Startitov startap rečnik: DISRUPTION

Ivan Vesić - 5. Septembar, 2012.

Ako ste novopečeni internet preduzetnik, a ne znate šta znače termini poput trakcija (traction), skalabilnost startapa, pivot, disruptivnost (disruption), minimalno održivi proizvod… onda ste u problemu – jer su to reči koje ćete često čuti od potencijalnih investitora, tech novinara i blogera i svih ostalih u startap ekosistemu.

Zato je tu Startit i naš startap rečnik, gde ćemo sem osnovnih objašnjenja osnovih termina nastojati da objasnimo kroz primere šta oni zapravo znače.

Počinjemo sa jednim seksi terminom koji se sve češće upotrebljava, definiše različito i koristi u različitim kontekstima: DISRUPTION.

Disruptivna inovacija: način da stvorite novu vrednost, uzdrmate tržište

Disruption (prekid, remećenje) se na Vikipediji definiše kao prekid regularnog toka ili čin pravljenja nereda (poremećaja).

Izraz dobija novu dimenziju u knjizi Kleja Kristensena “The Innovators Dilemma” gde on govori o disruptivnoj inovaciji. Evo kako Kristensen definiše taj pojam:

Proces kojim proizvod ili usluga započinje kao jednostavna aplikacija na dnu tržišta i penje se na gore dok ne potisne konkurenciju.

Kristensen dalje objašnjava da su lideri industrije sposobni za uvođenje održivih inovacija. To su promene koje korisnike čine zadovoljnim (i to pre svega najveće klijente, mušterije i sl.).

Disruptivna inovacija, s druge strane, rezonuje kod korisnika kojima je stalo do nekih potpuno drugačijih svojstva usluge.

Međutim, ne bi se trebali držati definicija kao pijani plota. Startap ekosistem je fleksibilan, standardi se stalno menjaju, pa i neki izrazi mogu da znače i podrazumevaju različite stvari. Svaki preduzetnik ili investitor na disruptivnost, u skladu sa tim, može da tretira drugačije, tj. da smatra da ovaj pojam podrazumeva nešto drugo.

Zato mnogi startapi koji sebe zovu disruptivnim za neke to možda nisu ili obrnuto. Opšte shvatanje i dobro objašnjenje disruptivnog startapa podrazumeva da je to startap koji stvari radi na drugačiji, bolji način.

Evo opštih smernica kako stvoriti disruptivnu inovaciju:

Kao primeri disruptivnih startapa često se navode:

Kickstarter, koji menja način finansiranja čineći skupljanje sredstava istovremenom validacijom koncepta (OUYA je najnoviji uspešni primer)

Dwolla, startap koji razvija novi način plaćanja kako bi izbacio kreditne kartice i proviziju iz procesa plaćanja

Square, koji ponovo izmišlja kasu kako bi bila u korak sa mobilnom erom

Airbnb koji vam omogućava da iznajmite sobu od osobe, umesto hotela

Spotify koji je uzdrmao muzičku industriju svojim streaming servisom koji vam omogućava da slušate legalne numere besplatno uz reklame ili bez njih, uz pretplatu od 10 dolara i pokazao da se može živeti i bez koncepta tradicionalnog izdavaštva

Hulu, koji radi nešto slično, ali za TV serije, mada iza ovog projekta stoji TV industrija, ipak se može okarakterisati kao disruptivan.

Farmeron, koji je otkrio industriju koja je prosto vapila za disruptivnom inovacijom.

***

Naravno, ovo su samo neki od primera. Startap ekosistem ih je pun, a svet je prepun potencijala za pronalaženjem novih rešenja koja bi uzdrmala neku industriju i neko tržište. Takav startap ima uvek dobre šanse za uspeh, ali imajte u vidu da na većini problema, najčešće, radi više ekipa širom sveta, često u početku ne znajući jedna za drugo.

Zato ne gubite vreme, ako želite da pravite svoj startap, verovatno je baš sada najbolji mogući trenutak.