U Barseloni iscrtane biciklističke trake tokom karantina. U Srbiji nestalo farbe?

Iako nikada nije imala status „biciklističkog grada”, uzimajući u obzir svoju poziciju i specifičan teren, Barselona je učinila mnogo toga od početka pandemije koronavirusa kako bi transformisala svoje ulice i prilagodila ih alternativnom, ali svakako trenutno mnogo poželjnijem načinu prevoza. 

Nakon dvomesečnog karantina stanovnike jednog od turistički najatraktivnijih gradova na Starom kontinentu dočekale su izmenjene i „zelenije” ulice, ali i preko 20 kilometara docrtanih biciklističkih linija preko starih autoputeva, piše Bloomberg. 

Šef službe za mobilnost u Barseloni, Adria Gomila, na čelu tima od 30 ljudi, epidemiju je shvatio kao idealnu priliku za uređivanje gradskih ulica, prilagođavajući ih sve većem broju biciklista. Od grada sa nezahvalim terenom, a usred vanredne zdravstvene situacije, Barselona je za kratak vremenski period uspela da rekonstruiše svoje ulice i motiviše građane da volan zamene za biciklistički korman i da se na taj način zajedničkim snagama bore za zdraviju životnu sredinu.

Gde je Srbija na biciklističkoj mapi?

Za razliku od pomenutih evropskih prestonica, koje uveliko rade na poboljšanju uslova u biciklističkom saobraćaju, situacija u Srbiji je drugačija.

Kada je reč o srpskoj prestonici, pored toga što nema ni blizu dovoljno staza, postojeća instrastruktura za vožnju bicikala uglavno je loša i nekompletna, a čak i kada je to slučaj, na pojedinim stazama često možemo da vidimo parkirane automobile.

Uprkos tome što broj biciklista u Srbiji raste u poslednjih nekoliko godina, malo toga se preduzima kako bi se infrastruktura grada prilagodila zelenijim načinima prevoza.

Udruženje građana Ulice za bicikliste već godinama svake poslednje subote u mesecu organizuje „kritičnu masu” kao vid protesta, da bi skrenuli pažnju na potrebu za proširivanjem biciklističke infranstrukture.

„Biciklistička infrastruktura u Beogradu je uglavnom loša i nekompletna. Ako se može reći da je nešto dobro, onda je to deo novih staza i traka. Međutim, dobar deo onih koje su izgrađene u poslednje vreme, nije napravljen u skladu sa pravilnicima, niti se održava kako treba. Tu prvenstveno mislimo na izbledele biciklističke trake, tamo gde su one bile nacrtane farbom”, objasnili su iz udruženja za „Novu ekonomiju”.

Slična situacija je i u Novom Sadu gde je pandemija ogolila sve neophodne mere i nedostatke biciklističkih staza u gradu. Uprkos izveštajima koji pokazuju da je broj biciklista veći za oko 30 procenata u odnosu na prošlu godinu, ali i najavama pojedinih proizvođača bicikala u vidu proširenja proizvodnje, utisak je da nadležni organi čine nedovoljno kako bi ulice spremno dočekale novi par pedala.