Mogu li preduzetnici vratiti veru u svemir?

Krajem osamdesetih, tokom gostovanja u BBC-jevoj emisiji “Going Live!”, Ričarda Brensona je radoznalo dete upitalo da li bi želeo da jednoga dana ode u svemir. Ričard mu je, između ostalog, na to odgovorio: “Mislim da ne postoji ništa lepše. Tako da, ako gradiš raketu, voleo bih da pođem sa tobom.”

Ričard je pitanje shvatio izuzetno ozbiljno — toliko da je rešio da registruje naziv “Virgin Galactic”, a dvadeset i šest godina kasnije izgradi prvu komercijalnu liniju letova u svemir.

On sam pripada generaciji koju je zahvatio talas Zlatnog doba svemira, na uspehu Apolo misije i želje Amerikanaca da pobede Sovjete u svemirskoj trci. A danas, uspešni preduzetnici poput njega, Ilona Maska, Pola Alena, Džefa Bezosa, vraćaju utihnuli entuzijazam u vanzemaljska putovanja — ovoga puta, nasuprot šezdesetim, ne nužno vođeni interesom države za obeležavanjem teritorije i pobeđivanjem u ratu.

Sredinom šezdesetih NASA je trošila čak 5% federalnog budžeta, dok danas konzumira tek jednu desetinu te sume, od čega najveći postotak odlazi na slanje posade na Međunarodnu svemirsku stanicu. Ono što je još interesantnije je to da čak 3/4 rasta svemirske industrije danas čine komercijalni projekti — što, takođe, ide u korist Agencije.

Od kada je NASA penzionisala svoje spejsšatle sa ciljem da resurse preusmeri ka ispitivanju dubokog svemira, američki astronauti i astronautkinje do Međunarodne svemirske stanice stižu ruskom raketom iz Kazahstana. Ovo Amerikance staje više od 400 miliona dolara godišnje. Ne samo da ovo uplaćuju na račun Rusa, već su i direktno zavisni od njihovih kapaciteta.

Kao što bi se moglo nagovestiti, u cilju im je da ovo promene, a u tome im jedino mogu pomoći predstavnici Novog svemira — u stilu Silicijumske doline butstrepovani, inovativni i nezaustavljivi — sa predstavnicima poput Maska (njegova kompanija za sada najviše obećava). Nasuprot Novom je Stari svemir — oslonjen na odluke Vlade, birokratski nastrojen i ophrvan slavom Apolo misije.

Stari svemir ima iskustvo, ali to nije dovoljno

Između Starog i Novog svemira su decenije iskustva i velikih misija, kao i novi način razmišljanja i entuzijazam koji donosi generacija koja je spremna da krene dalje od mesečeve orbite i komercijalizacijom omogući putovanja u svemir. Zbog ovoga oni čine nužnu simbiozu.

Novi svemir menja Stari svemir, ali i čitavu ekonomiju svemirske industrije. Recimo, privatne kompanije su sa NASA-om ustanovile novi način ugovaranja poslova: ranije su rakete građene od novca Agencije i potpadale su pod njeno vlasništvo. Danas sav šlag i rizik skupljaju privatne kompanije koje grade rakete i šatle većinom o svom trošku, a NASA je uključena kao redovni kupac i korisnik.

Ne samo to — privatnim biznisima je dozvoljeno da svoje svemirske usluge nude i javnosti, a dobar primer za ovo je kurirski servis FedEx, koji kroz Space Solutions program industrijskim korisnicima olakšava slanje satelita i osetljive opreme. Ovakva decentralizacija svemirske industrije načinila je vanzemaljske pohode izuzetno privlačnim preduzetnicma, što zbog izazova, što zbog profita.

Zabava i preživljavanje

Virgin Galactic i SpaceX verovatno su prve kompanije na koje pomislimo kada uparujemo preduzetnike i svemir.

Međutim, Novi svemir pokazuje da ulazak u svemirsko preduzetništvo nije ekskluzivan samo za velike igrače. Pre sedam godina četvorica studenata doktorskih studija na Stenfordu pokrenuli su Skybox Imaging kao projekat za kurs preduzetništva. Skybox je nudio uslugu procesovanja, skladištenja i analize satelitskih snimaka, a onda ih je Google pojeo za 500 miliona dolara samo na osnovu prototipa proizvoda. Danas njihova tehnologija doprinosi boljem Google Mapsu.

Još jedna stvar koja privlači preduzetnike je stalno otvaranje novih tržišta — pored obrade slika, proizvodnje delova za rakete, turizam je već u povoju, a eksploatacija minerala se nazire.

Space Adventures je kompanija koja je omogućila prve svemirske ekskurzije 2001. godine — pretpostavlja se da se cena karte kretala do 30 miliona dolara. Ova firma, doduše, nudi i povoljniju opciju — za skoro pet hiljada dolara moguće je otisnuti se van gravitacionog polja Zemlje, u bestežinsko stanje.

Sličnu uslugu, bez prethodnih treninga, pruža World View Enterprises u okviru petosatnog leta do Zemljine ivice svemira gde se kapsula zadržava nekoliko sati kako bi putnici uživali u pogledu uz koktele. WVE mi je još zanimljiviji po tome što nije u potpunosti lifestyle biznis, već jednom nogom gazi u enterprise usluge pružajući industriji mogućnost slanja instrumenata za komunikaciju i nadgledanje u gornje nivoe atmosfere.

Kompaniju Planetary Resources investicijom su podržali Google-ovi Pejdž i Šmit, kao i Brenson, a sa osnovnim ciljem da ekstrahuju minerale iz asteroida. Veruju da bi ovim mogli da snabdevaju gorivom rakete za ispitivanje dubokog svemira.

Na strani projekata korisnih za trenutne potrebe ljudi na Zemlji je Facebookova inicijativa internet.org, kojom će širiti internet signal iz svemira, a uz pomoć letelica i satelita. Ideja je da se ovako zadovolje potrebe zemalja Podsaharske Afrike.

Mask je verovatno najbučniji kada se radi o spašavanju Zemljana osvajanjem Marsa, gde planira da izgradi demokratsko egalitarno društvo. Tokom Code konferencije izneo je nekoliko prognoza vezanih za SpaceX, ali i kolonizaciju Marsa ka kojoj je usmeren.

Planning to send Dragon to Mars as soon as 2018. Red Dragons will inform overall Mars architecture, details to come pic.twitter.com/u4nbVUNCpA

— SpaceX (@SpaceX) April 27, 2016

Mislim da je najverovatnije da će oblik vladavine na Marsu biti direktna demokratija, bez predstavnika. Tako da će ljudi moći direktno da glasaju o problemima. Mislim da je ovo bolje jer se potencijal za korupciju značajno smanjuje u poređenju sa predstavničkom demokratijom.

Zar na Zemlji nemamo dovoljno problema?

Ovo je prirodno za pitati — na Zemlji ima toliko izazova sa kojima se treba suočiti, zbog čega ulagati u svemir? Ili, da li bi svet bio bolje mesto da je dete s početka pitalo Brensona: da li sanjaš o tome da zaustaviš globalno zagrevanje?

Možda, ali važno je shvatiti da svemir pruža više od zadovoljenja dečačkog sna. Resursi na Zemlji su ograničeni, a mi smo uspešni u njihovom trošenju. Pored toga, ispitivanja svemira daju nam bolji uvid u ekosistem na našoj planeti. Želim da verujem da će svi milijarderski poduhvati, neuspešna testiranja i učenje iz toga biti korak ka rešavanju zemaljskih problema.