Šta je pošlo po zlu u Motoroli pre nego što su Gugl i Lenovo pokušali da je spasu?

Jednoga dana svi ćemo biti povezani bez žica, bila je vizija braće Galvin kada su kao inovatori počeli da pomeraju granice komunikacije stvarajući radio prijemnike za policiju u Čikagu i radio aparate za automobile, pod nazivom “Moto-rola”. Godina je 1930. i braća su na putu da osnuju kompaniju koja će u narednim decenijama zaseniti tržišta Voki-Tokija, televizora, mobilnih telefona, a doživeće i da Armstrongovo obraćanje naciji 1969. sa Meseca čuju preneto Motorolinim radiom. Bob Galvin, koji je bio na čelu kompanije do kasnih 80-ih, izneo je predviđanje da će Motorola jednog dana izneti 200 milijardi dolara u prodaji. Malo li je reći da je Apple kompanija koja je na putu da ovo ostvari 2017., a Motorole nema ni na vidiku.

U klopci inovatorove dileme

Motorola se odlično držala dok je hardver mogao da iznese njen uspeh. No, sa dominacijom softvera, kompanija je posustala pod zakonima inovatorove dileme, dobro opisane u jednoj od najčitanijih biznis knjiga Klejtona Kristensena. (Osnovna teza izneta u knjizi je da oni koji u najvećoj meri opslužuju tržišta, posebno velika, retko kada prežive fundamentalne promene tehnologije u svojoj industriji.)

Razlika između tehnologije koja razara postojeće stanje i one koja ga održava jeste u tome što je za održavanje potrebno razvijanje duž linije potreba potrošača. Dok ova putanja na kratke staze vodi držanju firme u životu, na duge staze preti da dovede do zastoja u razvoju, kao što se desilo Motoroli.

I pored glamuroznih promocija hit telefona Razr, kompanija je dopustila da je konkurenti preteknu u uvođenju 3G. Najveći Motorolini klijenti, američki wireless prenosnici, nisu bili zainteresovani za 3G, pa ni kompanija nije to postavila kao prioritet. Kristensen bi se složio, umesto što su slušali svoje mušterije, trebalo je slušati mušterije svojih mušterija – korisnike telefona koji su verovali onima koji su im uneli ovo 3G iskustvo u komunikaciju. Tek je Apple išao direktno pred korisnike, zaobilazeći provajdere, i uspeo tako da prestigne Motorolu u stvaranju onoga što korisnici žele da imaju.

Vreme i resursi utrošeni na hvatanje koraka za konkurencijom

Nekoliko godina pre nego što će Symbian postati slavan kroz Nokia telefone, Motorola je na kratko imala deal sa kompanijom Psion za izradu svog Symbian telefona: Odina. Međutim, sa mnogobrojnim proizvodnim linijama, bez fokusa i novom upravnom garniturom koja se u tom periodu pozicionirala na vrhu kompanije, ovaj projekat je ubrzo bio odložen na policu. Između ostalog, ono čime su inženjeri Motorole bili okupirani i prezauzeti da bi se bavili inovacijom, bilo je ispravljanje nedostataka koje su uvodili konkurenti.

Symbian je bio viđen kao zla Nokia stvar, ali je nakon raspada Symbian ekipe koju su činili Nokia, Sony Ericsson, Psion i Motorola, Motorola ujedinila snage sa Sony Ericsson i pokušala da Symbian sistemu da još jednu šansu. Nakon što su utrošili milione dolara da od kompanije u raspadu, Sendo, kroz akviziciju preuzmu najbolje inženjersko osoblje, uspeli su da kreiraju još dva telefona koja će prethoditi realizaciji da Sendo ipak nije bio tako vredan trošak. Zajednički rad sa Ericssonom i Sendom je propao, a time i Symbian era Motorole.

Telefoni su postali više od sredstva za komunikaciju

Kako su ekrani na mobilnim telefonima počeli da zauzimaju sve važniji i veći prostor, tako je i korisničko (vizuelno) iskustvo postalo izuzetno bitno. Odjednom su izgled sata, kalendara, mogućnosti za igranje igrica, uvođenje ekrana u boji i Jave zahtevali više pažnje. Dobra ilustracija zakašnjenja Motorole da bude predvodnik ovih promena je česta zamerka koja se javljala 2001. godine – sistem nije mogao da podnese pritiskanje više od jedne tipke u isto vreme, što može biti problematično ako prilikom igranja igrice ne možete da pucate i krećete se u isto vreme.

Korisničko iskustvo je postalo posebno nezasito kada su telefoni postali i deo ličnog brenda i modnog dodatka – Motorolini telefoni se nisu kotirali visoko na estetskoj lestvici.

Inovatori u komunikaciji, nedostatak komunikacije u timu

Prema onima koji su imali uvide u način funkcionisanja zaposlenih u firmi, propast kompanije ogleda se u zaraćenim plemenima koja su se formirala unutar firme od 66.000 ljudi. Ovaj izraz pre svega se odnosi na konkurentne departmane unutar firme, koji ne sarađuju, već kao da rade za različite ciljeve, pokušavaju da iste potrošače dobave na sebi svojstven način. Loša komunikacija unutar firme prenosila se i spolja, pre svega sa wireless prenosnicima, osnovnom bazom klijenata, sa kojima je Motorola, navodno, imala hate-hate vezu.