Šta je potrebno za stvaranje startap zajednice? Između Rijeke, Boldera i Beograda

Na nedavno održanoj RockPaperStartups konferenciji u Rijeci imali smo priliku da prisustvujemo jednom vrlo zanimljivom panelu koji se bavio pitanjem stvaranja i razvoja startap zajednica.

Na njemu su učestvovali Startitov Vukašin Stojkov, ko-osnivač SEE ICT-a i TruckTrack-a, i Jugoslav Petković — slovenački preduzetnik (Mimovrste, Povio), mentor i investitor, dok je panel moderisao Bogdan Jordake, osnivač How To Web konferencije i TechHub-a u Bukureštu.

Cilj panela je bio da se identifikuju potrebe i problemi čije rešavanje bi doprinelo bržem i kvalitetnijem razvoju lokalnih startap zajednica.

Vukašin je zastupao stav da je potrebno raditi na promeni načina razmišljanja ljudi sa Balkana koji po definiciji ne veruju da su globalni uspesi mogući, dok je Jugoslavovo mišljenje bilo da nije dovoljan broj preduzetnika koji su ostvarili uspeh i vratili se radu u ekosistemu kroz mentorisanje i ulaganje u mlade nade.

Decentralizovanost i preduzetnički aktivizam FTW

Moj utisak je bio da se, možda zbog mentaliteta ljudi sa ovih prostora, cela priča previše vrtela oko novca i investitora koji bi trebali biti motor-pokretač startap zajednica u regionu, jer naši ljudi prosto vole hijerarhijske strukture sa uticajnim pojedincima na čelu. (Npr., “Vukašin i Jugoslav će se pobrinuti za sve, nema potrebe da se aktiviramo.”)

Startap zajednice po prirodi ne zavise i ne bi trebale da zavise od pojedinca,  već bi trebale biti mreže ljudi koji svojim delovanjem zajedno doprinose stvaranju okruženje koje čini zajednicu.

Bred Feld u svojoj knjizi o stvaranju startap zajednica je sjajno objasnio da uspeh startap zajednice zavisi od dva faktora — vođa (leaders) i pratilaca (feeders).

Vođe su oni koji pokreću stvari. Lideri su oni koji od ničega stvaraju nešto.

To su po pravilu preduzetnici i oni su ključni u stvaranju startap zajednice. Oni se moraju angažovati oko kreiranja zajednice, oni su ti koji moraju organizovati događaje, ne u okviru jedne hijerarhijske strukture već mora kroz nezavisnu mrežu koja živi, radi i raste sama od sebe.

Pratioci su svi ostali. Investitori, vlade i političari, univerziteti itd. Oni su svi jednako važni za uspeh startap zajednice kao i preduzetnici, samo im se uloge razlikuju. Tu su da pomognu i podrže lidere (preduzetnike).

Verujem da tek kada se tako postave stvari možemo očekivati stvaranje pravih startap zajednica u regionu (svaki grad mora imati svoju). Ovo je odlično izloženo u pomenutoj knjizi Felda, jednog od najzaslužnijih lidera startap zajednice grada Boldera.

U Srbiji nam treba više aktivnih preduzetnika

Govoreći o situaciji u Srbiji, uprkos tome što je rad SEE ICT-a do sada bio izvanredan i obećava dosta u budućnosti, primetan je izražen nedostatak preduzetnika koji se aktiviraju na razvoju zajednice. Jedan od retkih primera je Sava Marinković iz MySkina koji organizuje Startup Serbia okupljanja, a sam sam se okušao na ovom polju učešćem u organizaciji prvog Startup Live događaja u Novom Sadu.

Verujem da je potrebno edukovati preduzetnike zašto im je startap zajednica potrebna, šta mogu dobiti od nje za malo truda koji su uložili u istu. To je posebna tema koju ću jednog dana opisati, za početak, a zainteresovanima preporučujem pomenutu knjigu Startup Communities, kao i da sami razmisle kako mogu doprineti.

S’ tim na umu zatvorio bih post mišlju kojom je Vukašin zatvorio panel — rad na razvoju zajednice može dovesti do nemalih koristi za angažovane. U njegovom slučaju to se manifestovalo pridobijanjem izvanrednog ko-osnivača za zajednički poduhvat, te bitno lakšim dobijanjem investicije od najvećeg evropskog startap akceleratora. I bonus — naprosto prija raditi na nečemu što pomaže ljudima u svom okruženju.

Fotografije su nam ljubazno ustupili Netokracija i Marinshe.