Tehnološki giganti za godinu dana isplatili više od 150 miliona evra kazni zbog povrede privatnosti korisnika

Tek nakon sto še stišala buka u vezi sa presudom Francuskog Regulatora za zaštitu podataka (CINL) zbog koje je Google morao da plati 50 miliona evra odštete zbog netransparentnosti u vezi sa personalizovanim oglasima, ova kompanija našla se u sred još jednog skandala kada je objavljeno da se u popularnom Nest Secure sistemu nalazi i mikrofon koji nije naveden u tehničkim specifikacijama. Ovo je samo jedna u nizu od preko 42.000 žalbi u vezi sa privatnošću koje su podnete protiv brojnih kompanija samo pet meseci nakon stupanja GDPR-a na snagu.

Kao obrazloženje za izricanje presude o novčanoj kazni od 50 miliona evra, CNIL je pored nedostatka transparentnosti naveo i nepostojanje adekvatnih informacija, ali pre svega nedostatak saglasnosti korisnika u vezi sa personalizacijom oglasa jer Google nema validan pravni osnov za obradu korisničkih podataka. 

Nova evropska regulativa o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) koja je doneta u maju 2018. godine daje šira ovlašćenja regulatornim telima i omogućava korisnicima da imaju veći stepen kontrole nad svojim podacima na internetu. Zakon pod privatnim podacima podrazumeva i adresu elektronske pošte, podatke o lokaciji, IP adresu, identifikacioni broj kolačića i oglašivački identifikator vašeg telefona. Ovo je prva novčana kazna za Google nakon donošenja GDPR-a.

Kada je u pitanju problem u vezi sa skrivenim mikrofonom u Nest sistemu on se pojavio u javnosti kada je Google obavestio svoje korisnike da nova opcija Google voice assistant koja zahteva mikrofon kako bi uređaj detektovao glasovne komande, već u sebi sadrži mikrofon iako to u specifikaciji uređaja nije naznačeno. Kada je javnost počela da negoduje zbog ovog „propusta“, kompanija je izdala saopštenje u kome je navela da  njihova namera nije bila da postojanje mikrofona u Nest sistemu bude tajno i da je u pitanju greška. Oni takođe navode da mikrofon nije bio aktivan sve do pokretanja pomenute opcije i da je za njeno aktiviranje neophodno odobrenje korisnika.

Osim Google-a, i druge tehnološke kompanije kao što su Facebook, Amazon, Netflix, Spotify optuživane su za zloupotrebu privatnih podataka i protiv njih su podnete tužbe koje ove kompanije mogu koštati do 4 odsto njihovog  godišnjeg prihoda.

Tako se Facebook u februaru prošle godine suočio sa presudom belgijskog suda od 100 miliona evra zbog prikupljanja podataka korisnika putem spoljnih stranica sa Facebookovim opcijom Share, pa je kako bi izbegao GDPR koja bi ovu kompaniju mogla da košta i do 1,6 milijardi evra, Facebook nekoliko meseci pre donošenja pomenute regulative  promenio uslove korišćenja ove mreže za 1,5 milijardi korisnika van teritorija Amerike, Kanade i EU. Za njih više nije odgovorna kancelarija Facebooka u Irskoj već sedište kompanije u Kaliforniji, tako da će se na njih odnositi blaži zakoni koji važe u Americi.

Za razliku od pomenutih kompanija koje su kritikovane više stotina puta, Apple ima nešto drugačiji pogled na privatnost podataka svojih korisnika. U prilog tome svedoči i izjava CEO-a Tim Cooka koji je u oktobru prošle godine održao govor u kome poziva na donošenje strožeg zakona o zaštiti privatnosti u Americi po ugledu na GDPR.

Platforme i algoritmi koji su obećali da će poboljšati naše živote, zapravo mogu da podstaknu  najgore ljudske tendencije. Vreme je da ostatak sveta prati [evropski] primer. Mi u Apple-u u potpunosti podržavamo sveobuhvatni zakon o privatnosti u SAD.  Četiri ključne oblasti koje moraju biti obuhvaćene regulativom su pravo da se lični podaci svedu na minimum, pravo korisnika da znaju koji se podaci o njima prikupljaju, pravo na pristup tim podacima i pravo da se ti podaci čuvaju na siguran način.