Šta je potrebno srpskoj IT industriji? Pridružite se zajedničkoj platformi domaćih firmi i organizacija

U poslednje vreme svedoci smo sve većeg interesovanja za IT industriju koje dolazi sa različitih strana — roditelja, studenata, đaka, međunarodnih organizacija, nezaposlenih, novinara, domaće privrede koja, prateći svetsku praksu, teži i da svoje biznis modele razvija prateći tehnološke trendove i države koja u njoj vidi jedan od potencijala za razvoj države.

Kao posledica ovog interesovanja mnogi članovi domaće IT zajednice bivaju pitani za savete i dobijaju različite pozive za učešća u projektima, intervjuima, radnim grupama i dr. Sa željom da iskomuniciramo svima ono što smatramo vrednim, zajedno sa nekoliko domaćih IT kompanija kreirali smo manifest koji bi trebalo da jednostavno objasni osnovne stvari koje treba da razume svako ko želi da postane njen deo ili joj pomogne u daljem razvoju.

Verujemo da dokument sadrži stavke iza kojih može da stane skoro cela industrija, a osnovna premisa je da je IT industrija zasnovana na znanjima ljudi u njoj i da je to ono što treba što pre da jače podržimo.

Tekst manifesta možete naći u nastavku ovog teksta, kao i spisak potpisnica, a ispod je i video koji sumira osnovne poruke — ukoliko se slažete sa njegovim sadržajem, pozivamo vas da ga podelite kako bi došao do svih onih koje ova naša oblast zanima:

Stoga želimo da pozovemo sve članove uže i šire IT zajednice — kompanije i organizacije, koje se slažu sa dole navedenim da nam se jave i da nam pomognu da ovu poruku iskomuniciramo zajedno što jasnije i jedinstvenije. Pišite na [email protected] za sva dodatna pitanja i ukoliko želite da budete na listi kompanija iza ovog teksta.

Koji je značaj IT sektora za budućnost Srbije?

IT sektor je jedan od ključnih nosilaca privrednog razvoja Srbije, a da bi on mogao da raste i napreduje neophodno je višestruko povećanje broja IT stručnjaka. Već sada je IT najzdravija industrija u Srbiji sa ogromnim perspektivama daljeg rasta. IT stvara poslove i u drugim industrijama i podstiče privredu u celini. Domaća IT scena je vrlo raznolika i obuhvata poslove raznih nivoa, od osnovnih do najpoželjnijih u svetskim okvirima.

Potreba za IT kadrom će na svetskom nivou dugoročno rasti brže nego što se povećava broj IT stručnjaka. U narednim godinama, verovatno i decenijama, glavni ograničavajući faktor za rast IT industrije u svetu biće brzina povećanja broja IT stručnjaka. To je prilika koju Srbija ne bi smela da propusti.

Ovaj dokument je kratak prikaz stanja i perspektive IT industrije u Srbiji i svetu, sa naglaskom na uslove koji će najviše odrediti dalji razvoj IT sektora u Srbiji. Sa ovakvim viđenjem stanja saglasne su dole navedene IT kompanije koje posluju u Srbiji.

IT je najzdravija industrija u Srbiji

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija beleži kontinuiran rast, uz gotovo duplo veći izvoz od uvoza. Ovo je jedan od najvažnijih pokazatelja zdravlja i doprinosa industrije koji izdvajaju IT u odnosu na druge sektore, čineći ga svetlom tačkom domaće ekonomije.

Prema podacima NBS, ukupan izvoz ICT usluga u 2015. dostigao je 678,3 miliona evra, a njihov prošlogodišnji neto izvoz, odnosno razlika vrednosti uvoza i izvoza, dostigla je 317,4 miliona evra, što ga čini trećim najuspešnijim domaćim izvoznim proizvodom odmah posle kukuruza i smrznutog voća.

Srpski IT sektor je konkurentan u svetskim okvirima

Domaće IT firme rade projekte za neke od najvećih svetskih kompanija, a nekoliko IT giganata razvija svoje proizvode u Srbiji, na čelu sa kompanijom Microsoft koja duže od decenije ima svoj razvojni centar u Beogradu.

