IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
COVID-19 je ubrzao digitalizaciju mnogih sistema, pa tako i zdravstvenog. U Srbiji je prvi put napravljen jedinstveni sistem, koji prikuplja podatke svih nadležnih u lancu prevencije i lečenja korona virusa.
Kako je rekla šefica Kriznog štaba, da su znali da će se ovakva pandemija desiti, prvo na čemu bi radili bila bi digitalizacija zdravstvenog sistema. Nažalost, kasna reakcija je dovela i do brojnih grešaka. Sistem je napravljen za sedam dana, a stotine ljudi u njega je trebalo da unosi brojne podatke. Prema rečima nadležnih, angažovani su dodatni ljudi, koji su bili zaduženi samo za unos podataka u Informacioni sistem COVID-19.
U Srbiji više od mesec dana bez otvorenih podataka
Međutim, negde je došlo do greške. Pre svega su testirani uočili probleme, jer su dugo čekali na rezultate ili su oni bili zagubljeni. Da je bilo mnogo grešaka potvrđuju i iz kriznog štaba, ali kažu da rade na njihovom otkanjanju. Time pravdaju i izostanak otvorenih podataka o pandemiji.
Podsetimo, još od 10. juna se ne ažuriraju podaci o pandemiji po opštinama i gradovima u Srbiji. Takođe, nadležni nedeljama ne odgovaraju šta se tačno desilo i zašto tih podataka nema. Pitanja o samom sisemu i njegovom funkcionisanju, postavili smo Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, s obzirom na to da su oni zaduženi za tehničko upravljanje tim sistemom. Odgovori nisu stigli od 30. juna.
U Americi problem s neujednačenim sistemom
Dok u Srbiji problemi postoje zbog toga što se sistem prvi put uspostavlja, u Sjedinjenim Američkim Državama se pokazuje da nije ništa bolje ukoliko imate uspostavljen sistem, ali decenijama neažuriran.
U Hjustonu je jedna faks mašina postala preopterećena, jer su iz nje konstantno izlazili rezultati testova na korona virus za više stotina pacijenata, piše The New York Times. Tamošnji sistem je kroz državne i privatne laboratorije uspeo da znatno poveća broj testiranja, ali problem je nepostojanje sistema, koji bi sve te rezultate objedinio i pravilno tretirao. Tačnije, postoji nekoliko paralelnih sistema. Ako bismo bili cinični, rekli bismo da je čudo kako su uz slanje poštom, telefon, mejlom, faksom, izostali i golubovi pismonoše.
Podaci se kreću sporije od bolesti
Sve to čini da se podaci kreću sporije od bolesti, a time je teže i vršiti prevenciiju i donositi adekvatne mere, kažu tamošnji lekari zaduženi za javno zdravlje. Kako bi se podaci adekvatno prikupili i razvrstali, država je uposlila i 25 pripadnika Nacionalne garde.
Dr Mark Eskot iz privremene zdravstvene uprave za glavni grad Teksasa, kaže da dnevno prime oko 1.000 faksova, koji uključuju i duplirane rezultate, a dešava se da im zalutaju i rezultati namenjeni drugim upravama. Iako većina tih podataka stiže elektronski, ali ih i dalje treba odštampati i ručno uneti u javne zdravstvene baze podataka. U proseku, njegova kancelarija dobija sve potrebne informacije o rezultatima testiranja 11 dana nakon uzimanja uzroka – prekasno da bi traženje kontakata bilo vredno.
Ranije su slični podaci išli digitalnim putevima, ali pandemija je u igru uključila mnogo učesnika s različitim načinima rada. Tako da na nacionalnom nivou oko 80 odsto rezultata testova na korona virus nema demografske podatke, a za polovinu nije upisana adresa stanovanja. Na taj način rezultati postaju gotovo neupotrebljivi za epidemiologe.
U nekim državama, poput Filadelfije, sistem sjajno radi i sve je digitalizovano, ali to je nedovoljno za popravljanje kompletne slike države, koja je dugo štedela na digitalizaciji javnog zdravlja.
„Ljudi, ubismo se da napravimo neki sistem, i to u vreme kovida 19, dođite i pričajte sa nama. Nemojte da tražite da objavljujemo sve podatke kada nas 4, 6 meseci optužujete da ne čuvamo podatke o ličnosti”, kaže šefica Kriznog štaba, srpskog, da ne bude zabune.
Mada je teško da u čitavoj priči razlučimo zašto taj sveopšti haos na globalnom nivou nadležni na lokalu koriste kao opravdanje, umesto kao dokaz da očigledno civilizacijski nismo nešto radili kako treba.