IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Kada su pre 50 godina Hewlett Packard i Fairchild odlučile da daju udele u vlasništvu svojim zaposlenima, a ne samo top menadžerima, naišle su na mnogo pitanja i čuđenja. Danas je za skoro svaku tech kompaniju u razvijenim zemljama to potpuno normalna stvar.
Udeo u vlasništvu zaposleni u tehnološkim kompanijama najčešće dobijaju u formi opcija na akcije (engl. stock options) koje vam daju pravo da kupite određeni broj akcija kompanije za koju radite, u određenom vremenskom periodu i po ceni koja je unapred određena.
Privatne, kao i javne kompanije daju opcije iz više razloga — želja da privuku i zadrže kvalitetne kadrove, da se njihovi zaposleni osećaju kao vlasnici ili partneri u biznisu koji vode.
U startapima jedan od glavnih razloga davanja opcija jeste želja da se zaposli sposoban kadar, tako što će im ponuditi nešto više od same plate, a njima pomaže u smislu da će kompanija imati više novca na raspolaganju. Osim u cilju privlačenja talenta, opcije su odličan alat za njihovo zadržavanje i vezivanje zaposlenih sa dugoročnim ciljevima kompanije.
Cene opcija
U kompanijama čijim se akcijama već trguje na berzi, cena akcija jednaka je tržišnoj ceni, a u retkim slučajevima, snižena. Za kompanije koje nisu akcionarska društva, pa samim tim za sve startape u početku, cene akcije definisane opcijom dobijaju se na osnovu procene vrednosti kompanije u datom trenutku.
Pod pretpostavkom da kompanija napreduje vremenom, pa samim tim i njena vrednost, zaposleni koji ranije dođu u kompaniju imaju definisanu nižu cenu po kojoj mogu da otkupe akcije kompanije, za razliku od onih koji dođu kasnije.
Primer: na osnovu više različitih faktora (imovine, zaposlenih, potencijala, intelektualne svojine, znanja, itd.) zamislite da je vrednost vaše kompanije procenjena na 1 milion evra i određeno je da ima 100.000 udela. Ako želite zaposlenom da date 1% trenutne vrednosti kompanije, daćete mu opciju na 1.000 udela koje može da kupi u budućnosti, po trenutnoj vrednosti od 1.000 evra. (1% od trenutne vrednosti kompanije od 1.000.000).
Sutra kada neko kupi kompaniju ili ona izađe na berzu, zaposleni će imati mogućnost da dođe u posed 1% kompanije za 1000 evra i prema sopstvenoj želji ih zadrži ili proda. Ako je npr. kompanija prodata za 100 miliona i pretpostavimo da se broj udela nije menjao (nije bilo razvodnjavanja vlasništva usled investicija ili nekih drugih promena na kapitalu), on će te kupljene akcije moći da proda za 100.000 evra.
Kada iskoristiti opciju?
Opcija uvek ima definisan trenutak aktiviranja i rok trajanja. Period u kome se ostvaruje pravo na opcije nazivamo “vesting period”. Rok trajanja opcije je najčešće deset godina, a ukoliko se opcije ne realizuju u tom periodu, one prestaju da važe.
Obzirom da se opcija ne može iskoristiti određeno vreme, očekuje se da će u tom periodu cena akcija porasti i zaposlenom stvoriti mogućnost za ostvarenje profita, ukoliko se odluči na prodaju.
Kako se kretanje tržišta i cena ne može predvideti, ostaje samo da se nadamo da će cene, baš naših akcija, porasti i doneti nam mogućnost za ostvarenje profita.
Kada dođe trenutak da se opcija iskoristi, pred zaposlenim stoji nekoliko izbora. Može da konvertuje opciju u akcije, otkupi ih po unapred ugovorenoj ceni i proda ih sve ili deo; može da ih i zadrži kako bi ih kasnije prodao.
Čak i ako zadržite akcije vi plaćate porez na njih (u slučaju da se radi o nekvalifikovanim opcijama), u slučaju da odlučite da prodate deo akcija, zadržite određenu količinu novca kojom možete da pokrijete porez.
Vrste opcija
Razlikujemo dve glavne vrste opcija: nekvalifikovane i kvalifikovane opcije.
