Easy Aerial je startap koji pravi sistem dronova za nadgledanje i sarađuje sa američkom vojskom

Startap Easy Aerial počeo je sa radom 2015. godine, ali su se stvari znatno ubrzale angel investicijom 2017. godine. Prošle godine uzeo je i seed investiciju od milion dolara, a pre nekoliko meseci rundu od dva miliona i grant od jedan i po milion u okviru SBIR projekta. Druga stvar koja je ubrzala njegov razvoj je usmeravanje fokusa na bezbednost.

Glavni proizvod ovog startapa je sistem dronova koji omogućavaju pregled i zaštitu određenog prostora (perimetra) kako bi uštedeo vreme koje trenutno ljudi troše na nadzor i obezbeđenje. Jednostavnije rečeno, Easy Aerial trenira dronove da prepoznaju da li se neko ili nešto kreće po prostoru i da, ukoliko je tako, alarmiraju koga treba. Cilj ovih sistema je da omoguće napredan, pametan i pouzdan video-nadzor, kao i integraciju sa drugim sistemima pametne zaštite.

Osnivači sa tri kontinenta

Ovaj startap nije zanimljiv samo zbog toga čime se bavi i dolara koje dobija na ime investicija. Za početak, on je nesvakidašnja pojava jer je osnivački tim Easy Aerial-a srpsko-američko-izraelska mešavina sa tri čoveka potpuno različitih profila. Jedan od njih, Ninoslav Adžibaba, objašnjava o kakvim se to profilima radi:

Easy Aerial je osnovao Ivan Stamatovski, industrijski dizajner koji više od 15 godina živi i radi u Njujorku. Ubrzo nakon toga pridružio sam se ja, sa svojom kompanijom VRlabs, a potom i Ido Gur. Ja se bavim sistemima virtuelne realnosti i kroz VRlabs sam radio sa mnogim velikim klijentima širom sveta, od Boeing-a do IBM-a. Ido je bio major u izraelskoj avijaciji, gde je vodio odeljenje za napredne bespilotne letelice (Advanced UAV division). Jako interesantan, različit i produktivan sklop — susret potpuno različitih svetova.

Još neobičniji je način na koji je VRlabs ušao u celu priču. Kako Ninoslav kaže, oni su imali višak vremena, ali Easy Aerial nije imao višak novca, pa je VRlabs u početku radio za kapital. Ovo je specifičan primer jer se u praksi neretko dešava da firme koje imaju višak resursa rade interne projekte (kojima uspeh nije zagarantovan pošto ih uglavnom ne prati biznis strategija i strategija razvoja) ili zagaze u outsourcing. S druge strane, povezivanje sa ljudima iz inostranstva koji traže timove za razvoj projekta u ranoj fazi pruža veće šanse za uspeh. A to je baš ono što je VRlabs uradio:

Prvi uspeh Easy Arial-a je bio modularni dron koji je imao uspešnu kickstarter kampanju, a potom je Ivan pivotirao ka drone-in-a-box konceptu i osmislio mehanizam za punjenje/centriranje drona koji omogućava autonomnost sistema. Za izradu kompletnog autonomnog rešenja je bio potreban razvoj elektronike i softvera. Pošto smo bliski prijatelji (i nekadašnji cimeri), dosta smo upoznati oko toga šta je ko radio, a često smo i sarađivali na projektima. Konkretno, bio je upoznat sa našim iskustvom u izradi VR prezentacionih sistema za sajmove. Ovi sistemi su u suštini vrlo slični stvarima koje je želeo da uradi (prenos i obrada videa, elektronika, jednostavno korišćenje).

Pošto nije imao budžet, mi smo odlučili da se priključimo i pomognemo u izradi MVP-a u zamenu za equity (kapital). Kako su se stvari razvijale priključivali smo dodatne ljude VRlabs timu, a sa investicijom ovaj interni/povremeni projekat je prerastao u primarnu delatnost dela VRlabs-a.

Odnosno, VRlabs je primenio svoje iskustvo u brzoj izradi VR prototipa kako bi ubrzao razvoj i testiranje dron platforme. Na taj način zapravo je preneo iskustvo iz jedne oblasti na drugu, potpuno novu i time joj dao dodatnu vrednost.

Naši sistemi uključuju vrlo različite tehnologije (veb, mreže, embedded, elektroniku, obradu videa…) i ovo iskustvo smo odlično preneli na novu oblast. U oblasti VR-a naš fokus je poslednjih nekoliko godina izrada sistema za obuku i industrijske simulacije. Iskustva koja smo stekli u izradi sistema za obuku ljudi smo preneli i na obuku dronova.

Jedna od stvari koje su zanimljive je da smo koristili poznavanje VR/game engine tehnologija da brzo napravimo hardware-in-the-loop (HITL) simulaciju našeg sistema. Programiranje za dronove je dosta rizično, priprema testiranja dosta dugo traje i uključuje nekoliko ljudi, a „bagovi” su često vrlo skupi. Upotrebom simulacije smo znatno ubrzali razvoj i preneli prvu fazu testiranja u bezbedno okruženje — faktički stavili našeg drona u virtuelnu realnost. Prilagođene HITL simulacije su alat koji je obično dostupan timovima sa znatno većim budžetima nego što je bio naš i jedna je od stvari koja nam je pomogla da budemo konkuretni.

