Već je poznato da se plate programera i IT sektora uopšte mogu razlikovati od grada do grada u okviru jedne zemlje, kako smo nedavno videli da je slučaj u Srbiji. Slično je i na području Evropske unije, i poznato je da su, recimo, zarade u američkom korporacijama veće od evropskih (I u nastavku teksta koristićemo plate u istom značenju, tj. sveukupne zarade). Međutim, članak koji ovde prenosimo, sa poznatog bloga Pragmatic Engineer, koji vodi jedan industrijski insajder, pruža dubinski uvid u to kako korporacije svih veličina plaćaju svoje softverske inženjere, na koji način se ta plata strukturira, koje su trenutne opcije na evropskom tržištu, kao i koji su trendovi na koje treba paziti.

 

Trostruka priroda plata softverskih inženjera u Holandiji i Evropi

Preko četiri godine bio sam menadžer zapošljavanja u Uber-u, u Amsterdamu. Tržište, i kompenzacija za softverske inženjere je vrtoglavo narasla u tom periodu.

Interesantno je da mnogi inženjeri nisu osetili povećanje tokom tog perioda. Amsterdamska Honeypot anketa developera za 2019. godinu kaže da „developeri s najvećim iskustvom u proseku zarađuju između 55 i 70 hiljada evra”. Izveštaj talent.io o platama iz 2021. godine smešta kompenzaciju za najiskusnije softverske inženjere u Amsterdamu na oko 60 hiljada evra godišnje.

Ja sam za to vreme primetio da su se u Uber-u plate seniora skoro udvostručile, sa 110 hiljada 2015. godine, na cifru između 170-230 hiljada evra godišnje u 2020. godini. Nije u pitanju samo Uber: booking.com seniore plaća za oko 50 odsto više, sa 100 hiljada 2016. godine, na preko 150 hiljada, prema mojoj anketi plata u Evropskoj uniji (više detalja o rezultatima mojih anketa preneću u drugim blog postovima).

Gde je raskorak?

Primećujem da nadoknade u sferi softverskog inženjeringa postaju „trogube” — podeljene u tri grupe koje imaju svoje pikove i koje se slabo preklapaju. Većina inženjera uopšte i nije svesna treće grupe, u kojoj su velike tehnološke korporacije, niti opsega nadoknada koji one pružaju, i pretpostavljaju da raspon plata staje u drugoj grupi:

#1: Kompanije se uporedno procenjuju (benchmark) samo prema sopstvenoj lokalnoj konkurenciji, a kompanije koje ne pripadaju sferi tehnologije takmiče se sa lokalnom konkurencijom. Većina takvih mesta inženjering nazivaju IT-jem, i često na njega gledaju kao na mesto troška. Primer za to bile bi IT ekipe za lokalne samousluge ili e-commerce sajtove. Oni plaćaju otprilike isto, ili malo više od onoga što nude „drugi” lokalni supermarketi ili e-commerce sajtovi.

Startapi sa malim početnim kapitalom takođe mogu da potpadnu pod ovu kategoriju. U Holandiji bi takve kompanije nudile između 50–75 hiljada evra godišnje za seniorsku poziciju, kad se sve sabere (osim udela akcija u startapu, koji je jako teško vrednosno proceniti). Za juniorsku ulogu, ta cifra bi bila negde između 25–40 hiljada.

#2: Kompanije se uporedno procenjuju (benchmark) prema svim lokalnim firmama, čak i ako im nisu direktna konkurencija. U Holandiji bi to bili eBay, Adyen, Nike, Disney Streaming, Booking.com, ali i dobro finansirani brzorastući startapi kao što su Catwaiki ili Miro.

Kad se sve sabere, ovakve kompanije u Holandiji obično plaćaju između 75–125 hiljada evra godišnje za seniorsku poziciju. Za početnu ulogu, cifra je negde između 40–65 hiljada evra.

#3: Velike tehnološke korporacije: kompanije se uporedno procenjuju (benchmark) prema svim regionalnim ili globalnim kompanijama. U Evropi, to znači da se takmiče sa svim drugim velikim evropskim korporacijama, i često dovode ljude iz Londona, Berlina, Barselone i van EU. Primeri kompanija u ovoj sferi su: Amazon, Uber, Databricks, Flexport, Stripe, Apple ili Netflix.

