Suzan Vojčiki danas je poznata kao jedna od najmoćnijih žena u tehnološkoj industriji i generalni direktor platforme YouTube.

Međutim, manje je poznato da karijera u tehnološkoj industriji nije bila njen prvi izbor, kao i da je njen uticaj na razvoj Google-a znatno veći nego što se na prvi pogled može učiniti.

Rođena je u profesorskoj porodici i uz dve sestre je odrasla blizu kampusa univerziteta Stenford. Kako se često navodi, još kao mala je posedovala smisao za preduzetništvo, pa je sa 11 godina išla od vrata do vrata i prodavala tzv. „spice rope” ili komade konopca koji su sadržali začine i koristili se kao osveživači vazduha. (Sličnu sklonost kasnije je pokazala i jedna od njenih sestara koja je osnovala kompaniju za genomsko testiranje 23andMe.)

Međutim, Suzan je na samom početku pošla putem koji nije nagoveštavao njen budući uspeh u IT industriji. Studirala je, a potom i diplomirala istoriju i književnost na Harvardu, i nije se zainteresovala za tehnologiju sve do četvrte godine studija. Prekretnicu je predstavljao sada već čuveni CS50, kurs računarstva na Harvardu, i od tog trenutka Suzan je rešila da se posveti karijeri u ovoj sferi. (O tom kursu smo ranije i pisali, pored mnogih drugih besplatnih kurseva za ulazak u svet IT-ja.)

Nakon diplomiranja, zaposlila se u jednom malom startapu, stekla dve magistrature, prvo iz ekonomije, a potom i MBA, i uprkos promeni konteksta brzo savladala prepreke. Sa mužem je ubrzo kupila kuću, i kako bi je što lakše otplatili, par je iznajmio svoju garažu dvojici studenata – Lariju Pejdžu i Sergeju Brinu. Iako je tada radila za Intel u odseku za marketing, osnivači Google-a su je ubrzo pitali da im se pridruži, a Suzan je, uprkos tome što je bila u četvrtom mesecu trudnoće, prihvatila rizično mesto u novom startapu i postala 16. zaposleni u kompaniji.

Uloga Suzan Vojčiki u Google-u teško se može potceniti, a neki su se pitali i da je možda i „najvažnija osoba u marketingu”. Jedan od prvih projekata na kojima je radila bilo je „oživljavanje” Google logoa, što je rezultiralo danas poznatim varijacijama logoa na stranici pretrage povodom praznika i drugih značajnih datuma. Kao šef marketinga, osmislila je i sprovela „AdSense,” fazu ekspanzije oglašavanja koja je prikazivala personalizovane oglase na veb stranicama, jedan od ključnih koncepata koji i danas beleži ogromne prihode.

Pored marketinških projekata, učestvovala je i u projektu pod imenom Google Video, i prema mnogim navodima, billa je jedan od ključnih faktora u odluci akvizicije platforme YouTube 2006. godine. Rano je uvidela potencijal strimovanja sadržaja, i njena prezentacija na sastanku na kom se diskutovalo o akviziciji ubedila je osnivače da se odluče za rizik. Taj rizik, sudeći po kalkulaciji Morgan Stanley-ja iz 2018. stostruko se isplatio. Zbog ogromnih uspeha, najpre je unapređena na mesto potpredsednika kompanije, a potom i SVP-ja, da bi 2014. godine prešla na poziciju generalnog direktora YouTube-a. 

Ipak, iako je na čelu jedne od najvećih i najpopularnijih tehnoloških platformi, koja beleži veliki rast i meri se sa platformama kao što je Netflix, daleko od toga da je njena priča već ispričana. Iako je posvećena unapređenju položaja žena u tehnološkoj industriji, iako je majka petoro dece i jedan od zagovornika zdravog odnosa prema tehnologiji i balansa profesionalnog i privatnog života, sve to joj nije donelo veliku popularnost, a reklo bi se ni priznanje kakvo njena postignuća zaslužuju. 

Danas se njen rad uglavnom meri i analizira kroz trenutne krize i probleme koji opsedaju ogromnu platformu kakva je YouTube u međuvremenu postao, pa se često gube iz vida njena upornost, sposobnost prilagođavanja i smisao za predviđanje trendova zbog kojih je insajderi s pravom nazivaju jednom od najmoćnijih žena na svetu. U tom ključu, priča o njenoj karijeri može biti primer svima da nenametljivost nije uvek suprotstavljena preduzimanju rizika, ili da staloženost i posvećenost iza kulisa ne daju rezultate.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.