Dvojni biznis plan i američka vojska

Što se tiče biznis plana, Easy Aerial se opredelio za dvojni model. Prva opcija je prodaja celog sistema dronova, obično preko predstavnika (ne direktna prodaja) pri čemu EA pruža usluge održavanja i podrške (koji variraju od samo rezervnih delova do potpunog održavanja sistema). Svaki klijent dobija punu obuku u standardnom paketu koje se održava u Bruklinu, Beogradu ili na lokaciji gde klijent zatraži. Druga opcija je izdavanje na lizing (leasing option) u kom slučaju EA izdaje sistem na minimum od 12 meseci i pruža podršku pri korišćenju i obuci na terenu.

Kao i sa biznis planom, Easy Aerial i sa ciljnim grupama gađa dva fronta:

Primarne ciljne grupe su nam korisnici sistema zaštite i bezbednosti prostora (fabrike i sl.), kao i hitne službe (first responders) — vatrogasci, policija i sl. U sklopu toga, EA sada već ima jasno definisane dve kateogrije — civilni sektor i državni/vojni sektor. Dosadašnje iskustvo pokazuje da održavanje nivoa prodaje u civilnom sektoru vrlo povoljno utiče na dobijanje državnih ugovora imajući u vidu trenutni trend da se dokazane civilne tehnologije prebacuju u vojni/državni sektor po ubrzanom postupku baziranom na brzini inovacije.

Kada je reč o vojnom sektoru, EA je ostvario značajnu saradnju sa Američkim Vazduhoplovstvom, što je nešto što nije lako postići. Kako kaže Ninoslav, do saradnje je došlo preko agencije za povezivanje malih biznisa sa vojskom koja se zove AFWERX. Easy Aerial je osvojio jedan od njihovih prvih konkursa početkom 2018. godine i ostvario vrlo tesne veze sa predstavnicima US Airforce-a i AFRL-a (Air Force Research Lab).

Nakon ovog uspeha usledila je uspešna prijava za prvi Small Business Inovation and Research (SBIR) i ugovor od tri miliona dolara (od čega je grant u iznosu od jedan i po milion od državnog fonda za inovaciju). Ovo je bila prekretnica u razvoju kompanije i omogućilo je podizanje najveće investicije od privatnih investitora koji su ugrabili priliku da ulože u ekspanziju kompanije početkom ove godine kada smo bukvalno udvostručili broj zaposlenih inženjera. U međuvremenu kompanija je osvojila jos jedan ugovor sa Avijacijom i nadamo se da će se taj trend nastaviti.

Uključujući vojsku, EA u ovom trenutku ima oko 20 aktivnih sistema na pet kontinenata. Veliki deo EA biznisa dolazi po preporuci, ali i preko ličnih kontakata, najviše iz Izraela, a zanimljivo je da EA nikad nije imao oformljen tim prodaje već se time bave predstavnici koji ih zastupaju u raznim zemljama. Ipak, ono što po Ninoslavu trenutno najviše koči agresivnije širenje jeste regulativa.

Trenutno stanje regulative je takvo da je u većini zemalja korišćenje dronova van vidokruga pilota (Beyond Line-Of-Sight) jos uvek zabranjeno, pa se naši sistemi najviše koriste u demonstrativne svrhe. Na globalnom nivou aktivno se radi na usvajanju zakona koji će omogućiti korišćenje autonomnih dronova, kada će naš glavni proizvod dobiti mogućnost za korišćenje u punoj funkcionalnosti.

Pored osnovnog sistema, imamo varijaciju drona koji je povezan provodnikom sa kutijom na zemlji. Ovo omogućava da vreme leta nije ograničeno baterijom, ali ima limitaciju u odstojanju od kutije (vezan je žicom). Ovaj sistem ne podleže gore pomenutoj regulativi i trenutno najviše interesovanja pokazuju first responders korisnici (vatrogasci, policija). Montiran na kamion ovaj sistem pruža pregled prostora sa 50 metara visine u roku od nekoliko sekundi.

Uprkos organičenjima, Easy Aerial ima vrlo jasno zacrtan plan za osvajanje kategorije autonomnog robotskog nadzora. Njihov cij je da budu prisutni na najvećem broju lokacija i da osvoje tržište proizvodom koji se ističe lakoćom upotrebe i mogućnošću prilagođavanja na zadate uslove (na primer – solarno napajanje, satelitski link, različite kamere i senzori itd.).

Dugoročni plan je takođe inovacija u autonomiji naših robota bazirana na veštačkoj inteligenciji kao bismo mogli potpuno da zamenimo ljudski faktor u sektoru nadzora. Kratkoročni plan je proširenje tima, koji je i u realizaciji.

Takođe, EA ekipa radi na poboljšanju procesa unutrašnje kontrole kvaliteta i građenju organizacije koja će privlačiti nov kadar. Ili kako Ninoslav sumira —„Kompanijska kultura nam je jako važna i želimo da zadržimo duh startapa dok se u isto vreme uvećavamo kao organizacija.”