Nova pravila za zapošljavanje stranaca: Dobijaće dozvole pre nego i dođu u Srbiju, ali ostaje prostor za brojna unapređenja

Nakon što je krajem prošle godine omogućena onlajn prijava boravišta stranaca, ovog proleća usvojeni su najavljivani Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o strancima, kao i Predlog zakona o izmeni i dopuni zakona o zapošljavanju stranaca. 

Oba su usvojena u maju, a glavne zamisli koje nose sa sobom jesu skraćenje procedura radi bržeg i lakšeg dobijanja radnih dozvola za Srbiju i kreiranje veb-portala (od 1. januara 2020. godine) putem kog će stranci moći da apliciraju za radnu dozvolu i pre nego što dođu u našu zemlju. 

Kako stoji u obrazloženju Predloga zakona o zapošljavanju stranaca, pri pogledu na strukturu izdatih radnih dozvola strancima sa visokom stručnom spremom vidi se da je najveći broj stranaca koje se zapošljavaju u Srbiji tehničke struke (elektrotehnika, IT sektor, inženjeri građevinarstva, saobraćaja, finansijski stručnjaci i dr.). Baš zbog ovoga, postavlja se pitanje koliko ovi zakoni unapređuju domaće poslovno okruženje i čine Srbiju konkurentnom u očima stranaca.

Koje su to konkretne promene?

Nove mere kreirane su s namerom da se skrati vreme koje je do proletos bilo potrebno da stranac dobije radnu dozvolu, pa je tako sada otvorena mogućnost da stranac počne da radi čim stupi na srpsko tlo bez da lično odlazi do šaltera i provodi vreme čekajući na dozvolu za rad. 

Između ostalog, Zakonom o strancima predviđeno je da se zahtev za privremeni boravak, osim lično, može podneti i elektroskim putem i to i iz inostranstva, a uveden je i objedinjen zahtev za privremeni boravak i dozvolu za rad. Takođe, uvodi se jedinstveno upravno mesto za podnošenje ovog objedinjenog zahteva. 

Što se Zakona o zapošljavanju stranaca tiče, njime je definisano skraćivanje roka za sprovođenje testa tržišta rada, a samim tim i za izdavanje radne dozvole. Test koji prethodi izdavanju dozvole podrazumeva da u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nisu nađena lica sa odgovarajućim kvalifikacijama u zakonom propisanom roku, a taj rok je ovim zakonom sa mesec skraćen na deset dana. 

I oni koji se u praksi bave zapošljavanjem stranaca kažu da zakoni u teoriji zvuči obećavajuće, pa tako Maja Kvrgić, specijalista za za expate, kaže:

Deluje mi da će proces biti dosta olakšan jer smanjuje vreme tokom kojeg stranac boravi u Srbiji i samo čeka boravišnu i radnu dozvolu, jer bez njih ne može da počne da radi i da bude plaćen.

Situacija na terenu

Međutim, iako npr. elektronsko podnošenje zahteva u teoriji može da uštedi vreme provedeno na šalterima i ukloni prepreke poput različitog postupanja državnih službenika, one koji se nalaze na terenu ipak ostavlja sumnjičavim:

Novi sistem onlajn podnošenja zahteva deluje obećavajuće, međutim, mi koji se nalazimo na terenu, vidimo da to deluje skoro nemoguće, posebno kada vidiš da se sve sada radi jos uvek na papirima, da se često traži i pečat, itd. Videćemo od sledeće godine i nadamo se najboljem. Uvek na početku moramo i mi sa strane korisnika, a i sami inspektori da se uigraju kada se radi o primeni novog zakona.

Iako se radi o nedvosmisleno pozitivnim promenama, to ne znači da nema još prostora za unapređenje. Pa tako Maja navodi samo neke od primera koji bi trebalo da se nađu na radaru onih koji donose odluke:

• NSZ radnu dozvolu šalje poštom na adresu poslodavca. Ne postoji mogućnost da se preuzme lično. Sve ovo znači da se radna dozvola dobija pet, šest dana nakon što je poslata.
• Uprava za strance ne dozvoljava razmenu informacija telefonom ili putem e-mail adrese imajući u vidu zaštitu podataka. Sigurno postoji način na koji ovo može da se reši. 
• Ne postoji red u Upravi za strance, nasumično se prozivaju ljudi. Mi smo predložili da uvedu brojčanik, kao što postoji u nekim bankama, kako bi se uveo red i kako bi se organizovala predaja zahteva i preuzimanje boravišne dozvole (da ljudi ne čekaju u istom redu).
• Kada prođe 30 dana onda stranac treba da se pojavi u Upravi za strance kako bi preuzeo dozvolu za boravak. Međutim, oni tog dana moraju dva puta da se pojave – jednom ujutru da ostave pasoš, a drugi put da oko 14 časova kako bi preuzeli pasoš sa nalepnicom za boravak. 
• Procedura zavisi od inspektora do inspektora, neki inspektori traže manje dokumenata, neki više tako da bi bilo dobro da postoji konzistentnost među njima. Dobra stvar je što daju rok od sedam dana tokom kog može da se dopuni dokumentacija. 
• Stranac uvek mora biti sa nekim ko govori srpski ko će mu prevoditi jer u Upravi za strance ne govore engleski. 

Drugim rečima, u konteksu domaćeg IT-ja koji poslednjih godina može da ponudi visoke plate strancima i čini Srbiju sve primamljivijim mestom za rad, tretman koji stranci imaju u domaćim institucijama nije zanemarljiv, pa će u narednom periodu naročit fokus biti usmeren na to kako se implementiraju novine koje su se našle u izmenjenim zakonima.