Šta se smatra autorskim delom nastalim u radnom odnosu?

Ono što često zbunjuje autore, zaposlene i poslodavce je koliko traje autorsko pravo za delo stvoreno (nastalo) u radnom odnosu. Koliko vremenski traje autorsko delo je tema koju smo već obradili. Međutim, iako nije nužno povezano sa temom trajanja autorskog prava, srodnost teme nas prirodno navodi da se pozabavimo autorskim delom koje je nastalo u radnom odnosu. Ovu materiju ne reguliše Zakon o radu, niti je pominje, već je predmet Zakona o autorskom i srodnim pravima, otud i zaposleni i poslodavci često ne znaju da ovakav institut postoji.

Autorsko delo nastalo u radnom odnosu je delo koje je zaposleni stvorio na radu kao plod intelektualnog napora i originalnosti, i to za vreme dok je zaposlen kod poslodavca dok izvršava svoje radne zadatke i obaveze. Zapravo, ovo se pre svega odnosi na imovinsko autorsko pravo, jer je moralno autorsko pravo lično pravo i ne može se preneti na drugoga.

Tako, ako je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvršavajući svoje radne obaveze, poslodavac je ovlašćen da to delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovo iskorišćavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od završetka dela. Međutim, opštim aktom ili ugovorom o radu se može odrediti drugačije. Za to vreme autor tj. lice zaposleno po ugovoru o radu ima pravo na posebnu naknadu zavisno od efekata iskorišćavanja dela i zadržava sva druga prava, pogotovu moralna.

Bitno je istaći da nakon isteka zakonskog roka od pet godina ili ugovorenog roka isključiva imovinska prava na delu stiče autor tj. zaposleni, te on postaje potpuni titular moralnih i imovinskih prava na delu. Međutim, u slučaju da je autorsko delo računarski program trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na delu je poslodavac, osim ako ugovorom nije drukčije određeno.

U svakom slučaju, poslodavac je, prilikom korišćenja autorskog dela stvorenog u radnom odnosu, dužan da navede ime ili pseudonim autora dela inače će povrediti autorovo pravo. Isto važi i za karakteristični znak autora (na primer njegov logo).

Ako je više zaposlenih učestvovalo u izradi autorskog dela smatraće se koautorima. U zavisnosti od toga da li je delo deljivo ili ne, svaki od koautora ima pravo na priznanje srazmernog doprinosa na autorskom delu (ako je delo deljivo) ili će svaki zaposleni koautor biti priznat u jednakom procentu (ako delo nije deljivo).

U slučaju da zaposleni želi da izda sabrana dela i to od autorskih dela nastalih u radnom odnosu, ima pravo da ista objavi i pre isteka navedenih rokova, za šta mu nije potrebna dozvola poslodavca.

Međutim, ako je delo stvoreno van ispunjavanja radnih obaveza tj. u vezi sa poslom neće se smatrati autorskim delom stvorenim u radnom odnosu u smislu Zakona. Dakle, ako ste komjuniti menadžer, radnik u pošti ili radnik na tehničkom pregledu, a za to vreme ste napisali basnu o daždevnjaku i kamili zajedno sa obaveznim naravoučenijem ili vam je napamet pala melodija koju ste odzviždali i snimili je — tako nastalo delo se ne može smatrati autorskim delom nastalim na radu, iako je korišćen poslodavčev kompjuter ili druga vrsta opreme (na primer olovka i papir, diktafon, fotokopir mašina i slično).

U svakom slučaju poslodavac je ovlašćen da štiti autorsko delo nastalo u radnom odnosu od trećih lica, iako on nije nosilac autorskih prava već derivata – prava da delo iskorišćava.

Članak je prvobitno objavljen na sajtu advokata Uroša Z. Nedeljkovića, a preneli smo ga na Startitu uz dozvolu autora.