Tajne uspeha Slacka — kako je ovaj 'jednostavan' alat sahranio konkurenciju, mejl i produktivnost

Ovaj grafik prikazuje kako je rasla valuacija Slacka do neverovatnih 3,8 milijarde dolara u 2016. godini. Kako valuacija može i da ne bude realni pokazatelj prave vrednosti kompanije, sledeći grafik prikazuje broj aktivnih korisnika Slacka, kao i korisnika koji plaćaju Slack (i to dobro).

Mnogi su pitali “Okej, u čemu je fora?”. Kako su uspeli da u oblasti u kojoj je skoro nemoguće napraviti viralan proizvod, a to je oblast enterprise softvera, ostvare rast koji je oborio mnoge rekorde i to bez tima za prodaju (u početku)?

Postoji mnogo faktora koji su uticali na ovaj rast, kako eksternih, tako i internih. Ovo su neki koje ćemo izdvojiti i analizirati u ovom tekstu:

• startna pozicija
• tajming
• dizajn proizvoda različit od konkurencije
• drugačija taktika prodaje

Dobra startna pozicija

2008. godine, tri godine nakon što ih je preuzeo Yahoo, osnivač Flickra Stjuart Baterfild napušta ovog giganta, a 2010. godine odlučuje da pokrene novi projekat – firmu Tiny Speck koja će se baviti kreiranjem video igara. Ispostavilo se da je ta kompanija, kao i njihov glavni konj za trku – igrica Glitch, veliki promašaj.

Dok su pravili Glitch, ekipa je za internu komunikaciju koristila IRC softver iz 80-ih. Nakon propasti video igrice odlučuju da ga usavrše i tako nastaje Slack. Međutim, ono što je bitno konstantovati iz ovog perioda, je to da ovo nije bajkovita underdog priča, već priča o startapu koji je imao ozbiljne početne prednosti:

• Poznati osnivač? ✓ (osnivač Flickra, Stjuart Baterfild)
• Poznati investitori i mnogo para? ✓ (Accel Partners i Andreessen Horowitz 2010. i 2011. godine upumpali su u Tiny Speck ukupno 15,7 miliona dolara)
• Veoma stručan i iskusan tim? ✓ (ekipa koja je pomogla Stjuartu da osnuje Flickr je i dalje bila tu)
• Mogućnost da krem de la krem Silicijumske doline testira vaš proizvod? ✓ (prvi korisnici Slacka bili su veliki timovi kao što su Rdio i Cozy)
• Dobra firma za dizajn proizvoda? ✓ (Metalab)

Sve to + dobar tajming

Buterfild i ekipa počinju rad na Slacku 2012. godine koja će biti upamćena po mnogim stvarima, ali između ostalog po tome što je otprilike tada dostignut vrhunac frustracije mejlom. To je vreme naslova kao što su:

• “Stop Email Overload” (Harvard Business Review)
• “Be A Bitch On Email, Or Be Email’s Bitch” (TechCrunch)

Pošto su već bili poznati u tehnološkoj zajednici, etiketa “ubice mejla” i sledeći naslovi su logičan nastavak priče:

• “Flickr Cofounders Launch Slack, An Email Killer” (Fast Company)
• “Flickr founder plans to kill company e-mails with Slack” (CNET)
• “The Co-Founder Of Flickr Wants To Replace Email At The Office” (Business Insider)

Dakle, varoš je učinila svoje, a kako i ne bi kada do tada niko nije uspeo na dovoljno kvalitetan način da ispuni želje i potrebe potencijalnih korisnika.

Još jedan bitan događaj koji se desio u tom periodu je to što je dostignuta kritična masa korisnika pametnih telefona.

Između 2012. i 2013. godine, procenat odraslih u SAD koji su posedovali pametni telefon prešao je 50%, rastući sa 46% na 56%. Baterfild i drugovi su pravili aplikaciju za iOS i Android uređaje baš kada je konstantna povezanost postala norma, pogotovo u krugovima ljudi koji se bave tehnologijom, što je i bila njihova prva ciljna grupa.

