Trka u susret vremenu: Switchcars

Moram nešto da vam priznam. Ja lično poznajem Slobodana Stevića, autora igre „Switchcars“. Razgovarao sam sa njim u vezi sa ovom igrom, slušao razgovore na istu temu, video sam i igrao nekoliko verzija. Teško je postaviti se u poziciju objektivnog posmatrača i zato, ja sam odlučio da budem subjektivan. Sa druge strane, veliko mi je zadovoljstvo da pišem o domaćem delu koje je i dalje u razvoju, pogotovo što smatram da ozbiljno preti da bude jedna od najkvalitetnijih i najkompletnijih igara u istoriji srpskog stvaralaštva.

Switchcars je horizontalno skrolujući neo-retro „time racing“ platformer. Pod autorskim pseudonimom „Altfuture“ Slobodan već nekoliko godina apsolutno sam razvija ovu igru, uz pomoć kritika domaće zajednice i stranih zajednica autora. Jednostavno? Naravno da ne. Pomislite samo koliko ste puta sebi rekli da ćete redovno trenirati, da ćete se više kretati, da ćete (uopšte) učiti za školu ili fakultet. Čim ste nabrojali nešto, znate da niste bili dovoljno dosledni. A posvetiti godine života samostalnom razvoju igre, baveći se grafikom, preko programiranja i veštačke inteligencije do planiranja budućnosti igre u komercijalnom smislu, sve vreme vođeni željom da samo napravite dobru igru? Mislim da bi Slobodan imao neke savete za sve nas.

Za potrebe pisanja ovog teksta, cenjeni autor mi je priložio verziju alpha 0.98e. Igrač je u ulozi pešaka kojeg vodi po terenu. On može da vozi sva vozila koja tuda prolaze, skladišteći najviše tri vozila u tri slota. Kao pešak, igrač se kreće veoma sporo i podložan je povredama koje ga mogu ubiti i okončati igru iako ne može poginuti dok je u vozilu. Cilj je prevaliti što veću razdaljinu za određeno vreme menjajući vozila shodno stanjima u igri. Prolazeći kroz svet, u okviru jednog nivoa nekoliko puta se menjaju postavke terena; raspored tvrdih i lakih podloga, solidnog i rastresitog tla, zone vode, leda, lave. Ovo prati priroda vozila koja se po tim podlogama kreću. Vreme kretanja u vozilima ograničava raspoloživa energija (gorivo ili električna struja) i količina oštećenja vozila. Vozilo koje je oštećeno ostaje u jednom od tri raspoloživa slota za vozila, a igrač može nastaviti nekim drugim. Potpuno uništenje vozila izbacuje pešaka napolje koji nastavlja da trčkara okolo dok ne „postane“ drugo vozilo ili ne presretne neko na putu. Kada istekne vreme za dostizanje cilja u jednom nivou, zla sila iz svemira će vas rado motivisati da požurite. Iznenađujuće spretan sistem građenja nivoa i pojedinosti u njemu omogućava promene stanja igre po nelinearnim zakonitostima. Nijedan prolaz kroz igru neće biti isti zato što će sled ređanja terena, vozila, nadogradnja svaki put biti drugačiji čime se anulira mogućnost pamćenja šablona kojim se igra razvija.

Slobodan je očigledno i sam obožavatelj arkadnih igara; zabave u svom sirovom obliku koji se u prirodi danas teško nalazi. Ipak, neo-retro manirizam je prva linija fronta ove igre. Ne samo zato što retro fazon proživljava transformacije u savremenom dobu, već i zbog afiniteta prema ovakvom estetskom načelu usađenog kod mnogih generacija. Audiovizuelni sklad potencijalnim igračima daje nepisanu garanciju da je igra „upravo ono što oni misle da jeste“ i poziva na igru svojim atraktivnim demo ekranom i hvatljivom muzikom. Međutim, prvi utisak je uvek efemeran i nije dugoročno merodavan. Ni sam ne znam koliko sam igara odigrao koje su zapravo mene „odigrale“ svojim super-sređenim prvim satom igre i praznjikavim hodom nakon toga. To je vrlo opasna stvar kod igara koje potenciraju narativni sadržaj i uključivanje igrača u problematiku sveta kome (povremeno) pripadaju. Switchcars ne pati od ovih bolesti. Switchcars je prosto zabavan.

Ne bih voleo da se bavim „core“ klasifikacijom, mada napominjem da ova izuzetno izazovna i nemilosrdna tvorevina veoma uspešno šarmira svoje igrače. Šta nam ovo govori? Ako je velika, raznovrsna grupa ljudi spremna da provede dosta vremena igrajući tešku igru, znači da se tradicionalne vrednosti video igre održavaju. Uprkos intenzivnim uticajima pojednostavljenih savremenih rešenja namenjenih ogromnoj publici, očigledno je da razne generacije pronalaze svoje izazove izvan reklama i plaćenih rezultata pretrage. Ne zovite to elitizmom. U doba kada svakoj informaciji pristupamo za jako kratko vreme, neinformisanost više nije izgovor. Stoga, ako sadržaj ne pronađe vas, pronađite vi njega. Mnogi odlični naslovi domaćih autora, imaju vrlo skromne mogućnosti za potrebe promocije svojih radova, što je možda i bolje od robovanja tržišnim potrebama.

Switchcars je po svojoj naravi igra koja se ne meša u umetničke interpretacije medija već izaziva igrača da savlada njen sistem pravila i izađe kao pobednik. Klasična video igra. Ubaciš žeton, prvi klikovi tastera, prva škripa guma. Prvi posetilac Virtual Balkan izložbe igrao je Switchcars. Isto je uradio i poslednji.