Ove kompanije obično plaćaju između 125-250 hiljada evra godišnje, kad se sve sabere (znači, osnovna plata + bonus + akcije: ili likvidne ili „papirne”: to bi čak moglo da dostigne vrednost od 300 hiljada godišnje). Na primer, u Uber-u bi prosečna ponuda za senior inženjera iznosila ukupno oko 180 hiljada evra godišnje: 115 hiljada za platu, 22 hiljade za bonus, i oko 50 hiljada godišnje u vidu akcionih ulaganja – oko 4,800 ograničenih akcija na period od 4 godine, i minimumom rada od jedne godine. Ako se ima u vidu rast akcija, sveukupna nadoknada može biti veća, kao i nagrade za izvanredan rad.

Za početnika, ta cifra bi bila između 65–100 hiljada. Na primer, u Uber-u je standardni diplomac 2020. godine dobijao oko 87 hiljada evra godišnje (70 hiljada plata + 7 hiljada bonusa + 10 hiljada godišnje u akcijama).

Ovo znači da i svež diplomac i inženjer senior mogu da zarađuju i do 4 puta veću platu, u zavisnosti od toga za kakvu kompaniju rade. Razume se, u velikim tehnološkim korporacijama ima manje novih ponuda, i konkurencija i očekivanja su znatno viši. Ipak, ako se ima u vidu razlika u nadoknadi, ima smisla sesti i pripremati se za takve intervjue.

 

Efekat „Silicijumske doline” vuče tržište napred

Gornji segment tržišta je u Holandiji u proteklih 5 godina zabeležio ubrzan rast. 2015. godine, Booking.com najbolje je plaćao u celom Amsterdamu – i Holandiji. Potom je Uber otvorio svoju kancelariju. Na početku je Uber plaćao isto koliko i Booking.com – mada je bilo boljih povlašćenih akcija. Međutim, Uber nije dugo ostao na „lokalnom” nivou.

Između 2016–2018. godine, Uber je prilagodio model kompenzacije da bi se takmičio sa najplatežnijim kompanijama u Evropi: Facebook-om u Londonu, Google-om u Cirihu, Tviterom u Dablinu, i sličnim organizacijama.

Plate u Uberu 2018. godine bile su skoro identične Facebook-ovim u Londonu. Ovo nije bila greška: u to vreme su mnogi kandidati dobijali ponude i od nas, i od Facebook-a ili Google-a. Voleo bih da mogu da preuzmem zaslugu za ubeđivanje ljudi sa ponudama od Facebook-a ili Google-a da se odluče za moj tim: ali bez konkurentnog paketa kompenzacije, ništa što ja radim ne bi moglo da uspe.

Kompanije iz Silicijumske doline koje su otvorile kancelarije u EU bile su ogroman izvor tržišnog kretanja – i poboljšale „ravnotežu” u Evropi / Holandiji. Sveukupna kompenzacija u SAD bila je neverovatno visoka iz perspektive evropskih inženjera: mnogi od njih su se spakovali i otišli iz EU kad su videli obim razlike.

Kao primer može da posluži jedan holandski inženjer kog poznajem, koji je napustio posao sa platom od 80 hiljada evra godišnje (94 hiljade dolara) u Holandiji, za početnu ponudu od 350 hiljada dolara godišnje u Lyft-u. Nakon unapređenja, sada zarađuje preko 450 hiljada dolara godišnje (378 hiljada evra). Istina je da su troškovi zdravstvenog osiguranja i života mnogo veći u Americi, ali mi je inženjer rekao da jedino žali zbog toga što je morao da napusti domovinu kako bi imao platu kakvu zaslužuje.

 

„Nevidljivi novac” koji postaje pravi

Mnogi inženjeri oklevaju da se pridruže kompanijama koje nude deonice, ali nisu na berzi.

