Sve naše emodžije odobravaju Facebook i vlada Bangladeša

U martu je odobreno 69 novih emodžija koji će biti implementirani do kraja godine. Ko je odobrio emodži koji psuje, ženu koja doji, zombije, vilenjake, vampire, sanke, čarape, ježa, brokoli, perecu i sve ostalo, i kako to uopšte funkcioniše?

Iako je primarna uloga The Unicode Consortiuma da obezbedi da svaki tekst bude prikazan bez oštećenja, ima i jednu od vodećih uloga u popularnoj kulturi. The Unicode Consortium određuje koji emodži će biti odobren, a koji ne.

Ovaj Konzorcijum je organizacija čiji je zadatak da omogući da grafički simboli budu verodostojno prikazani na svim računarima, tabletima i pametnim telefonima, pa se u njihovim rukama nalazi moć nad svim našim porukama. Odnosno, zahvaljujući njima možemo da kucamo i arapske i kineske simbole i ćirilicu, i oni će kao takvi biti prikazani na ekranu bilo kog računara.

Potreba za standardizacijom

Konzorcijum je počeo kao projekat još krajem ‘80. kada još nije bilo onakvog interneta kakvog ga znamo, a različiti proizvođači su različito kodirali karaktere koje kucamo. Da bi rešio taj probelm, The Unicode Consortium je došao do jednostavnog rešenja koje se i danas univerzalno primenjuje – svaki put kada ukucamo karakter on se prevodi u broj (kod) koji proizvođači enkodiraju. Na ovaj način isti brojevi važe za iste karaktere na svakom uređaju i obezbeđuju da tekst bude neoštećen i čitljiv.

To je u početku važilo samo za slova i simbole, a onda su se nešto pre 2000. godine u Japanu pojavili emodžiji. Ove sličice su unosile zabunu u komunikaciju između Japanaca i onih koji nisu koristili e-mail hostovan u Japanu. Ako bi neko poslao palac okrenut nagore nije mogao da bude siguran da na drugom telefonu to neće biti palac okrenut nadole. Zbog toga je od strane Konzorcijuma urađena i standardizacija emodžija, pa je internacionalna komunikacija mogla neometano da se nastavi. Kao i slova, brojevi, simboli i znaci interpunkcije, i emodžiji su dobili broj koji svaki računar i pametni telefon može da prepozna.

Zbog čega onda emodžiji na svim uređajima nisu isti? Kodovi usvojeni po Unicode standardu obezbeđuju samo da svaki softver dosledno čita tekst, ali svaka kompanija ga za svoje korisnike prevodi na svoj način. Tako je u tabeli kodova U+1F427 kod za pingvina koji Apple interpretira samo kao glavu pingvina, a Twitter kao celog. Dizač tegova pod kodom U+1F3CB za Apple čuči u crvenom kombinezonu, a za Facebook stoji obučen u plavi kombinezon.

Ko odlučuje o novim emodžijima?

Da bi nešto postalo emodži, predlog o tome prvo mora da stigne do The Unicode Consortiuma. A predlog može da pošalje svako — i pojedinci i grupe i organizacije. (Na primer, emodži žene koja nosi hidžab predložila 16-godišnja devojčica poreklom iz Saudijske Arabije.) Međutim, pri predlaganju se od njih očekuje da pruže razrađene dokaze o tome zašto će baš taj emodži biti koristan i popularan.

Prioriteti su takvi da će uvek pre biti usvojeni oni predlozi za koje se smatra da će biti najviše korišćeni i oni koji mogu da budu jednostavno prikazani. Takođe, novi emodžiji ne smeju da imaju dvosmisleno značenje niti da se njihovo značenje poklapa sa nekim od postojećih emodžija. Cilj Konzorcijuma je i da budu neutralni kako bi pokazali jednako poštovanje prema korisnicima svih boja kože, polova i slično, a da ipak pruže raznovrsnost i ne umnožavaju jedan isti emodži do besvesti. Predlozi koji ne dolaze u obzir su likovi živih ljudi, božanastva ili logoi.

Svi predlozi koji stignu do Konzorcijuma stavljaju se na listu i upućuju odboru koji se sastoji od članova sa glasačkim moćima (postoji nekoliko nivoa članstva i nemaju svi pravo glasa). U njemu su sasvim očekivano organizacije poput Adobe-a, Apple-a, Facebooka, Google-a, ali i, između ostalih, Sultanat Omana , pa i vlada Bangladeša i indijska savezna država Tamil Nadu i Univerzitet Berkli.

Ova neobična skupina plaća članstvo u odboru. Naravno, svi oni imaju svoje razloge. Onaj očigledan je da svako ko radi sa softverom i tekstom ima motiv da učestvuje u sistematskoj obradi teksta na svetskom nivou. S druge strane, vlade se vode nečim drugim. Oman je, na primer, nedavno lansirao prvi interaktivni kaligrafski elektronski Kuran baziran na Unicode-u, pa možemo pretpostaviti da je njihov interes u tome da učestvuju u glasanju kada se donose odluke o kodiranju arapskog pisma.

Elem, kada taj odbor dođe do konsenzusa o novim emodžijima, predlozi koji su prošli se šalju tehničkom odboru. Pošto prođu glasanje tehničkog odbora, potencijalno novi emodžiji se sele na Unicode sajt gde svako može da komentariše. Od trenutka postavljanja na sajt, pa u narednih šest meseci otvoreno je javno kritikovanje za slučaj da predlog sadrži bilo šta neprikladno. Tek tada emodži odlazi na godišnji sastanak odbora gde konačno biva odlučeno o njegovoj sudbini. Pa, hvala im svima za slanina emodži.