IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Na uzorku od tačno 39.441 ispitanika HackerRank je sproveo istraživanje i objavio Izveštaj o veštinama developera 2018. Prvo istraživanje zajednice koju su okupili sproveli su s ciljem da saznaju u kom su stadijumu njihove veštine — kada su počeli da se bave programiranjem, kada su počeli da uče da kodiraju, koji su im omiljeni jezici i frameworci, šta žele od posla, šta od njih očekuju menadžeri ljudskih resursa…
Gotovo pet odsto developera počelo da kodira između pete i desete godine
Napominjući da nikada nije rano ni kasno da počnete da programirate, HackerRank saopštava da je više od četvrtine njihovih ispitanika svoj prvi kod napisalo pre nego što je počelo da vozi.
Tačno 4,8 odsto ispitanika izjasnilo se da je počelo da uči između pete i desete godine (10,7 odsto od tog broja je iz UK u kojoj i danas deca počinju da uče programiranje u nižim razredima osnovne škole), a 21,1 odsto između 11. i 15.
Ipak, gotovo polovina njih je ušla u programiranje između 16. i 20. godine, a od onih koji su ušli kasnije (5,2 odsto nakon 26. godine) sada je 36 odsto na seniorskim (i višim) pozicijama.
Oni koji su počeli da kodiraju pre 16. godine mahom imaju između 45 i 54 godine (47 odsto), dok su oni mlađi (između 18 i 24) tek u 20 odsto slučajeva toliko rano počeli da pišu kod. HackerRank tumači da su se stariji developeri vozili na talasu entuzijazma koji je zavladao pojavom PC računara kao što su Acorn Archimedes, TRS-80, Commodore 64 i Apple II.
Bez obzira na godine velika većina (73,7 odsto) developera je izjavila da je bar delimično samouka iako 69,4 odsto od ukupnog broja ispitanika ima diplomu iz neke oblasti računarstva. Razlog za samostalni rad autori izveštaja vide u smenjivanju popularnosti jezika i alata.
Programeri u proseku znaju četiri jezika i imaju želju da nauče još četiri (ali ta brojka zavisi od godina starosti). Kada su upitani odakle najčešće uče, većinom su naveli Stack Overflow (88,4 odsto), YouTube (63,8 odsto) i knjige (60,5 odsto). U slučaju knjiga i YouTube-a jasan je generacijski jaz jer se za razliku od svojih starijih kolega, mlađi programeri češće okreću video tutorijalima nego pisanoj reči.
Programeri znaju ono što je traženo
Prema izveštaju poslodavci najčešće traže developere koji znaju JavaScript, Java, Python, C++ i C. Takođe, to su jezici kojima developeri uglavnom vladaju. Shodno tome na tržištu su najtraženiji JavaScript frameworci, i to AngularJS, Node.js i React. Međutim, tu je i najveći raskorak između tražnje i ponude.
Što se tiče kvalifikacija, poslodavci kao najvažnije ističu sposobnost rešvanja problema, pa tek zatim poznavanje programskih jezika, debagovanje i sistem dizajn.
Sasvim očekivano, najviše se ceni iskustvo (90, odsto), a potom portfolio (72,7 odsto) i obrazovanje (41,7 odsto). Odnosno, većinu menadžera ljudskih resursa ne zanima da li su i gde developeri završili školu, već šta su radili, koliko dugo, na kojim projektima… S druge strane, ljudi na rukovodećim pozicijama više vrednuju GitHub projekte nego godine iskustva.
Uče se Go, Python i Scala
Ako developere pitate koji jezik sledeće nameravaju da savladaju, verovatno će vam reći neki od ovih: Go (37,8 odsto), Python (31,6 odsto), Scala (27,3 odsto), Kotlin (26,5 odsto), Ruby (24,5 odsto), R (24,3 odsto), Typescript (24,1 odsto), Swift (23,9 odsto) i Rust (20,1 odsto). Pri tom, Python je i najvoljeniji jezik po mišljenu 84,6 odsto programera, a Julia je najomrženiji (-35,2 odsto).
Mlađi programeri generalno nisu ljubitelji novijih jezika (Go, Kotlin, Scala), što autori izveštaja vide kao čudno s obzirom na to da se većina ovih jezika nadograđuje na starije.
Posmatrajući frameworke, kao najvoljeniji izdvaja se Node.js (73,4 odsto), a kao najnevoljeniji Padrino (-48,4 odsto). No, i ovde postoje razlike u favorizovanju u odnosu na godine starosti developera. Node.js je popularan kod svih, ali su zato AngularJS i React draži mlađima nego starijima.
Nedostatak talenta na trećem mestu
Problemi na koje poslodavci nailaze pri zapošljavanju najčešće su nemogućnost da procene veštine kandidata pre nego što ih upoznaju (60,8 odsto), dugotrajnost intervijua (47,5 odsto), pa tek onda nedovljno talentovanih kandidata (41,1 odsto).
Iako CV nije u samom vrhu onoga što se najviše ceni kod budućih zaposlnih, pri procenjivanju kandidata ljudski resursi najčešće pregledaju biografije, (80,9 odsto), postavljaju logičke izazove/rešavanje problema (55,8 odsto) i oslanjaju se na reference (50,8 odsto).
Međutim, samo 55 odsto developera smatra da CV dobro oslikava njihove sposobnosti.
Na sve to, očigledno je da postoji neusklađenost između onoga što kompanije traže i načina na koji tragaju za tim.
Faktori zadovoljstva poslom
Kada traže posao kao faktore koji utiču na zadovoljstvo developeri vide odnos između radnog i slobodnog vremena (više ispitanici iz SAD nego iz Evrope i Azije), mogućnost za profesionalni rast i razvoj, kompenzaciju…
Načine za zadovoljenje glavnog problema programeri u najvećem procentu vide u uvođenju fleksibilnog radnog vremena, rada od kuće i fokusiranju na rezultate umesto na vreme provedeno na poslu.