Većina inženjera koji jako mnogo zarađuju, zarađuju dobro zbog umerenog rizika koji su preduzeli, jer su pregovarali o količini dobijenih akcija u kompanijama brzog rasta koje su bile na putu za berzansko trgovanje. I ja sam se okoristio tako što sam „rizikovao” u Uber-u. Pridružio sam se kompaniji 2016. godine, i sve do prvog izlaska na berzu 2019. godine, imao sam samo „nevidljivi novac”. A onda se sav taj „nevidljivi novac” pretvorio u hrpu pravog novca.

Databricks, Flexport, Miro, Messagebird i druge brzorastuće kompanije sve imaju slične priče. Postoji šansa da te kompanije neće izaći na berzu, baš kao što je postojala i šansa da ni Uber ni Airbnb neće.

Postoje i startapi u ranoj fazi, i udeo u kompaniji kasnije može da se pretvori u ogromne dobitke. Craft, Fonoa, Linear, Payaut, FindHotel i drugi su primeri ovakvih kompanija. Sami procenite rizik, i koliko verujete u misiju i put kompanije. Loših primera ima na pretek.

Nakon što kompanija izađe na berzu, kompenzacija putem akcija obično opada, a konkurencija da se dođe do radnih mesta se pojačava. Neko ko radi u Opendoor-u rekao mi je da je naglo porastao broj i kvalitet kandidata nakon što su izašli na berzu — to su tipični slučajevi. Takve kompanije i dalje dobro plaćaju, ali neće plaćati isto kao i za „rizik” pre izlaska na berzu, a i kada se prijavite, imaćete mnogo više konkurencije i moraćete dobro da se pripremite za tehničke intervjue.

 

Akcije, izlazak na berzu i njihov efekat na kompenzaciju

Veliki deo visokih zarada posledica je vrednosti akcija koje softverski inženjeri dobijaju. Javne kompanije koje učestvuju na globalnom tržištu daju velike pakete akcija — to je tačno i za Uber i za Apple. Jednorozi i desetorozi koji se takmiče za iste inženjere često daju velike privatne pakete akcija svojim zaposlenim.

Ovo može da postane izuzetno vredno nakon uspešne inicijalne javne ponude, odnosno izlaska na berzu — ali nema garancije, zbog prirode akcija:

 

Vrednost privatnih akcija softverskih inženjera. Nakon uspešnog izlaska na berzu, ukupna kompenzacija za inženjere može naglo da skoči. Sve zavisi od toga koliko akcija imate, kako prođe izlazak na berzu i kako se akcije kotiraju nakon toga.

 

Databricks, Flexport, Miro, MessageBird i druge kompanije sa velikim kancelarijama u Amsterdamu u narednih par godina će verovatno početi javno da trguju. Inženjer koji se Databricks-u pridružio pri kraju 2018. godine ima 6 miliona dolara u akcijama — na papiru. Ako se pridružite rastućim kompanijama, to može značajno da poveća vašu zaradu.

Rizici, nagrade i sreća vrlo često učestvuju u najvišim kompenzacijama inženjera. Što je veći udeo akcija u kompenzaciji, veći su dobici — ili gubici — koje možete imati od promene cena akcija.

Na primer, Uber nije oduvek bio „na vrhu” po platama u Holandiji. 2015. godine, Uber je plaćao koliko i Booking.com, i nije bilo sigurno hoće li biti izlaska na berzu u skorijoj budućnosti. 2017–2018. godine, Uber je počeo da daje veće pakete akcija, i izlazak na berzu postao je sigurniji:

Međutim, 2019. godine, većina inženjera opisala bi izlazak kao razočaravajuć. Mnogi inženjeri imali su povlašćene akcije po ceni od 48 dolara po deonici. Uber je izašao na berzu sa cenom od 45 dolara po deonici, a akcijama se trgovalo po ceni od 30 dolara kada je istekao rok, i ljudi su tek tada mogli da prodaju akcije:

 

Do vremena kada su zaposleni Uber-a mogli da prodaju svoje akcije, cena je pala sa 48 dolara povlašćenih akcija na 30 dolara. Tokom 2020. Godine, akcije su se spustile čak do 21 dolar, pre nego što su se povratile.

 

„Ukupna zarada” svih koji su imali Uber akcije u tom trenutku bi opala. Međutim, svi koji su imali sreću da se pridruže Uber-u pri kraju 2019. Ili početkom 2020. godine, dobili su akcije po ceni koja je manja od polovine trenutne vrednosti akcija — i sada oni imaju veću ukupnu zaradu od većine zaposlenih na sličnim pozicijama.

