Šta je Substack, platforma koje se pribojava New York Times i na koju je prešao jedan od najstarijih srpskih blogova

Ono što su Patreon i OnlyFans za kreatore video sadržaja, to je Substack za ljude koji pišu. Platforma na kojoj pisci mogu da okupe svoju ciljnu publiku spremnu da plati za sadržaj, trenutno ima oko pola miliona pretplatnika. Krajem prošlog meseca uzeli su 65 miliona dolara investicija, a procenjena vrednost im je deset puta veća.   

„Najveća prednost Substacka je mogućnost profilisanja sopstvene publike i direktnog odnosa sa njom. Meni se jako dopada i jednostavni dizajn, uključujući čak i font”, kaže za Startit Dnevnik ekonomista Slaviša Tasić, osnivač bloga Tržišno rešenje, za koji od 2006. godine pišu značajni ekonomski analitičari. On je taj blog preneo na Substack, platformu koja se tek razvija. 

„Substack je dosta drugačiji i za mene mnogo od zahtevniji od bloga. Blog sam pisao iz glave i neobavezno sam izražavao svoje mišljenje, uz neku osnovnu proveru podataka. Na Substacku, pošto imam pretplatnike, imam obavezu da temu dobro istražim i ponudim nešto što pretplatnicima stvarno vredi”, objašnjava Tasić. 

New York Times Substack vidi kao konkurenta

Očigledno to na umu ima i Substack, pa ga New York Times već vidi kao konkurenta, iako taj medijski gigant ima više od 7.000.000 pretplatnika. Deo zaposlenih je već poslalo zahteve da im se odobri da pokrenu svoje lične biltene na Substacku, navodi Business Insider. Dok nova platforma pokušava da visokim naknadama privuče ugledne kreatore vodećih svetskih medija, u NYT intenzivno rade na kreiranju novih biltena i unapređivanju pretplatničkog sadržaja. 

„Kao i mnoge druge inovacije, Substack je verovatno precenjen na kratki rok, ali potcenjen na dugi. Dakle, neće Substack ove godine uništiti etablirane medije, čega se neki boje. Ali on i druge platforme će na dugi rok sigurno opstati, jer su najbolji način da čitaoci pronađu nišu koja im tačno odgovara. Bolje je naći bilten po vašem ukusu, nego gubiti vreme na mnogo besplatnih i malo vrednih sadržaja po internetu.” 

Od 1.100 pretplatnika zaradila 70.000 dolara

Substack zapravo ima nekoliko načina angažovanja autora. Možete da konkurišete i budete plaćeni od same platforme, ali pri tome ona može uzeti i do 90 odsto onoga što od pretplata zaradite. Međutim, to nije dugoročna ideja kompanije, već deo njenog marketinga, gde pokušava da pomoću poznatih ličnosti privuče publiku, što inače čine novi mediji. Ukoliko sami pokrenete bilten, poput našeg sagovornika, provizije su nešto drugačije. 

„Substack uzima 10 odsto i još 3 odsto odlazi Stripe-u za organizaciju plaćanja, plus nekoliko fiksnih naknada. Kad se sve sabere, to može da iznosi oko 15-20 procenata ukupnih prihoda. Revue je platforma koju je sada kupio Twitter i cenovno je nešto bolja za autore, provizije su malo manje. Postoji i Ghost, koji uzima fiksnu mesečnu proviziju i još nekoliko drugih platformi”, kaže Tasić.  

Nekadašnja sportska novinarka Lindzi je tokom prošle godine od 1.100 pretplatnika zaradila 70.000 dolara, više nego što je zarađivala dok je pisala za medije. Na istu zaradu računa i Alisija. Ona piše o hrani, a od više od 14.000 pratilaca, gotovo 2.000 plaća sadržaj, za čije kreiranje ona odvoji dva dana nedeljno.  

Zarada od reklama

Za razliku od njih Delia je odlučila da sav sadržaj za njene pratioce bude besplatan, a da zarađuje od reklama na platformi. Ima nešto više od 10.000 pratilaca i od juna je na reklamama zaradila gotovo 19.000 dolara, ali ne planira da napusti svoj posao na portalu BuzzFeed. To su iskustva stranih autora o kojima piše BI, a Tasić kaže da je on već na početku imao svoju publiku, koja je ranija čitala njegove tekstove, kolumne i knjige. Veruje da je za dugoročni rast važniji kvalitetan sadržaj, nego dobar marketing. 

„Problem je ubediti čitaoce da je sadržaj koji se dobija uz pretplatu vredniji i više im koristi od svega čime nas internet besplatno bombarduje. Zato je i pisanje biltena teško. Znate da ste samo još jedan mejl u inboksu, a tražite da vam ljudi plate za to. Utoliko je važnije da vam sadržaj bude vrhunski.” 

Platforma jeste integrisana s društvenim mrežama i promocija je u tom smislu laka. Međutim, kako Tasić uviđa da biste privukli pretplatnike, morate promovisati i pokazati sadržaj, ali ne možete previše toga pokazivati besplatno, jer onda ima manje razloga za pretplatu. 

Substack se za sada ne meša se u sadržaj

Ono što deo autora privlači, a deo odbija, jeste sloboda koju Substack daje. Ograničenja su vrlo mala i od kreatora se ne zahteva politička korektnost, koja je sve prisutnija na drugim digitalnim platformama. Neki autori su se povukli s platforme baš zbog toga što na njoj mogu da pišu „ljudi koji mrze trans osobe i žene, neprestano se zalažu protiv građanskih prava, a mnogi imaju i istoriju zlostavljanja žena.”

„Substack se izdvaja od drugih upravo po tome što se ponašaju kao platforma i ne mešaju se u uređivanje. Kod Revua mi se ne sviđa upravo to što njegov vlasnik Twitter koristi svoju tržišnu poziciju, u koju je dospeo uz pomoć efekata mreže, da se meša u slobodu govora i nastupa kao arbitar. Ne znam da li će Substack istrajati, ali za sada je uzdržan i ne meša se u sadržaj.” 

Jedna od najvećih prepreka za rast Substacka jeste sama količina pojedinačnih biltena koju će korisnici biti spremni da plate. Prednost koju u tom pogledu imaju mediji jeste što mogu u svojim biltenima okupiti više autora i da za samog čitaoca to bude povoljnije, od onoga što bi morao da plati na Substacku za svakog autora posebno. 

Financial Times ukazuje da platforma za sada deluje privlačno kreatorima sadržaja, ali pitanje je koliko dugo će im biti primamljivo da petinu svoje zarade daju toj kompaniji. Tako da Substack mora da nađe način kako da kreatori zarađuju više nego što mogu u medijima i na drugim platformama, a pretplatnici dobiju kvalitetniji sadržaj za manje novca. Zbog svega toga se i Harvard Business Review u svom podkastu pitao da li je ovo vunderkind novih medija ili samo još jedan bljesak? 

Da je teško da će Substack dominirati, smarta naš sagovonik, jer on nema efekat mreže koji imaju YouTube i još više Twitter, Facebook i druge platforme. 

„Sama forma ostaje, ali će tržište biti podeljeno između Substacka i drugih platformi. Ona kreira vrednost individualizacijom i uskim profilisanjem sadržaja. To je efikasniji način učenja i informisanja, tako se štedi vreme i novac ljudima. U mom slučaju taj sadržaj su analize ekonomskih, biznis, tehnoloških i ideoloških zbivanja na svetskom nivou, a na srpskom jeziku.”