U jeku tehnološkog rata SAD i Kine, Silicijumska dolina nije zabrinuta?

Da se tehnološki rat SAD-a i Kine rasplamsava, pokazuje činjenica da je u razmaku od samo nedelju dana Bela kuća zapretila zabranom društvene mreže TikTok, pokrenula kampanju protiv kineskih telekomunikacionih kompanija i Amerikancima onemogućila upotrebu aplikacije za komunikaciju i plaćanje WeChat.

Prema rečima američkog državnog sekretara Majka Pompea, ove aktivnosti odvijaju se u okviru programa „Čista mreža”, a koraci koji se preduzimaju imaju za cilj da „spreče razne kineske aplikacije i telekomunikacione kompanije da pristupe osetljivim informacijama o američkim građanima i kompanijama”. 

Kako navodi Financial Times, eskalacija tehnološkog konflikta je očigledna, budući da su na početku Trampove administracije kineske kompanije još pokušavale da kupuju američka tehnološka dobra, dok danas Vašington zabranjuje i njihove aplikacije. Ono što začuđuje, dodaje ovaj list, jeste indiferentnost američkog tehnološkog sektora, te rekordni nivo berze, usled pojačanih ulaganja investitora.

Naime, ako se zanemari zapaljiva retorika, ove dve tehnološke sile su usko povezane. Raskidanje veza izazvalo bi ekonomske teškoće ogromnih razmera za stotine američkih kompanija. Primera radi, Apple, čija se vrednost akcija udvostručila u poslednjih pet meseci, oslanja se na Kinu kao osnovnog proizvođača uređaja, ali i kao značajnog potrošača. Kako je istakao Apple-ov izvršni direktor Tim Kuk, troje od četvoro kupaca Mac računara u Kini čine to po prvi put, dok dvoje od troje kupaca iPada nije ranije imalo priliku da pazari taj proizvod. 

Američke kompanije koje se bave proizvodnjom čipova — Nvidia, Texas Instruments, Qualcomm, Intel i Broadcom — od kojih svaka pojedinačno ima tržišnu vrednost od preko 100 milijardi dolara, zavise od Kine, budući da 25 do 50 procenata prodaje ostvaruju upravo na kineskom tržištu. 

I internet kompanije značajno prihoduju od Kine

Posledice tehnološkog rata ne odnose se samo na kompanije koje proizvode hardver. Prema procenama analitičara, Facebook, koji je zabranjen u Kini, prihoduje čak pet milijardi dolara godišnje prenoseći reklamne poruke kineskih kompanije van granica najmnogoljudnije zemlje. U kontekstu aktuelnog konflikta, danas skoro da je teško poverovati da se Mark Zakerberg nadao da će svoju društvenu mrežu plasirati i unutar granica Kine, te da je prilikom posete toj zemlji obećao da će naučiti mandarinski.

Drugi primeri američkih tehnoloških kompanija koje ističu značaj svojih pozicija u Kini mnogobrojni su: Sportska video-igra NBA 2K Online privukla je čak 50 miliona registrovanih korisnika upravo u Kini; američki proizvođači poluprovodnika Skyworks i Qualcomm, koji posluju u industriji mobilnih telefona imaju rekordne uspehe zahvaljujući saradnjih sa svojim kineskim partnerima, među kojima su Oppo, Vivo i Xiaomi.

Nezanemarljiva je i američka zavisnost od stranih dobavljača, među kojima je i Kina. Kako se navodi u izveštaju koji je objavio Univerzitet u Indijani, a preneo Forbes, ona se ne odnosi samo na “sitnice” male vrednosti.

„U okviru različitih industrija, SAD su izgubile razvojni kapacitet neophodan za tehnološke inovacije. Autsorsovanje koje traje decenijama, ostavilo je zemlju bez sredstava i mogućnosti da unapređuje, a pogotovo da proizvodi, visokotehnološke proizvode”, stoji u izveštaju. 

Nije isključeno, zaključuje Financial Times, da prividna nezainteresovanost tehnološkog sektora proističe iz neverice da će SAD raskinuti odnose, ili da će Kina uzvratiti štetnim kontramerama. To je, upozorava ovaj list, neoprezan potez.