Dizajn proizvoda

U pismu zaposlenima 2013. godine, osnivač Slacka piše:

…čak i najbolji slogani, reklame, veb stranice, PR kampanje, itd., neće imati nikakav uticaj ako iza njih ne stoji iskustvo koje ljudi imaju kada posete vaš sajt, naprave profil, kada prvi put počnu da koriste vaš proizvod i kada počnu da ga koriste svaki dan.

Kakvo je iskustvo korišćenja Slacka?

Šarene boje, slackbot, šaljive poruke, kuc-kuc zvuk notifikacije, brzina i još mnogo drugih kul osobina bi trebalo da čine Slack delom tima, a ne običnim softverom.

Osnivač dizajnerske agencije Metalab, koja je dizajnirala logo, sajt, aplikaciju i ceo vizuelni identitet Slacka, u svom čuvenom tekstu iznosi tri ključne komponente tajnog recepta za koji smatra da je načinio Slack kompanijom vrednom više milijardi:

• Izgleda drugačije – dok su ostali biznis softveri za komunikaciju bili sivi i hladni, Slack je doneo pravo osveženje svojim prijateljskim i šarenim interfejsom

HipChat, glavni konkurent

Slack

• Osećaj je drugačiji – stranice koje se brzo učitavaju, pretraga koja dobro funkcioniše i još mnogo detalja koji su napravljeni kao da je neko stvarno razumeo probleme sa kojima se ljudi susreću na poslu i u kancelarijama
• Zvuči drugačije – Slack bi trebalo da bude vaš kolega, i to onaj kul kolega i takav je i ton kojim vam se obraća

Ovakav odnos samog proizvoda sa svojim korisnicima + mnogo pažnje posvećene korisničkoj podršci dovodi do uzajamne ljubavi – Slack je verovatno jedina firma na svetu koja ima svoj “zid ljubavi” na Twiteru.

Drugačija taktika prodaje

Bitna razlika između Slacka i ostalih enterprise softvera je u načinu na koji osvajaju kompanije. Menjanje softvera za komunikaciju je veliki trošak i bilo bi jako teško ubediti top menadžere i direktore da menjaju način komunikacije u celoj firmi odjednom hijerarhijski odozdo na dole. Zato je Slack izabrao drugačiji pristup – ušunjali su se u kompanije kao što su Adobe i NASA tako što bi mali specijalizovani tim unutar kompanije počeo da koristi Slack, a onda za njima i ostali.

***

Kao što ste verovatno i primetili, mejl je i dalje živ i zdrav, a Slack je u međuvremenu malo promenio kurs sa ‘ubice mejla’ ka tome da postane omni platforma za poslovnu komunikaciju, gde će integrisati gomilu alata i otvoriti platformu za buduće developere. Ostaje pitanje: da li je Slack zaista promenio posao i komunikaciju na bolje?

Slack is amazing it totally replaced my e-mail inbox!!!! *secretly now has 95 separate inboxes*

— Cabel Sasser™ (@cabel) February 27, 2016

I pored dobrog dizajna, Slackov način funkcionisanja otvara mnogo problema gde mnogi razmišljaju da nakon intenzivnog perioda korišćenja, raskinu sa njim zbog pada produktivnosti, nemogućnosti da odu na odmor, pritiska kojim se očekuje da odgovore na poruke i konstantne zauzetosti (iako je Slackov slogan: “Budite manje zauzeti”). Iz Slacka su rekli da dosta brinu o tome i da su zato uveli “Do not disturb” opciju.

Stjuart Baterfild je rekao da žele da porastu kao Facebook. Da bi došli do tog cilja Slack će morati da postane novi Office, i da uđe u naše živote još više nego što je sada (da li može više?). Da li će im to uspeti, videćemo.