Šta su frilenseri u Bosni uradili kada im je Poreska uprava poslala preteće saopštenje?

Sličnu sudbinu srpskih frilensera doživele su i njihove kolege u Bosni i Hrcegovini u aprilu 2018. godine, kada ih je tamošnja poreska uprava pozvala da plate porez na prihode za prethodni period i počela da im šalje rešenja. Kako je izgledala njihova borba i šta su uradili do danas, za Startit Dnevnik govori Elena Babić, osnivačica i predsednica Udruženja „Freelance” u BiH.

„Dobro je imati udruženje, jer možemo da sednemo sa svim donosiocima odluka i pregovaramo, ali i je slaba politička volja i velike su podele”, počinje priču Elena Babić.

Ona se frilensingom bavi već 11 godina kao grafička dizajnerka, tako da sada već ima svoje stalne klijente i nema potrebe da ih traži preko platformi, kao većina njenih kolega. Međutim, te 2018. su se svi našli u istom problemu. Poreske vlasti su se tek tada setile da primene Zakon o porezu na dohodak, donet 2009. Problem je bio taj što sem zakona nije donet nijedan drugi akt.

„Nisu napravili pravilnik o primeni, niti je postojao formular za fizičko lice. Oni koji su odlazili da plate porez su u nekim filijalama bili vraćani kućama, jer nisu znali kako da im naplate porez, a negde su za to koristili obrazac koji nije odgovarajući. Devet godina kasnije su pustili javni poziv i počeli da šalju rešenja za naplatu poreskog duga.”

Ni u BiH, kao ni u Srbiji, pre ovog saopštenja nije postojalo nikakvo udruženje koje bi zagovaralo prava frilensera. Upoznalli su se na Facebook grupi, a onda su im rekli da je potrebno udruženje, jer je to jedini način da se bore i pregovaraju sa vlastima. U septembru je ono i registrovano.

„Nažalost, kroz udruženje nismo uspeli da rešimo taj problem naplate poreskog duga, jer nije bilo dovoljno političke volje. Pokušavali smo da osporimo, jer smo dovedeni u poziciju dužnika ne svojom krivicom. Sistem nije omogućio adekvatan način da mi uopšte platimo porez. U svakoj filijali je bila drugačija priča. Negde si mogao da se potpišeš maltene na bilo kakvom papiru samo je bilo bitno da daš pare, a negde su ljude vraćali kućama i govorili im kako ih nema u zakonu i nema potrebe da išta plaćaju. Napisali smo i Nacrt zakona o oprostu duga, koji je prošao Predstavnički dom, ali nikada nije došao na nivo Doma naroda u kojem bi bio usvojen.”

Podneli su apelaciju i Ustavnom sudu, ali sud je ustanovio kako se ne može baviti tim slučajem, s obzirom na to da je saopštenje Poreske uprave čisto informativnog karaktera, a ne pravni akt. Međutim, iako nisu uspeli da reše problem pravnim putem, jer kako naša sagovornica kaže BiH nije pravna država, njihov rad je imao uticaja.

Uz pomoć pravnika su u pojedinačnim slučajevima pisali žalbe i dešavalo se da u je u pojedinačnim slučajevima to imalo efekta. Plan je bio jasan, čim od poreske stigne rešenje o naplati, ponuđen pravni lek treba koristiti u što kraćem roku, kako je propisano u rešenju.

„Sve moguće žalbe treba iskoristiti. Ljudi koji su imali značajne dugovanja su u većini slučajeva pod pritiskom morali da plate, dok su oni sa manjim iznosima u nekim slučajevima bili pošteđeni.”

Prvih godinu dana se udruženje bavilo samo tim naplatama. Kucali su na sva vrata, ali uspesi su bili sporadični i od slučaja do slučaja. Zato su odlučili da se usmere na rešavanje pitanja statusa i izmeni zakona o radu, doprinosima za penziono i zdravstveno osiguranje, porezu na dohodak.

Pokrenuli su inicijativu za uvođenje samozaposlenika, kako bi ušli u sistem pod tim statusom. Zagovaraju stimulativniju poresku stopu, uvođenje neoporezovanog dela, kao i to da doprinosi budu na dobrovoljnoj bazi.

Situacija je sada takva da oni za svaku svoju uplatu imaju rok od 24 sata da uplate 10 odsto poreza na prihhod i četiri odsto za zdravstveno osiguranje, iako nemaju pristup zdravstvenom sistemu. Nakon toga imaju pet dana da odu do filijale PU i predaju uplatnicu i popunjeni formular.

Kako naša sagovornica kaže, sama stopa nije visoka, posebno ako se pogledaju zemlje u regionu, međutim trenutno se raspravlja o zakonima koji bi te namete mogli znatno da povećaju. Za PIO doprinose koji su do sada bili doprinosti, traži se uplata obaveznih 18 odsto, zdravstveno se diže na 13,5 procenata, a porez bi bio progresivan, pa bi za prihode manje od 400 evra bio 10, a za one iznad 20 odsto.

Zato je udruženje podnelo amandmane, ali i dalo konkretne predloge da se čitav proces digitalizuje, jer sada gube vreme na čekanju u redovima u banci i poreskoj upravi, jer podsetimo, rok da plate porez im je 24 sata od uplate.

Ono što ih posebno iritira jeste što im se u predoloženim izmenama zakona nameću samo obaveze, ali im se za to ne daju prava. Nameće im se da plaćaju penziono i zdravstveno, iako ne mogu da se koriste njihovim uslugama. Ono što im takođe stvara probleme, jeste podeljenost države na entitete, pa udruženje koje radi na državnom nivou o istoj stvari mora više puta da pregovara s različitim institucijama i ljudima.