ipak, kako se korona virus širi po svetu, čak ni ovaj broj nije dovoljan da se zadovolji tržište. Kako je izjavio direktor jedne farmaceutske kompanije iz severoistočne Kine, pravljenje maski uopšte nije jednostavno kako ljudi zamišljaju. Pored materijala koji prekriva nos i usta, potrebno je napraviti i petlje koje se kače za uši, pakovanje, ali i metalni most koji dozvoljava da se maska savije preko nosa.

Zašto nema više N95 maski?

U 200 miliona pomenutih maski spadaju i one „obične” — koje civili nose širom sveta u nadi da će se zaštititi od virusa, kao i N95 maske — koje uglavnom koriste medicinski radnici. Međutim, samo 600.000 proizovdenih maski spada u ovu drugu kategoriju.

Problem je u posebnom materijalu koji je neophodan za njihovu proizvodnju, a koji je u nestašici zbog iznenadnog rasta potražnje. U pitanju je ekstremno sitna mreža vlakana od sintetičkih polimera, koja formira ključni sloj za filtriranje. Ona omogućava disanje osobi koja nosi masku, a sprečava da do nje dođu potencijalne zarazne čestice. Vlakna imaju prečnik manji od jednog mikrona, tako da se radi o nano tehnologiji.

Direktor prodaje nemačke kompanije koja spada među najveće svetske snabdevače mašina za ova vlakna, objasnio je da jedna takva proizvodna linija košta do 3,8 miliona evra. Međutim, problem nisu pare, već vreme potrebno da se mašina napravi — kako kaže, za jednu je potrebno pet do šest meseci. Njegova kompanija bi mogla ozbiljno da se obogati kada bi mogla da odgovori na zahteve, ali su prinuđeni da odbiju većinu od pedesetak zahteva koje dobijaju na dnevnom nivou.

Zahtevi uglavnom dolaze iz Kine, a budući da na njih nije odgovoreno, kompanija za naftu i gas Sinopec će uložiti 29 miliona dolara za pravljenje 10 proizvodnih linija. Međutim, vlasnici kompanija na zapadu kojima je ovo inače delatnost skeptični su oko potencijalnog kvaliteta koje te linije mogu da imaju. Pogotovo kada se uzme u obzir da su neke kineske kompanije izjavile da im treba 16 dana, a ne šest meseci, da ih sastave.

Dodatni problem koji je stvorila ovolika potražnja su i do 10 puta povećane cene pomenutog materijala. Pre epidemije, tona je koštala 6.000 dolara — danas je približno 60.000.

Kako se Kina sve uspešnije bori protiv epidemije, njihovi proizvođači dobijaju procentualno više ponuda iz Južne Koreje i Japana, gde je virus i dalje u porastu.