Najveće zarade obično su i najnesigurnije, što se vrednosti tiče. Zbog toga je jako teško reći koliko tačno zarađuje inženjer koji radi u kompanijama kao što je Uber. Osnovna plata i bonus, to je lako kvantifikovati. Ali akcije koje čine veliki deo plate? Mnogo je teže predvideti njihovu vrednost.

 

Kompenzacija i radni učinak

Mentalitet Silicijumske doline da se sposobni inženjeri jako dobro plaćaju ne staje samo s platama, već utiče i na to kako se menjaju bonusi i akcije.

U nekim kompanijama, najbolji radnici dobijaju veće bonuse i više akcija, što njihovu zaradu podiže daleko iznad narednog nivoa. Dok sam radio u Uber-u, imao sam sreće što sam imao inženjere za koje se smatralo da su u najboljih 1 ili 3 odsto. Evo vrsta nagrada koje su neki ljudi dobijali:

U Uber-u sam viđao osobe koje su nižeg ranga od mene, koji su ipak imali veću godišnju zaradu zbog svog radnog učinka i bonusa koji im je sledovao. Neki od tih ljudi bili su u mom timu — obožavao sam što sistem dozvoljava da postoji takva razlika. Baš zato što smo mogli da nagradimo produktivne ljude, nisu ni pomišljali da odu negde drugde. Zašto bi?

Zahvaljujući ovakvom sistemu, tokom cele karijere kao menadžer, na duže vreme sam imao priliku da radim sa nekim od najboljih inženjera. Da spomenem i to da za 4 godine koje sam proveo u Uber-u, nijedna osoba nije otišla — sve do otpuštanja tokom leta 2020. godine. Nije bila stvar samo u kompenzaciji, toliko sam siguran, ali je kompenzacija igrala ulogu.

U kompanijama koje najbolje plaćaju na tržištu, ljudi koji se smatraju ključnim inženjerima često dobijaju velike nagrade povrh velike plate. A čak i „regularni” bonusevi spadaju među velike u kompanijama pod #2.

Velika kompenzacija i nagrade takođe privlače sjajan talenat — s njima ćete raditi, ako dospete u istu kompaniju. Imao sam sreće da radim i učim od inženjera koji su napravili PayPal-ov sistem za plaćanje, dok su radili na Uber-ovom sistemu, kao i priliku da čitam RFC komentare o tome da li treba koristiti React Native od jednog od prvih React Native inženjera koji je prešao iz Facebook-a, a dobijao sam i savete o tome kako ne zabrljati na velikom projektu od menadžera koji je iz prve ruke gledao kako Google Plus propada.

 

KOVID pomera tas ka Evropskoj uniji

I pandemija je veliki podsticaj za visoko plaćene seniorske poslove. Sve veći broj softverskih inženjera iz EU razmatraju povratak u Evropu, a sve više američkih kompanija shvataju da u Evropi mogu da zaposle „jeftine” ali prvoklasne softverske inženjere.

Jedan holandski softverski inženjer s 15 godina iskustva pridružio se američkoj kompaniji pre izlaska na berzu, i radi na daljinu na izgradnji velikih sistema za distribuciju. Evo šta je rekao:

 

„Ja živim u Holandiji i u ovoj struci sam od 2000. godine. Bio sam frilenser od 2008 do 2018. A 2018. godine sam se pridružio {startap iz SAD-a koji je kupila velika kompanija}, i otvorio mi se čitav novi svet. U ponedeljak prelazim na novu poziciju u {kompanija iz SAD koja nije na berzi} i plata mi je skoro duplo veća (nekad i tri puta) od onoga što bih mogao da zaradim u prosečnoj kompaniji ili kao konsultant. I to je bez akcija. Za {startap iz SAD-a koji je kupila velika kompanija} sam bio zakasnio, ali ovde sam u dobroj poziciji. Uz konzervativni izlazak na berzu, uspeću da isplatim hipoteku.

Više sam naučio za tri godine u {startap iz SAD-a koji je kupila velika kompanija} nego za prethodnih 15 godina. A ljudi sa kojima sam radio i koji su i dalje među mojim kontaktima su od neprocenjive vrednosti.

