IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Korejski imigrant Šigemicu Kongo dolazi u Japan na poziv princa Šotokua. Budizam tada još nije bio potpuno prihvaćen u Japanu i radilo se na tome da se gradi što više budističkih hramova. S obzirom na to da nisu imali puno iskustva u izgradnji hramova, pomoć su potražili iz susednih zemalja.
Kongo je bio poznati korejski graditelj hramova. Poziv od Kraljevske porodice dobio je da bi izgradio hram Šitenoji koji se i danas nalazi u Osaki. On je prepoznao priliku i rešio da ostane u Japanu gde je osnovao firmu Kongo Gumi. Narednih nekoliko vekova ova kompanija je učestvovala u izgradnji nekih od najvažnijih građevina u Japanu, uključujući i čuveni zamak u Osaki.
Teško je poverovati da neka kompanija može da opstane 14. vekova, imajući u vidu da je prosečan životni vek današnjih kompanija 20 godina. O istoriji kompanije Kongo Gumi svedoči i papirus iz 17. veka dugačak čak tri metra.
Kao i kod mnogih uglednih japanskih porodica u to vreme, i u porodici Kongo se tradicija nastavljala tako što bi zet postao deo porodice preuzevši njihovo prezime i tako je bilo moguće nastaviti biznis kako preko sinova, tako i preko ćerki. Istorija ove firme vredna je proučavanja i može nas naučiti tome kako su uspeli da opstanu u poslu preko 1.400 godina.
Porodično poznavanje trgovine
Jošisada Kongo, 32. predsednik kompanije, ostavio je zapis nazvan Porodično poznavanje trgovine kako bi i budućim generacijama pomogao u vođenju firme. U pitanju je lista od 16 propisa u kojima se govori o kontroli kvaliteta, zadovoljstvu kupaca, ali i privatnim stvarima koje se odnose na zaposlene, poput načina odevanja, saveta za umerenost u piću i o tome kako bi se trebalo odnositi prema drugima sa poštovanjem.
Prvi propis ovog zapisa govori o tome da je poštovanje pravila konfučijanizma, budizma i šintoizma „naša najveća dužnost” i da su standardi prema kojim zaposleni u firmi Kongo Gumi mere svoj život podjednako važni za uspeh kao instrument kojim mere svoj rad.
Novi radnik je očekivao da će proći bar 10 godina šegrtovanja i izučavanja zanata dok ne usavrši tehnike koje zahteva rad. Zapis ih ohrabruje da praktikuju te tehnike, kao i izučavanje aritmetike i odbacivanje svega što nije suštinsko. Radnici su bili organizovani u „kumi”, radne grupe koje su se takmičile među sobom kako bi pokazale koja od njih je napravila najbolje delo. Neki od saveta iz zapisa su i: „Slušajte šta kupac kaže, tretirajte kupce sa poštovanjem, nikada se ne borite sa drugima”.
Raskidanje s tradicijom
Porodica je zarad opstanka firme raskidala sa tradicijom kada je to bilo neophodno. Kada su prihodi od izgradnje hramova opadali, kompanija je počela da gradi stambene i kancelarijske objekte koje je zahtevao Japan, koji je sve više težio zapadu. Prvi su u Japanu kombinovali tradicionalne drvene konstrukcije sa betonom, i prvi su počeli sa upotrebom CAD softvera za dizajniranje hramova.
Kongo Gumi je 2006. godine otkupila kompanija Takamatsu Construction Group. Do kraja njihove nezavisnosti je doveo niz faktora, između ostalog poteškoće u ispunjavanju rokova modernog doba, izazova u radu sa drugim firmama i pronalaženje ravnoteže između poštovanja tradicije i zahteva nestabilne svetske ekonomije.
Tošitaka Kongo, poslednji direktor kompanije, kraj nezavisnosti nije video kao neuspeh već kao odraz činjenice da potražnja za izgradnjom hramova nije dovoljna za održavanje posla. Iako je kompanija pod nadzorom matične korporacije od koje je kupljena, članovi porodice i zaposleni i dalje nastavljaju da grade i održavaju hramove.
Svakog meseca se okupljaju na maloj molitvenoj ceremoniji u znak sećanja na Princa Šotokua kako bi mu se zahvalili za nastanak kompanije.
Način na koji je Kongo porodica vodila firmu, lojalnost zaposlenih i poštovanje koje su imali jedni prema drugima pokazuju nam razlog njihove dugovečnosti. Nažalost, moderno doba i finansijske krize dovele su do njihove prodaje drugoj kompaniji, ali nam priča firme Kongo Gumi može služiti kao primer.