Najbolji pokazatelj izvrsnosti su uspesi pojedinih domaćih kompanija koje su u samom vrhu sveta u svojim tržištima. Beogradski Nordeus je kreirao najpopularniju onlajn sportsku igru na svetu koju igra više od 100 miliona ljudi, novosadski activeCollab stoji iza jednog od prvih softvera za projektni menadžment, koji se nalazi u top 10 na svetu. Pojedine domaće kompanije svojim projektima planiraju da revolucionarizuju određene oblasti — Seven Bridges čija bio-informatička platforma ubrzava istraživanje različitih bolesti, na čelu sa rakom ili Frame, koji će kroz svoj cloud softver omogućiti drugačije korišćenje svake vrste softvera.

Međunarodni IT prepoznaje konkurentnost domaćeg IT sektora što se vidi na primerima domaćih kompanija i projekata koji su kupljeni od strane većih svetskih kompanija, poput novosadskog DMS-a ili beogradskih AskGamblers, LevelBit ili najskorija Devana Technologies, koju je kupio najveći registar internet sajtova na svetu, GoDaddy i koja će u Srbiji izgraditi svoj centar za podršku, te će pored IT stručnjaka zaposliti i veliki broj drugih kadrova.

Prilika koju Srbija ne sme da propusti

Predviđa se da će globalno tržište softverskog inženjerstva rasti za 12.4% godišnje u periodu od 2015. do 2022. Trenutni rast domaće IT industrije je značajno veći i od globalnih procena. Dokaz velike potražnje za ovim kadrom je i činjenica da je u Srbiji prosečna plata programera skoro 3 puta viša od prosečne plate u Srbiji i iznosi 1225 evra, kao i da je prema podacima Infostuda 7 najtraženijih profesija u Srbiji upravo iz IT sektora.

Prema procenama Ekonomskog instituta, domaći IT sektor bi mogao da odmah zaposli 30.000 IT stručnjaka. U Srbiji se za ove poslove edukuje između 1.000 i 1.500 ljudi godišnje. Ne bi bilo pogrešno reći da su mogućnosti zapošljavanja novog IT kadra u Srbiji gotovo neograničene. IT industrija ima ozbiljan potencijal da u bliskoj budućnosti postane vodeća industrijska grana u Srbiji i nosilac privrednog razvoja zemlje.

Šansa za celu ekonomiju

IT industrija u Srbiji obezbeđuje odličan posao ne samo programerima već i ljudima različitih obrazovnih profila koji kodiranje i IT koriste kao alat u obavljanju svog posla, uključujući ostale inženjerske grane (mašinstvo, tehnologija, arhitektura, bio-inženjering), ekonomiju, menadžment, umetnost, itd.

IT sektor je jedan od faktora koji doprinose zaustavljanju emigracije stručnjaka, a počinje da se primećuje i povratni trend u kome se sve više vrhunskih mladih stručnjaka koji su se obrazovali na svetskim univerzitetima ili radili u inostranim kompanijama vraća u Srbiju da bi se zaposlili u vodećim srpskim IT kompanijama. Sve dok IT industrija omogućava stručnjacima da imaju evropski posao u Srbiji ovaj pozitivni trend će se nastaviti.

IT industrija stvara poslove i izvan IT sektora. Sve je više firmi čiji su klijenti IT kompanije ili pojedinci koji su u njima zaposleni, kao što su izdavanje poslovnih prostora, stanova, kupovina nameštaja, automobila, hrane i drugih proizvoda i usluga. Postoji niz novih firmi koje ciljano pružaju usluge IT kompanijama i direktno zavise od njih.

IT sektor ulaže u budućnost Srbije

IT kompanije žele da poboljšaju standard i kvalitet života budućih generacija u Srbiji kroz aktivno učestvovanje u obrazovanju mladih i stručnom usavršavanju IT kadra.

IT kompanije već godinama učestvuju u edukaciji mladih: od osnovnih i srednjih škola u vidu planova za informatiku u nastavi, radionica, takmičenja; fakulteta u vidu stručnih praksi i predavanja; do zaposlenih koji su već u IT industriji ili čak i drugim industrijama ali bi želeli da se prekvalifikacijom zaposle u IT industriji.