U oba slučaja mehanizam funkcionisanja je isti. Razlika je u tome što se kvalifikovane mogu davati samo zaposlenima i kod njih postoji mogućnost odlaganja poreske obaveze prilikom realizovanja opcije ukoliko zaposleni ne proda akcije u određenom roku. Porez se plaća tek po prodaji akcije.
Kod nekvalifikovanih opcija se ne plaća porez. Plaća se se plaća porez na prihod na razliku između cene po kojoj se kupuje opcija i njene tržišne cene. Ukoliko je cena opcije jednaka tržišnoj ne postoji poreski događaj prilikom dodele. Ove opcije se mogu prenositi na decu ili neku humanitarnu organizaciju, ukoliko to kompanija dozvoli.
Kvalifikovane opcije su opcije koje podležu specijalnom poreskom tretmanu, jer kod njih postoji mogućnost odlaganja poreza. Porez se odlaže sve dok se akcije ne prodaju. One se ne mogu davati po ceni nižoj od tržišne i nisu prenosive. Uglavnom se daju zaposlenima koji imaju veću platu, jer će oni biti u stanju da otkupe opcije u predviđenom trenutku. Razlog ovome je taj što akcije koje se ne otkupe na vreme konvertuju se u nekvalifikovane.
Raspored korišćenja opcija = Vesting
Ono što je bitno znati kada su u pitanju opcije jeste raspored korišćenja opcija. Bitno je detaljno proučiti plan opcija i opcioni sporazum, u kome su navedena prava i obaveze zaposlenog. Opcioni sporazum sadrži sve informacije koje su bitne za zaposlenog.
Primer: opcija na 100 akcija je raspodeljena na 4 godine i to na sledeći način – ¼ u prvoj godini, ¼ u drugoj, ¼ trećoj i ¼ četvrtoj. To znači da 25 akcija možemo otkupiti u prvoj godini, 25 u drugoj i po 25 u svakoj sledećoj dok u potpunosti ne iskoristimo opciju (do kraja četvrte godine).
Ako napustite kompaniju nakon dve godine imaćete pravo da konvertujete samo polovinu svojih opcija u akcije. Na taj način kompanije koriste raspored korišćenja opcija kako bi se zaštitile od odlaska zaposlenih.
Ovo je vrlo važan motivator zadržavanja zaposlenih, jer je vreme provedeno u kompaniji direktno povezano sa koristima koje će kasnije dobiti.
Ukoliko zaposleni odluči da napusti kompaniju pre vremena, dodeljuju mu se opcije za period koji je bio tu (u mesecima ili godinama — to je uvek unapred ugovoreno).
Najčešće se računa u mesecima, sa izuzetkom unapred utvrđenog perioda zaposlenja koji, ukoliko ne ispuni, ne može da ostvari nijedno pravo iz opcija (to je najčešće godinu dana, pa ako zaposleni napusti kompaniju 11. meseca nema nikakvo pravo na opcije). Često je određen i period u kome možete da donesete odluku o ostvarivanju opcija i to je uglavnom 3 meseca nakon odlaska iz firme.
Opcije kao sredstvo smanjenja rizika
Takođe, bitno je znati da i opcije imaju rok trajanja – ukoliko se ne iskoriste u određenom vremenskom periodu gubi se pravo na njih.
Opcije je najbolje koristiti kao investiciono sredstvo za smanjenje rizika. Pomoću opcija moguće je smanjiti, nekada i eliminisati rizik promena cena, kamatnih stopa i deviznih kurseva.
Razlika između akcije i opcija je ta što kada kupite akciju vi profitirate samo u slučaju da cena akcije poraste. Međutim, ukoliko imate dobru opcionu strategiju možete profitirati u više slučajeva, kao što je rast, pad ili nepromenjen nivo cena.
S obzirom na to da vi nemate obavezu da iskoristite opciju, možete je držati sve do trenutka kada vama odgovara da je prodate i na taj način određujete nivo rizika kome se izlažete.
Ukoliko ste deo stratapa, ponuđene opcije treba shvatiti više kao poruku vlasnika – radi sa nama, budi uz nas i ako uspemo, zajedno ćemo ubirati plodove uspeha.