Mislim da je i kovid dosta pomogao. Kompanije su shvatile da je rad na daljinu održiva opcija i da potraga za talentom može da se proširi na ceo svet.”

 

Razgovarao sam sa šefom mobilnog inženjeringa iz jedne kompanije koja vredi preko 10 milijardi dolara, a još nije izašla na berzu, koji se čudio kako može da zaposli inženjere za oko 180 hiljada dolara godišnje (150 hiljada evra) koji rade izuzetno dobro, i pariraju kalifornijskim inženjerima koji su dva do tri puta skuplji (400–600 hiljada godišnje). Ova organizacija sada razmišlja u kojim zemljama da otvori kancelarije, i šef mobilnog odseka već dobija budžet na veliki broj novih mesta. Holandija je među prvim kandidatima.

I Stripe i Spotify su počeli da nude trajno zaposlenje na daljinu u Evropi, i proširili potragu na celu Evropsku uniju. Obe kompanije takmiče se na nivou Evrope, a ne sa lokalnim tržištem. Stoje uz kompanije poput GoDaddy, GitLab, GitHub, i druge koji to rade već godinama.

 

Kako ući u velike tehnološke korporacije

Većina kompanija u Holandiji spadaju u #1 ili #2, i takmiče se samo na lokalnom tržištu. Obično je najlakše dobiti ponudu za posao od kompanije #1, a #2 mogu biti teže. U kompanije iz grupe #3 najteže je ući:

Za juniorske pozicije, stvarno ćete morati da se pripremite za tehnički intervju. Strukture podataka, algoritmi — sve živo. Bez obzira na sve, ove kompanije će hteti da svi zaposleni mogu da skaču kroz taj obruč.

Stvari su nezgodnije za seniore i nadalje. Morali biste da imate iskustva u dizajniranju velikih sistema i još da imate relevantno radno iskustvo iz one vrste posla za koju biste hteli da dobijete ponudu. Već ste morali da radite na sličnim sistemima, često za neku drugu kompaniju iz grupe #3, il iza neku od boljih iz #2.

Za sve iznad toga, imaćete šansu samo ako ste već rešavali probleme sličnog obima kao kod tih kompanija, i u sličnom okruženju. Takođe morate da budete u toku s tim šta se dešava u industriji: backend, web, mobilni ili ML sisteme. Pozicije iznad seniorskih su retkost, i skoro da zahtevaju osobe koje mogu da utiču na čitavu organizaciju i na rešavanje složenih problema koji se mere desetinama hiljada korisnika ili prihoda.

Mnoge kompanije iz #3 predstavljaju uzbudljive profesionalne izazove koje jednostavno ne nude firme iz #2 ili #1. Čak i kada ne bi bilo veće nadoknade, vredelo bi bar razmotriti rad u tim kompanijama u nekom trenutku u karijeri.

Nije sve u zaradi

Dobar posao čini mnogo više od kompenzacije. Mesta koja nude veću kompenzaciju obično znači da će biti i jače konkurencije za ulazak i ostanak na poslu. To obično znači neplaćena dežurstva, rad u raznim vremenskim zonama, i loš balans između posla i slobodnog vremena.

Balans između posla i slobodnog vremena obično je drastično bolji u kompanijama #1 grupe, u poređenju sa #2 i #3. U Holandiji u kompanijama iz grupe #1 najverovatnije ne rade svi 5 dana u nedelji, a posao je obično lak i stabilan, ne počinje pre 9 i ne traje posle 5.

Kompenzacija je samo jedna od važnih komponenti – mada ta komponenta nije naročito dobro poznata u Evropi. Nadalje ću objavljivati još informacija na blogu i Holandij, Britaniji, Nemačkoj, i drugim zemljama Evropske unije o platama softverskih inženjera zahvaljujući ljudima koji žele da podele takve informacije — a pozivam i vas da to učinite.

Samo pažljivo procenite plate uz druge važne stvari poput profesionalnog razvoja, autonomije, mentorstva, neposrednog rada na proizvodu, balansa između posla i privatnog života, i stvari koje su vama lično važne: