Zuehlke: Tim startapa u koji ulažemo mora da ima dobar plan

U prostorijama srpskog odeljka Zühlke Ventures-a organizovan je prvi Startup Talks. Glavna tema događaja bilo je razotkrivanje ključnih aspekata onoga što se u Zühlke-u smatra dobrom praksom i dubinskom analizom startapa u ranoj fazi razvoja, kako bi se u najvećoj mogućoj meri izbegli rizici. Učesnicima je ovako malo osvetljen način na koji investitori procenjuju potencijal i vrednost startapa.

Zühlke je kompanija bazirana u Švajcarskoj, osnovana još 1968, koja iza sebe ima preko 10 000 realizovanih projekata. Zühlke Ventures osnovan je 2011, a fokus im je na MedTech, eHealth i mHealth startapima. Zühlke Ventures startape prati kroz sve faze – od prepoznavanja dobrih ideja, preko razvoja i testiranja, sve do izlaska na tržište.

Štefan Verli, inače gostujući predavač na događaju, izdvojio je saradnju sa američkim investitorima kao bitan dodatak aktivnostima koje Zühlke već obavlja.

Srećni smo zbog naše saradnje sa kompanijom Bolt, jer obe strane imaju korist od nje. Cenimo pristup zanimljivim projektima u Silicijumskoj dolini i već možemo da uložimo u četiri perspektivna startapa.

Verli, koji je Investment Principal u Zühlke Ventures AG ukratko nam je izložio suštinu onoga što je moglo da se čuje na samom meetup-u.

Za nas dobru investiciju predstavljaju tri stvari: dobar tim, povoljne prilike na tržištu i strategija koju startap ima. Dakle, tržište mora da bude interestantno, tim mora da ima dobar plan kako će da se uhvati u koštac sa tržištem i, na kraju, moraju da budu jako dobri u egzekuciji tog plana. To su glavne stvari koje mi tražimo u startapima.

Verli nije slučajno na prvo mesto postavio dobar tim. Budući da je ovakav proces dosta dugotrajan i naporan, veliku pažnju ulažu u to da budu sigurni u ljude sa kojima će sarađivati.

Obično počinjemo sa timom, sa kojim imamo nekoliko sastanaka. To su možda pitch sesije ili neka druga vrsta sastanaka na kojima ih upoznajemo. Ono o čemu smo više pričali na događaju je šta za nas predstavlja due diligence proces i kako procenjujemo timove.

Zanima nas, na primer, da li imaju konstruktivne sukobe između sebe. Da li su spremni da uče i kako se njihove sposobnosti i veštine nadopunjuju. Nakon toga se bavimo poslovnim strategijama, njihovim planovima, kako su zamislili svoje poteze na tržištu i šta im je krajnji cilj.

Tek na kraju počinjemo da gledamo u papire. Često se za due diligence smatra baš to gledanje u papire, ali je u našoj kompaniji to poslednji korak. Tek kada utvrdimo prethodno nabrojane stvari, krenemo da gledamo u brojke.

Zanimalo nas je i koja pitanja se najčešće upućuju njima od strane kompanija sa kojima sarađuju – bilo da su to drugi investitori ili sami startapi.

Kada ulažemo sa drugima, a budući da imamo vrlo tech fokus, obično nas pitaju da li tehnologija radi. Pitaju nas konkretno šta mislimo, da li je dobro ulaganje i više veruju čitavom projektu ukoliko im kažemo da smatramo da smo dobro procenili.

Što se tiče startapa, često nas pitaju o uslovima. Žele da znaju kako mi možemo da učestvujemo i kako možemo da donesemo know-how u startap, po čemu smo poznati. Pošto se obično nalaze u ranoj fazi razvoja kada počnemo da sarađujemo sa njima, zanimaju ih svi uslovi i rizici koje ovakav poduhvat nosi sa sobom.

Iako u Srbiji imaju svoje kancelarije, Verli kaže da još uvek nije toliko dobro upoznat sa našim startap ekosistemom. Iako ima neka znanja o lokalnim dešavanjima, Zühlke još uvek nije direktno uključen u scenu.

Mi nemamo geografski fokus i možemo da ulažemo gde god želimo, a obično ulažemo tamo gde smo fizički prisutni. Ukoliko bi neko od naših zaposlenih u Srbiji, ili bilo ko drugi, došao sa idejom i predstavio odličnu priliku koja se uklapa u naš fokus, definitivno bismo je razmotrili.

Naravno da je uvek teže ulagati negde gde je udaljena lokacija, ali ne bih to odbacio. Potrebno je samo da nađemo lokalne ljude od poverenja koji bi upravljali našom investicijom.