Činjenica da IT kompanije ulažu u edukaciju i usavršavanje, a posebno to što rade na obrazovanju najmlađih, pokazuje da su kadrovi dugoročni strateški cilj IT industrije. Po svemu sudeći IT će se u narednih 10 godina pozicionirati kao vodeća industrija i nosilac privrednog razvoja u Srbiji.

Najveća vrednost su ljudi

Najvredniji resurs koji ima IT sektor u Srbiji su ljudi koji u njemu rade i budućnost IT sektora direktno zavisi od broja stručnjaka i od njihovog kvaliteta.

IT sektor u Srbiji je mlada i osetljiva industrija. Nedovoljan broj IT stručnjaka koji se obrazuje u Srbiji i odliv radne snage u inostranstvo mogu imati veoma negativne posledice.

Ostale zemlje u Evropi i svetu značajno napreduju u pogledu obrazovanja mladih u oblasti IT-ja stvarajući kadar koji pomaže razvoju njihove IT industrije i povećavanju broja i veličine IT kompanija. Evropska procena je da će na nivou kontinenta 2020. godine biti potrebno čak 825.000 stručnjaka u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Krupnim koracima napred

Unapređenje obrazovnog sistema je osnovni prioritet kome se hitno mora pristupiti kako bi se osigurala budućnost IT industrije, smanjenje odliva stručne radne snage i opšte povećanje životnog standarda u Srbiji. Digitalna pismenost i programiranje su novo čitanje i pisanje.

Smatramo da se u 2017. godini moraju napraviti ovi ključni koraci u oblasti obrazovanja:

1. Uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u osnovne škole.

2. Unapređenje i modernizacija plana i programa nastave informatike u srednjim školama i programa srednjih tehničkih škola.

3. Povećanje kvota na tehničkim fakultetima, u skladu sa povećanim potrebama.

4. Omogućiti stručnjacima iz IT industrije da budu gostujući predavači u obrazovnim ustanovama.

5. Početak sistematskog povećanja obima i kvaliteta nastavnog kadra na svim nivoima.

Ukoliko ne dođe do drastičnog povećanja broja IT stručnjaka u Srbiji, budućnost našeg IT sektora će biti direktno ugrožena, a time bi nestala i ova jedinstvena razvojna prilika koju Srbija ima u ovom trenutku.

Potpisnici (hronološki):

Zoja Kukić za SEE ICT

Dragan Tomić za Microsoft Development Centar Serbia

Igor Bogićević za Seven Bridges Genomics

Branko Milutinović za Nordeus

Vladimir Mastilović za 3Laterall

Petar Ulić za Execom

Xenofon Damaskos za Vojvođanska banka

Željko Tomić za OSA Računarski Inženjering

Ivan Bjelajac za GoDaddy Europe

Ilija Duni za Vast Beograd

Nikola Teofilović za Catena Media

Rade Vujović za Roaming Solutions

Ninoslav Adžibaba za VR Solutions

GIZ — Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju

Ana Marija Ćirić za Danulabs

Marko Čeperković za Brasidas Grupa

Ana Milovanović za UNO-LUX NS

Stefan Salom za Infostud

Miloš Dragićević za TelNet Čačak

Jan Dolinaj za Levi9

Snežana Božović za Meridianbet

Ana Kovanović za Deploy

Đorđe Filipović za 30 Hills

Ivan Rečević za Gaia Consulting

Goran Milovanović za Data Kolektiv

Zvonko Damnjanović za Kompjuter Centar BOR

Milan Ivanović za WordPress Serbia

Branko Kovač za Data Science Serbia

Boris Prpić za City Expert Global

Kosta Andrić za  ICT Hub

Zoran Rončević za Udruženje “Mejker” Novi Sad

Nikola Đokić za msg global solutions i msgNETCONOMY

Milan Jerković za Unity Serbia

Jovan Paunović za VISMEDIC

Vladimir Sijaković za KOV Technology

Aleksandar Linc-Đorđević za Institut Savremenih Nauka i Data Science Conference

Dragan Nedeljković za NBG CREATOR

Nenad Damnjanović za Deboxd

Predrag Damnjanović za MyCity Hosting

Miloš Stanić za AdriaHost

Branko Milenković za Skyneting 

Slađana Krstić za ATEC Technologies

Ivan Ćosić za Plain & Hill

Ivan Ćosić za Vršačku online zajednicu

Vladan Balaban za M&I Systems