Tehnološka industrija je bubuljičavi tinejdžer, a mi nestrpljivo čekamo da odraste

Kasnih 60-ih godina kompanija Honeywell izbacila je na tržište “kompjuter za kuhinju” – ukratko, dasku za sečenje ukombinovanu sa memorijom za skladištenje recepata. Kompjuter je težio 45kg, koštao $10.000 i nije se prodao, ikada.

Daleko od običnih korisnika, rani kompjuteri bili su opterećeni interfejsom namenjenom programerima, a Honeywell-ov uređaj bio je prvi kompjuter ponuđen prosečnim korisnicima, ali i dalje nedovoljno pojednostavljen za korišćenje.

Nazovimo to manom prvog koraka ili nepoznavanjem korisničkog segmenta, ne mogu da se oduprem utisku da se danas nalazimo u gotovo istoj poziciji sa tehnološkim inovacijama čijim mogućnostima se divimo — disrupcija u tehnologiji se dešava, ali je njen ulaz u naše domove ono što zahteva vreme.

Dok ovo pišem, preda mnom se nalazi 3D štampač kojim sam ne tako davno štampala desetak figurica za božićnu jelku. U zavisnosti od veličine figurice, potrebno je 15 minuta do više od sat vremena da završi izradu, ne uključujući vreme potrebno za zagrevanje ploče i topljenje plastike. Da biste crtež pretvorili u realnost, pored CAD-a vam je potreban još po koji softverski dodatak i, poželjno, neko sa prethodnim iskustvom da vas uputi na šta bi sve trebalo obratiti pažnju tokom štampe. (Istina, čak i ako ne znate CAD, gotove modele možete pronaći na sajtovima poput Thingiverse).

Figurice izgledaju solidno, sa hrapavom površinom tipičnom za FDM štampu, ponekom omaškom zbog vibracija koje željeno ravne obrise pretvaraju u krivine. Zapravo, ova mašina je fenomenalna za izradu prototipa, kalupa, za hobi, zabavu, pa čak i učenje.

Manje dobre strane: štampači su i dalje skupi, spori, autput je ograničene preciznosti i izdržljivosti. I zbog ovoga je 3D štampa jedan od artefakta “ere prototipovanja” u kojoj se nalazimo.

Napreci u polju virtuelne realnosti još jedan su dobar primer ere prototipovanja. Iako postoje predskazanja da će ova godina biti godina kada “VR postaje mejnstrim” (pored najava da će HoloLens postati stvarnost, Oculus Rift je u predprodaji od januara i sudeći po ovome, odlično im ide), činjenica je da većina naših uređaja ne može da podrži virtuelnu realnost – tj. samo 1% od više od milijarde uređaja poseduje ovu sposobnost.

Onda opet, “era prototipovanja” naziv je za nestrpljivo hajpovanje tehnologije u razvoju o kojoj toliko pričamo dok još nije spremna, da postane gotovo prevaziđena kada nam uđe u živote. Osamdesetih i devedesetih popularizacija PC-jeva je učinila da izgleda kao da ćemo već naredne godine svi nositi svoje laptopove sa sobom, a na ovo se zapravo čekalo dobrih par decenija.

Možda je ovo vreme najbolje opisao Farhad Mandžu u svojoj kolumni u Njujork Tajmsu, gde ga je predstavio kao “uvrnutu adolescenciju” tehnologije, dodajući činjenicu koju često previdimo pored silnih buzz reči:

Najbolje stvari nisu toliko kul, a ono što je najviše kul nije potpuno spremno. […]

Dobrodošli u Svet prototipovanja, kratku pauzu u vašem redovnom programu disrupcije, tokom koga će sve biti više ili manje loše.